„Balkansku šestorku i njihove režime vezuje jedna stvar – korupcija“: Sagovornici Danasa o dometima samita lidera Zapadnog Balkana u Kotoru

Lideri su nakon samita potpisali zajedničku izjavu od 16 tačaka.

U izjavi, između ostalog, naglašavaju posvećenost da nastavimo sa saradnjom u regionu, kao i da se iskoristi obnovljeni zamah u politici proširenja EU.

„Jedan region – zajednička vizija u najmanju ruku ideal“

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evrospke poslove, kaže za naš list da iako deklaracija nadograđuje prethodne novim dogovorima u nameri da održi živim Berlinski proces, primećuje se sveprožimajuća rečenica u gotovo svim dokumentima u regionu, a koji za sobom vuku evropski put.

Rečenica glasi otprilike, kaže Beširi, da dok uvodimo nove nadležnosti, obaveze i nadanja, sve vreme podsećamo političke elite pet država i jedne zvezdice da moraju raditi na primeni prethodnih dogovora.

„Drugim rečima, kao što postoji među građanima umor u regionu od nesprovodivih reformi sopstvenih vlasti, tako su i u Briselu umorni što malo-malo moraju da podsećaju da se dogovoreno od prošle godine nije sprovelo“, kaže Beširi.

Glavni razlog je, pojašnjava, to što ni jedna od pretendenata na članstvo u EU koja sedi za stolom nije izborila za profesionalost, nezavisnost i samostalnost stučnjaka u pravosuđu, državnoj upravi i lokalnim samoupravama.

Kako kaže, ukoliko se politike ne sprovode u skladu s zakonom, što podrazumeva i silne strategije i njihove akcione planove, već se čeka na amin ili bar klimanje glavom vlastodržaca, Brisel će morati da apeluje na čuvenu političku volju.

„Osim deklarativno u Crnoj Gori, ona zaista ne postoji nigde drugo. U BiH razjedinjenost vlasti na toliko nivoa onemogućuje i najjednostavnije odluke u vezi sa osnovnim pravima i institucionalnoj nadležnosti što je i kao zvezdica navedeno u deklaraciji. Politička previranja i povratak na vlasti izrazito korumpirane VMRO-DPMNE u (Severnoj) Mekedoniji dovodi u pitanje zaostavštinu (Zoran) Zaeva i mirovnog dogovora s Grčkom. Kosovo i Albanija su u istom sosu s populističkim liderima koji ne mogu da raskrste s unutrašnjim problemima. Rama s izrazito velikom korupcijom i organizovanim kriminalom, a Kurti s populističkim idejama koje pomažu Vučiću da se pitanje Zajednice opština s većinskim srpskim stanovništvo ne formira. Na kraju, Vučić ima odlike svih vlasti u regionu osim one koje želi da vidi svoju zemlju u EU. Povrh toga, negativna kampanja protiv EU i pro-ruska, a od skora i pro-kineska sprečava informisanu debatu među građanima Srbije o budućnosti zemlje“, naglašava Beširi.

Kako dodaje, kada uzmemo u obzir unutrašnje i međudržavne probleme u regionu slogan „Jedan region, zajednička vizija“ u najmanju ruku je ideal kome treba težiti, a da smo svetlosnim godinama odatle udaljeni.

„Cenim entuzijazam mnogih da kroz male stvari treba graditi širu sliku. Da se kroz podizanje ekonomske moći može doći do evropskih vrednosti na kojima je savez EU zasnovan“, kaže Beširi.

„Režimi će nastaviti da sređuju poslove svojim firmama“

Međutim, nastavlja on, ovu balkansku šestorku i njihove režime vezuje jedna stva – korupcija. Ta nevrednost ih je okupila u Crnoj Gori, kao i obećanje o milijardama koja će EU povoljno pozajmiti i pokloniti građanima regiona, a koji će malo kajmaka zauzvrat dobiti.

„Režimi će nastaviti da poslove sređuju svojim firmama po daleko većim cenama, da ućare gde god je to moguće i da nastave da kradu budućnost deci koja se tek rađaju“, kaže on.

