„Dejton nije doneo građansku BiH, nikako da izađemo iz devedesetih“: Sagovornici Danasa o 29. godišnjici Dejtonskog sporazuma

Dejtonski sporazum nastao je tokom konferencije koja je održana od 1. do 21. novembra 1995. godine.

Bosna i Hercegovina se na osnovu ovog Sporazuma sastoji od dva entiteta – Federacije BiH i Republike Srpske (RS), i Brčko distrikta.

Senada Šelo Šabić, naučna savetnica na Institutu za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu za Danas kaže da Dejtonski sporazum nije bio finalni dokument i nije bio detaljno razrađen.

Donesen je, kaže Šelo Šabić, u uslovima u kojima jeste, sa optimizmom i poverenjem onih koji su ga kreirali – da će zadatak ili interes snaga u BiH biti da ga dalje usavršavaju, nagrađuju i razvijaju u smeru izgradnje demokratske i stabilne BiH, koja poštuje ljudska prava i u kojoj je snažna vladavina prava.

„Moja najveća zamerka je što nije bio dovoljo snažan da jača građanski identitet BiH, nego je vlast i institucije organizovao i podredio etničkom principu, dakle etnicizirao politiku u BiH u tom trenutku i to traje do danas“, kaže Šelo Šabić.

Kako dodaje, u trenutku kada je pritisak međunarodne zajednice u smislu izgradnje željene, funkcionalnije i demokratskije BiH popustio zbog niza razloga i otvaranja kriznih žarišta i manjka interesa, ponovo su ojačale snage koje svoj interes traže u polarizaciji odnosa u BiH a ne u saradnji i integraciji.

„To traje već neko vreme. S obzirom na razgradnju međunarodnog poretka i svih ovih promena kojima svedočimo, videćemo na koji način će uticati na situaciju u BiH kao jedne nedovršene države. (Predsednik RS, Milorad) Dodik, ohrabren pobedom Donalda Trampa, najavljuje da će ponovo pojačati svoje aktivnosti na proglašenju otcepljenja RS od BiH“, kaže naša sagovornica.

Kako dodaje, takav Dodikov potez ne može proći bez reakcije druge strane.

„Pitanje je da li će on biti prvi taj koji će povući potez u nekom smislu korekcije ili izmene Dejtonskog sporazuma, ili će on doći na neki drugi način. Cilj kojem treba težiti u zemlji kakva je BiH jeste ideja izgradnje demokratske, građanske države, države u kojoj su svi njeni građani ravnopravni, bez obzira na versku, etničnu ili neku drugu pripadnost, a ne vođeni etničkim principom“, naglašava Šelo Šabić.

Prema njenim rečima, mnogo više toga povezuje građane BiH nego što je podela prema njihovim etničkim grupama.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, za Danas kaže da je nevolja je u tome što je gotovo 30 godina prošlo od potpisivanja Sporazuma, a BiH je, kaže, bliže nekoj vrsti rastakanja nego konsolidacije.

„Moje je očekivanje bilo je da će 30 godina od Dejtona biti iskorišćeno da se konačno promeni Dejtonski ustav, odnosno Aneks 4 iz Mirovnog sporazuma koji jeste doneo mir ali nije napravio od BiH funkcionalnu državu. Očekivalo se da će postati funkcionalna država svih njenih građana“, kaže Popov.

Međutim, nastavlja naš sagovornik, zbog dešavanja na globalnom planu, neizvesno je da li će se tako nešto ispuniti.

To je, kaže on, sada veliko pitanje, ali je sigurno da je ovakvo stanje pokazalo na duže staze da je neodrživo.

„Nikako da izađemo iz ’90. godina. Tome najviše doprinose unutrašnje snage, predstavnici konstitutivnih naroda. (Predsednik RS, Milorad) Dodik je najdalje otišao, ali i (predsednik HDZ BiH, Dragan) Čović koji uz podršku Zagreba radi na stvaranju trećeg entiteta“, kaže Popov.