„Ulazak Crne Gore u EU bio bi veliki pritisak na Vučića“: Sagovornici Danasa o izjavi crnogorskog premijera Spajića da mu je rečeno da je njegova država prva sledeća članica Unije

Spajić je za RTCG preneo da je „sastanak bio fenomenalan“ i da Podgorica ima veliku podršku Pariza.

„Govorili smo primarno o krovnom dokumentu koji bi trebao da bude osnova strateškog partnerstva dve zemlje i Makron je prihvatio tu inicijativu“, rekao je Spajić.

Nikoleta Đukanović sa Univerziteta Donja Gorica kaže za Danas da, imajući u vidu stanje u regionu i dosadašnji proces evropskih integracija, vrlo je izvesno da će Crna Gora biti prva naredna članica.

„Na to ukazuje dosadašnja dinamika procesa pregovaranja, kao i problemi koji karakterišu odnose EU i pojedinačnih država Balkana, koji nisu u slučaju Crne Gore toliko kompleksni, kao na primjeru ostalih država. Tako da ta vijest nije iznenađenje niti novina ni za Balkan ni za EU“, ukazuje Đukanović.

Međutim, kako navodi naša sagovornica, ono što premijer i predsednik Crne Gore često apostrofiraju jeste termin ulaska Crne Gore u EU.

„Interesantno je da se taj rok vezuje za 2028. godinu kada su naredni predsjednički izbori u Crnoj Gori, pri čemu je Crnoj Gori toliko dugo vremena trebalo da izabere glavnog pregovarača, izabere pregovaračku strukturu, a da o ključnim reformama i realizaciji obaveza iz tog procesa ne pominjemo. Tako da se proces integracija samo koristiti kao retorika za izbore i birače, mnogo više nego što je to stvarno cilj partijama i vlastima“, ističe Đukanović.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove za Danas kaže da, ukoliko Spajić generiše reformsku politiku i evropski cilj bude jasan, a istovremeno uspe da se otrgne Beograda, Moskve i njihovih crnogorskih elemenata – pregovori bi mogli da se zatvore za dve godine.

„Ulazak Crne Gore u EU bi izvršio veliki pritisak na Vučića i njemu to ne odgovara, pa neće sedeti skrštenih ruku. Na kraju krajeva, sve zavisi od građana Crne Gore i pritiska koji bi mogli da izvrše na Spajićevu vladavinu da što pre sprovede minimalne reforme koje će zemlju uvesti u red uređenih evropskih država“, objašnjava Beširi.

On podseća da je Crna Gora najviše odmakla u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom u odnosu na sve zemlje koje imaju status kandidata.

„Otvorila je svih 33 poglavlja, ali je privremeno zatvorila samo tri. Razloge za malu zemlju koja već ima evro kao platežno sredstvo treba tražiti u nestabilnim političkim institucijama, političkim previranjima, mešanju Srbije i Rusije u unutrašnju i spoljnu politiku, uticaj crkve, ali i visokoj korupciji i organizovanom kriminalu“, objašanjava Beširi.

Naš sagovornik kaže da je 11 poglavlja označeno kao dobro pripremljeno, sedamnaest kao umereno pripremljeno, a u pet poglavlja EU komisija vidi slabu pripremljenost.

„Tu se pre svega misli na slobodno kretanje radne snage, politiku ribarstva, socijalne politike i zapošljavanje, ali i zaštita životne sredine, finansijske i budžetske odredbe“, ukazuje Beširi.

On dodaje da poređenja radi, druga na listi najnaprednijih u procesu evropskih integracija je Srbija koja gotovo da nema reformi u poslednjih pet godina.

„Srbija je otvorila 22 poglavlja, privremeno zatvorila dva, dobro napredovala u sedam poglavlja dok je umereno pripremljeno svega 22, a kao i Crna Gora slabo pripremljenih je pet poglavlja. Tu se pre svega misli na poljoprivredu, osnovna prava i sudstvo, ekologiju i budžetska pitanja“, navodi on.

Pored toga, objašnjava Danasov sagovornik, Srbija je slabo usaglašena s zajedničkom spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU, na najnižem nivou u regionu.

„Odbija da uvede sankcije ruskom agresoru i ima otvoreno pitanje Kosova. S takvim izazovima, čak i da reši pitanje Kosova, Srbiji pored već navedenih problema do izražaja dolazi i rasprostranjena korupcija, državno organizovani kriminal i posle decembra – krađa izbora“, zaključuje Beširi.