Prema njegovom mišljenju, bez jasne politike sankcija prema koruptivnim režimima, onim koji organizuju organizovani kriminal, koji gase slobodu medija, okupljanja i govora i koji ugrožavaju demokratske izborne procese EU će postati saučesnik propadanja zemalja Zapadnog Balkana.

„Važno je da Brisel i ostali evropski gradovi razumeju da će lopovi reći sve, pa i da su ujedinjeni i da imaju zajedničku viziju, sve dok im pare ležu na račun, dok će na drugoj strani populistički trošiti novac na nacionalne stadione, megalomanske projekte izgradnje i ostala rasipanja koja nemaju građanina u centru svoje pažnje“, naglašava naš sagovornik.

Kako dodaje, dok se ne razume da vlasti ne dele vrednosti, nego deo kolača koji smatraju da im pripada, teško će EU dovesti do trajno održivog mira.

„To je i dalje, nadam se, ultimativni cilj priključenja EU“, kaže Danasov sagovornik.

Sva pažnja stavljena na konkretne mere i poboljšanje okruženja

Za Milana Antonijevića, pravnika i stručnjaka za evropske integracije, očekivanja od ovog samita su kao „što kaže i ovih 11 tačaka – jasna, konkretna, sa rokovima koje su prihvatili i svi na Zapadnom Balkanu, kao i Evropska unija“.

„Sva pažnja je stavljena na konkretne mere i poboljšanje poslovnog okruženja i reforme, uključujući i digitalizaiju. Nakon spovođenja i primene svih tačaka ove deklaracije videćemo dodatno izmenjen region, sa slobodnim protokom roba, kapitala, usluga i radne snage. Pozitivno je i što većina tačaka deklaracije traga za rešenjem kako region učiniti privlačnijim za investicije, ne samo strane, nego i domaće, koje dolaze iz našeg regiona, uz naglasak i na mala i srednja preduzeća“, kobjašnjava Antonijević.

On dodaje da sve ovo vidi i kao vežbu, odnosno, prilagođavanje i pripremu za oštru konkurenciju koja postoji unutar Evropske unije, koja ovu zajednicu država pod zastavom EU i tera na stalni rast i u održivi razvoj, kako to definišu Ujedinjene nacije.

„Obaveze naših država i vrednosti, od vladavine prava, do demokratizacije kriju se takođe u ovom dokumentu, kod principa pristupanja zasnovanog na zaslugama tokom ovog procesa. Tako da je sve tu i nema ni jedne tačke protiv koje neko od potpisnika može biti. Što bi se u sudnici i u tužbi reklo – nesporno“, kaže naš sagovornik.

Kako primećuje, svi su potpisali izjavu, a neki su davali izjave u kojima su pokušavali da izazovu drugu stranu.

„Dobro je da iza svega ostaje Deklaracija, bez ikakve dnevne politike, već kao podrška Planu rasta koji dolazi iz Evropske unije“, kaže Antonijević.

„Rezolucija o Srebrenici – pitanje dve zemlje“

Ovogodišnji samit prošao je u svetlu najavljene Rezolucije o Srebrenici, o kojoj danima prorežimski mediji pišu da je Crna Gora, koja će glasati za Rezolcuiju, „izdala Srbiju“.

Prema Antonijevićevim rečima, Srebrenica je unutrašnje pitanje dve zemlje Zapadnog Balkana.

„Ukratko, Srbija ima jasne obaveze koje proističu iz presude Međunarodnog suda pravde, kao i iz presuda Haškog tribunala, a Rezolucija Generalne skupštine UN, usvojila se ili ne, ne menja ama baš ništa. Jasno je presuđeno o reparacijama, nema ih, jasno je rečeno da nema kolektivne krivice, a i Republika Srpska nije nastala na genocidu i to se nigde ne navodi, te stoga nema osnova za reviziju Dejtonskog sporazuma koji garantuje postojanje Republike Srpske, kao što nema osnova ni za reviziju presude Međunarodnog suda pravde koja je po svim ovim pitanjima jasna“, objašnjava on.

Ne treba, kaže Antonijević, učitavati ovde bilo kakvu politiku, osim ekonomske, a sve je i usklađeno sa Berlinskim procesom i obavezama koje su potpisnici već tamo preuzeli.