„EU želi da politički zatvori ovaj prostor za sebe“: Sagovornici Danasa o izjavi Fon der Lajen da je integracija Zapadnog Balkana ključna za Uniju

Ona je na Forumu u Sloveniji ovogodišnjeg naziva „Svet paralelnih realnosti“ kazala da su nove generacije država regiona Zapadni Balkan one koje su „čvrsto odlučile da budu deo evropske porodice“ i da EU to mora da im omogući.

„Region Zapadni Balkan je tokom istorije bio granica između svetova. Između Istoka i Zapada, između severa i juga. Ali su nove generacije izabrale drugi put, odlučile su da budu deo evropske porodice. Odlučile su da putuju, da trguju zajedno, da zajedno napreduju sa evropskim komšijama“, kazala je Fon der Lajen.

Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders-a za Evropu, za Danas ističe da izjava Fon der Lajen znači da EU ostaje pri istoj politici proširenja, kao i tokom mandata prethodne Evropske komisije.

„To znači da postoji veće interesovanje nego ranije, da sve zavisi od samih zemalja kandidata, kao i da će EU pomoći ukoliko vidi da progres postoji“, ukazuje Miletić.

S druge strane, dodaje on, EU neće uraditi posao umesto lokalnih vlasti, niti će gledati kroz prste kada su u pitanju reforme, „što očigledno očekuje većina kandidata na Zapadnom Balkanu“.

Prema njegovim rečima, iako je anti-EU narativ sve jači u regionu – uz vesti koje se kreću od raspada EU pa do toga da nam tamo nije mesto ili da nas tamo niko neće – Fon der Lajen u stvari potvrđuje da je proširenje moguće uvek i u svakom trenutku ukoliko je neka država spremna.

„Nažalost, to nije slučaj i trenutno nemamo nijednu državu u regionu koja je ispunila sve kriterijume. Naravno, ne treba se zavaravati da nema političkog dela priče, ali nam iskustvo govori da bi takvi problemi bili rešivi, ukoliko bi neka od zemalja bila spremna. Dakle, priča o tome kako nas neće je samo alibi za domaće vlasti“, objašnjava Miletić.

Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, kaže da je promena u narativu Fon der Lajen uslovljena geopolitičkim promenama – ratom u Ukrajini i sve ozbiljnijeg shvatanja kineske pretnje od strane EU.

„EU na neki način želi da politički zatvori ovaj prostor za sebe“, kaže Milić.

Što se tiče samog učlanjivanja država iz našeg regiona u EU, dodaje on, to je dosta teško predvidivo, „s obzirom na to da su države na različitom stepenu ekonomskog razvoja i  usklađenosti zakonodavstava u skladu sa pregovaračkim poglavljima“.

„Definitivno, ako bi neka država iz regiona postala nova članica, najveća verovatnoća je da to bude Crna Gora, s obzirom da je ona u pogledu spoljno-bezbednosne politike najviše usklađena sa EU, a na sve to u pogledu otvorenih i zatvorenih poglavlja je apsolutni pobednik u našem regionu“, uočava Milić.

On kaže da bi trebalo navesti da Crna Gora sa samo 600.000 stanovnika ne bi predstavljala neku „problematičnu državu“.

„A samim tim i manji rizik za predstavljanje biračima različitim evropskim državama, nego što bi to bio slučaj sa nekim većim državama“, objašnjava Milić.

Što se tiče BiH, nastavlja naš sagovornik, ona je definitivno najdalje od toga zbog velikog broja unutrašnjih problema.

Kako dodaje, Srbija je važna za EU u ovom regionu, „pošto je najveća država po broju stanovnika, najveća po privredi, te je država koja troši na vojsku više nego države Zapadnog Balkana zajedno“.

„EU je dosta pažnje posvetila Srbiji u poslednjem periodu, gde kroz neke konkretnije sporazume želi čvršće da je veže za EU, bez obzira što je političko raspoloženje u Srbiji drugačije. Verujem da je EU oko Srbije mnogo pragmatičnija u smislu povezivanja, a što se tiče članstva to je već komplesnije pitanje“, zaključuje Milić.