„Svaki je rat glup i besmislen, u tom smislu svi se ratovi mogu porediti“: Sagovornici Danasa nakon što je Met Dejmon uporedio Ukrajinu sa raspadom Jugoslavije

„Sličnosti između onoga što se desilo u bivšoj Jugoslaviji i onoga što se sada dešava sa Ukrajinom su upadljive i pomalo zastrašujuće. I u jednom i u drugom slučaju su politički nasilnici podstrekači, i u jednom i u drugom slučaju su nevini i civili žrtve“, rekao je Dejmon, navodeći da je invazija Rusije na Ukrajinu imala veliki uticaj na ljude koje su intervjuisali u Sarajevu.

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose za Danas ističe da je umetnost univerzalna stvar i da ona iz pojedinačnih stvari može da izvuče opštu karakteristilu i da dođe do stvarnih istinskih vrednosti.

„To se radi i u ovom filmu kada upoređuje dve osnovne paralele – stradanje nedužnih civila i druga paralela političara koji ne znaju za bezobziornost i meru u svojim postupcima. Ako se traži paralela, ključna veza između rata u bivšoj Jugoslaviji i rata koji se trenutno dešava u Ukrajini je ta činjenica“, kaže Đukić.

On dodaje da je rat u bivšoj Jugoslaviji prvi rat nakon Drugog svetskog rata, te da je rat u Ukrajini prvi nakon rata u Jugoslaviji.

„Ono što upućuje na neki zaključak jeste da mi danas živimo u jednom krajnje nebezbednom svetu, u jednoj Evropi koja ne zna šta je sutra očekuje“, ukazuje Đukić.

Jahja Muhasilović, pofesor međunarodnih odnosa na Internacionalnom Univerzitetu u Sarajevu, saglasan je da postoji parelala između ova dva rata.

„Svakako da postoji mnogo paralela i podudarnih tačaka onoga što se danas dešava u Ukrajini i ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ideologija Kremlja koja danas ruši i ubija po Ukrajini nije bitno drugačija od one koja je slična zvjerstva radila u zemljama bivše Jugoslavije“, kaže Muhasilović.

Kako ukazuje, Kremlj, poput Beograda ranije, danas dehumanizuje Ukrajince negirajući njihov identitet.

„Prikazuje ih kao saradnike Nacista u Drugom svjetskom ratu. Isto je radio Milošević režim Bošnjacima. Nazivao ih kolaboracionistima osmanskog osvajača ili kasnije Nacističke Njemačke, kroz svoju medijsku mašineriju ih prikazivao kao nekoga ko se lako odriče svoga identiteta zarad interesa. Lagalo se o tobožnjem formiranju „Alijine islamske republike“, ‘zelenoj transverzali’, „šiptarskim silovanjima srpskih djevojčica“ po Kosovu i tome slično“, podseća Muhasilović.

Prema njegovom mišljenju, sve to možda i ne treba da čudi ako se u obzir uzme činjenica da su mnogi ‘nacionalistički krugovi’, koji danas šire ovakvu propagandu u Rusiji, imali aktivne veze sa srpskim nacionalističkim krugovima na prostoru bivše Jugoslavije, „gdje je moguće da su preuzeli modus ponašanja i nakaradan sistem vjerovanja“.

Pjer Žalica, bosanskohercegovački reditelj, za naš list kaže da ne veruje da postoji pametan i smislen rat.

„Svaki je rat glup i besmislen, svaka druga mogućnost je smislenija i pametnija. U tom smislu svi se ratovi mogu porediti. Kada se nađete u ratu, ako ste meta nasilja i terora, onda pokušavate da se odbranite kako god znate i umijete, vojno i civilno. Za vrijeme paklenih dana opsade Sarajeva znam koliko je značio kultutni otpor, koliko nam je pomogao da istrpimo nasilje koje se nad nama provodilo“, kaže žalica.

On se nada da je tako i danas u Ukrajini, jer, kako kaže, umetnost promoviše smisao i ljubav, a to su važne stvari u borbi protiv bezumlja i nasilja.

„U tom smislu razumijem izjave Mata Dejmona, koji je producirao plemenit, dobronamjeran film, koji je toliko dobar i važan čak i ako se ne stavlja u aktuelne okolnosti jer naprosto promoviše pozitivne vrijednosti i ideje koje su uvijek važne i aktuelne“, ukazuje Žalica.

Filmski reditelj, Ademir Kenović, naglašava da Dejmonova izjava prejednostavno objašnjava užase i u Ukrajini i na našim prostorima.

„Ako se nešto javno govori onda bi trebalo da bude podsticaj za rješavanje problema. A oni se mogu rješiti ako svi koji su sada na vlasti budu zamjenjeni ljudima koji se neće služiti ratnim, agresivnim, nacionalnim i religijskim sredstvima u ostvarenju svojih ciljeva“, kaže Kenović.

Bosanskoercegovačka rediteljka Jasmila Žbanić, kaže da je Met Dejmon dobro primetio sličnosti užasa između dva rata s tim što se ova dva oružana sukoba razlikuju i to u tri važne stvari.

„Met Dejmon je dobro vidio sličnosti, jer svaki rat je sličan po užasu ljuske brutalnosti i nemoći. Ono što rat u BIH i Ukrajini čini različitim su tri glavne stvari. Najveća je da je u BIH ubijano više civila nego vojnika (mislim da je omjer 80:20) dok je u Ukrajini puno više vojnika (20 naspram 80). To govori o tome da su srpski vojnici ubijali uglavnom civile i to na najstrašniji mogući način. Također, BIH je imala embargo na oružje, dok danas čitav svijet pomaže Ukrajini. Moj prijatelji Damir Šagolj, koji je bio u ratu a danas je Pulicerom nagrađeni fotograf koji radi i u Ukrajini kaže: ‘Da smo imali 10 odsto oružja koje ima Ukrajina, ne bi bilo ni blizu ovoliko žrtava, niti bi rat trajao toliko dugo’. S tim se potpuno slažem. Znam kada su moji prijatelji krenuli da brane Sarajevo u tenama i majicama, nisu imali apsolutno ništa 1992, kada je počeo rat. Nama UN članice nisu dozvolile da se branimo! Zašto je to tako, to je tema za sebe, ali činjenica da Evropi i svijetu nije bilo stalo da preživimo, dok su interesi zapada da Ukrajina preživi. I treća jako važna stvar. U BIH su u toku rata u Predsjedništvu, ministarstvima, vladi, policiji, vojsci i to na komandnim mjestima bili građani BIH srpske nacionalnosti. Stvarna multietničnost je postojala u ratu i puno ljudi se borilo upravo za takvu BIH. Mislim da je to jedan od razloga zašto smo preživjeli“, zaključuje Jasmila Žbanić.