„Crnogorac koji govori srpski je i dalje Crnogorac“: Sagovornici Danasa o dominaciji srpskog jezika u Crnoj Gori

Rezultati su pokazali da se 41,1 odsto građana Crne Gore izjašnjavaju kao Crnogorci, 32,9 odsto kao Srbi, Bošnjaci 9.45, Albanci 4,97, Rusi 2,06, Muslimani 2 odsto.

Crnogorskim jezikom govori 34,52 odsto stanovništva, srpskim 43,18 odsto, bosanskim 6,97 odsto, albanskim jezikom 5,25 odsto, ruskim jezikom 2,4 odsto, srpskohrvatskim – 2,08 odsto. Njih 1,7 odsto nije želelo da se izjasni.

Tako se nameće pitanje kako je srpski jezik dominantniji u državi u kojoj se većina građana po nacionalnoj pripadnosti izjasnili Crnogorcima.

Sagovornici Danasa su saglasni da je pitanje naziva jezika u Crnoj Gori političko  te da je uprkos neprestanoj propagandi srpskih nacionalista procenat govornika crnogorskog jezika stabilan.

Orlandić: Crnogorski jezik pokazuje postojanost i otpornost

Sanja Orlandić, lingvistkinja i profesorica na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost na Cetinju, ističe da je pitanje naziva jezika političko pitanje, a naročito je to izraženo u Crnoj Gori „koja je samo u posljednjih 35 godina tri puta promijenila državni status“.

Tako je 1992. srpski jezik prvi put zvanično unijet u ustav, iako se, dodaje, većina građana izjasnila da govori srpskohrvatskim, koji je bio službeni jezik u prethodnoj državnoj zajednici.

Na popisu iz 2003. godine nije bilo ni moguće izjasniti se za srpskohrvatski, već je procenat otišao u korist srpskog što je dalo povoda za različite političke manipulacije.

„Crnogorski jezik ozvaničen je ustavom iz 2007. i procenat govornika s popisa iz 2011. i 2023. pokazuje određenu stabilnost, i pobija tezu srpskih nacionalista da su procenti iz 2011. lažirani.

S jedne strane, neki građani koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci jezik nazivaju srpskim jer je to bio naziv 90-ih godina kad su se školovali te smatraju nije u pitanju politički naziv, dok, s druge strane, traje i neprestana propaganda srpskih nacionalista da se svi koji pristaju na crnogorski označe kao nacionalisti ili kriminalci“.

Orlandić zaključuje da uprkos brojnim političkim manipulacijama i pokušajima diskreditacije, „crnogorski jezik pokazuje postojanost i otpornost“.

Barović: Crnogorski jezik veoma otporan na manipulacije

Alek Barović, crnogorski politikolog, takođe, smatra da to što više građana Crne Gore govori srpskim nego crnogorskim jezikom leži u navici ljudi da tako nazivaju svoj maternji jezik.

Glavni argument kada nekoga pitate zašto govori srpskim a ne crnogorskim je „tako sam učio u školi“, navodi dodajući da se ljudi teško odriču tih nekih navika.

„Zbog toga ovaj rezultat nije ništa katastrofalno, naprotiv, pokazalo se da je crnogorski jezik veoma otporan na manipulacije, dok sa druge strane se isto pokazalo da nije uspio projekat ‘napumpavanja’ srpskog jezika. Što neko reče u komentarima na društvenim mrežama ‘kukalo to srpstvo kojem treba ovoliko natezanje'“.

Upravo je, ističe Barović, ovaj rezultat popisa nategnut.

„Kada uzmemo sve malverzacije, manipulacije, ispiranje mozga, srpsku crkvu, litije, vlast u Beogradu čiji je nacionalni interes i središte kampanje bilo natezanje srpskog jezika, onda možemo slobodno reći da je ono doživjelo debakl.

Broj govornika srpskog jezika u Crnoj Gori 2011. je bio oko 265 hiljada, a on je danas oko 269 hiljada.

Znači, sva politika, pritisci, ali i masovno doseljavanje iz Srbije u Crnu Goru podiglo je ovaj broj za više od deceniju za manje od tri i po hiljade“.

Sa druge strane, osipanje crnogorskog jezika je najviše otišlo odlukom nekih njegovih govornika da ovaj put svoj maternji jezik nazovu bosanskim, ali su ipak jezik koji najčešće upotrebljavaju nazvali crnogorski, pojašanjava.

„Osvješćivanje jednog naroda nakon vijeka kulturocida i asimilacije nije posao koji je moguće završiti za deceniju ili dvije. Taj proces ima uspona i padova.

Tek kada stasa generacija koja nikada nije imala nikakve državne odnose sa bilo kakvim vidom Jugoslavije ili Srbije viđećemo produkte toga, ali treba raditi i ne prepuštati ništa slučaju. Ovo što sam rekao znaju i neprijatelji svega crnogorskog“.

Barović je uveren da broj govornika crnogorskog jezika može samo rasti i da je pitanje vremena kada će on biti veći od srpskog.

„Kada uzmemo u obzir samo državljane Crne Gore njih 44,1 odsto govori srpskim a 37,3 odsto crnogorskim. Smatram da je ta razlika od jedva sedam odsto veoma mala i da je samo pitanje vremena kada će se stvar obrnuti“, zaključuje.

Mihailović: Novac uložen iz Beograda promašena investicija

Duško Mihailović, glavni i odgovorni urednik portala crnogorske E Televizije, primećuje da Crnogorska Uprava za statistiku – MONSTAT nije, uprkos obećanju, posebno prikazala podatke sa etničko-kulturološkim karakteristikama koji se odnose na domicilno stanovništo.

„Tako smo dobili tzv. ‘bruto’ rezultate u koje je uračunato preko 47 hiljada stranaca koji borave u Crnoj Gori, a od kojih je većina državljana Srbije, BiH i Kosova“.

Pri tom, naglašava, otprilike isti broj državljana Crne Gore koji se nalaze na školovanju ili privrvemenom radu u inostranstvu, nije ušao u statističku obradu kada su ove karakteristike u pitanju.

„Kada se u obzir uzmu ove činjenice, upitno je koliko su saopšteni podaci objektivno tačni“, ističe Mihailović.

Čak i ovako prikazani podaci, zaključuje, govore o tome da je „priča kako su prethodni popisi u Crnoj Gori frizirani bila fantazmagorija srpskih nacionalista, jer su odstupanja u odnosu na 2003. i 2011. svega nekoliko procenata.

Takođe, ako se ima u vidu sva sila propagande i novca uložena iz Beograda u popisnu kampanju u Crnoj Gori, možemo zaključiti da je to bila promašena investicija“.

Olenik: Crnogorac koji govori srpski je i dalje Crnogorac

Aleksandar Olenik, član predsedništva LSV Vojvođani, pravi paralelu navodeći da se i u SAD zvanično govori engleski jezik kao i u Irskoj.

Osoba iz Dablina će se nekako sporazumeti sa nekim iz Teksasa ali je to i dalje razgovor Amerikanca i Irca.

„Tako i mi razumemo Crnogorce koji mogu da biraju jezik na kom će govoriti. Nije to neka misterija jer Crnogorac koji govori srpski je i dalje Crnogorac“, konstatuje Olenik.

To namerno, kaže, ne razumeju radikalni Srbi u Crnoj Gori jer baš svi oni zastupaju politiku srpskog sveta kojom rukovodi Vučić i to kao zamenu za veliku Srbiju.

Ta politika je, zaključuje, već jednom poražena, i biće poražena ponovo, samo je pitanje cene koju ćemo platiti?

Milivojević: Važno je da se jedni drugim obraćamo sa poštovanjem i uvažavanjem

Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke, kaže da kojim god jezikom pričali građani Crne Gore, važno je da se jedni drugima u komunikaciji obraćamo sa poštovanjem i uvažavanjem.

„Samo tako ćemo se razumeti i graditi budućnost neopterećenu devijacijama nekih političara koji pripadaju prošlosti“, zaključuje Milivojević.