„Od korupcije do političkog uticaja na pravosuđe i medije“: Sagovornici Danasa o izveštaju Stejt departmenta po kojem je loše stanje ljudskih prava u Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu

Prema oceni Danasovih sagovornika, Izveštaj nesumnjivo govori o istinskim problemima u kojima se nalazi region, odnosno srpsko, kosovsko i crnogorsko društvo.

Crna Gora

Petar Đukanović, programski direktor Centra za građansko obrazovanje (CGO) za Danas kaže da izveštaj Stejt departmenta verno ilustruje da političke promene nisu donele očekivani napredak u jačanju demokratskih institucija i vladavine prava u Crnoj Gori.

„Uprkos optimizmu koji vladajuća većina širi usljed napretka u procesu EU integracija i dobijanja Izvještaja o ispunjenosti privremenih mjerila (IBAR) stanje demokratije i ljudskih prava je daleko od onoga što su istinski intresi građana“, ukazuje Đukanović.

Nedostatak poštovanja nezavisnosti pravosuđa, dodaje naš sagovornika, ukazuje na politički uticaj na pravosudni sistem, što je ključna prepreka u ostvarivanju pravednosti i vladavine prava.

„Iako se vladajuća većina hvali odblokiranjem procesa reforme pravosuđa opravdano se zapitati koliko je ta reforma bila suštinska i oslobođena partijske trgovine imajući u vidu izbor sudija Ustavnog suda, sudskog savjeta ili vrhovnog državnog tužiocakoji su bili plod političke trgovine pa je pitanje kako i koliko će u nastavku procesa ove institucije moći da produkuju istinskih rezultata u vladavini prava“, ukazuje Đuaknović.

CGO godinama upozorava na brojne poteškoće u oblasti borbe protiv korupcije, podseća Đukanović, te dodaje da u istraživanjima koje je i CGO sprovodio, građani vide borbu protiv korupcije među tri najveća problema društva.

„Ipak, dometi borbe institucija su još uvijek slabi, karakterišu ga brojni nedostaci u zakonodavnom i strateškom okviru, neučinkovitosti nadležnih u konkretnim slučajevima, loši uslovi za rad onih koji su na pozicijama da daju konkretan doprinos. Politička volja za borbom protiv korupcije najsnažnije ja onda dok su politički akteri u opoziciji, kad se sjedne u fotelje sistema takva volja drastično slabi“, naglašava Đukanović.

Prema njegovom mišljenju, to na svom primeru pokazuje i aktuelna vladajuća većina.

Partitokratija cveta u svim segmentima društva, ukazuje on, jer je partijska knjižica ključni kriterijum zapošljavanja i bilo kog drugog vida društvene promocije nauštrb stvarnim i potrebnim kompetencijama.

„Na ovo ukazuju i istraživanja percepcije građana ali i brojne afere o kojim izvještavaju mediji. Jednom riječju nove vlasti najbolji su čuvari promoter najlošijih praksi prethodnika koje su kritikovali dok su bili opozicija a sad ih čak i negativnom smislu unpređuju i šire“, ističe Đukanović.

Kako kaže, brojni su slučajevi kršenje ljudskih prava, uključujući slučajeve torture, diskriminacije i nasilja nad ranjivim grupama, koji ukazuje da država još nije potpuno posvećena unapređenju kulture ljudskih prava.

„Ranjive grupe još uvijek ostaju na marginama društva i suočavaju se sa izazovima u ostvarivanju nekih od osnovnih prava poput pristupačnosti za osobe sa invaliditetom, nedostatkom podzakonskih akata koja bi omogućila puno uživanje prava poput prava na partnerstvo osoba istog pola, prijetnje segregacije romske populacije i rodnog nasilja koje je izraženo i stvarnom i online prostoru“, kaže Danasov sagovornik.

Kako dodaje, posebno brinu slučajevi pokušaja političkih aktera, pa i sistema da suzbije slobodu izražavanja nevladinih organizacija, pisaca i drugih grupa i pojedinaca koji su kritikovali postupanje izvršne vlasti, ustupke političara crkvi i slično, što je pogubno za jačanje demokratije i produbljuje polarizaciju društva.

Kosovo

Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, za naš list ukazuje da izveštaj govori o ozbiljnoj korupciji u vladi i nekažnjivosti državnih službenika, problemima sa nezavisnošću pravosuđa, ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i slobode medija, raširenom nasilju zasnovanom na rodu, uključujući nasilje u porodici, nasilje ili pretnje nasiljem protiv etničkih manjina i drugih zajednica.

On kaže da je kao direktor Instituta pomno pratio, zabeležio i analizirao već tri godine rad vlade premijera Aljbina Kurtija.

„I o tome obavestio glavne saveznike Republike Kosova kao i sektor za ljudska prava Američke ambasade u Prištini. U poslednje vreme u vladi Kosova mediji su identifikovali enormnu korupciju koja poprima strahovitu i nezapamćenu u ovih 20 godina spiralu lopovluka“, naglašava Šeholi.

Kako dodaje, svi oni koji su se usprotivili argumentima vladi Kosova automatski su žigosani kao „saradnici Srbije“ što ukazuje i izveštaj SAD-e.

„U principu, za Kosovo nikada nije bio ovakav loš izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava. Kada ovome dodajemo da je premijer Kosova pod „embargom“ Amerike i da je Kosovo idalje pod sankcijama EU onda je zastrašajuće budućnost Kosova ka učlanjenju u NATO i EU“, ističe Šeholi.

Kao narod, nastavlja on, nama predstoji mukotrpan i trnovit put da vratimo Kosovo u vreme pre Kurtija kako bismo vratili, pre svega, poverenje u naše istorijske saveznike kao što je Amerika.

Srbija

Aleksandar Olenik, advokat, za Danas kaže da mi koji ovde živimo znamo kakvo je stanje u Srbiji, a to je poznato i stranim diplomatama.

„Nisu oni u izveštaju ništa novo otkrili. Ali je problem što velikoj većini naših građana to nije poznato, pogotovo onima koji nisu u kontaktu sa medijima ili sudovima, jer oni žive u neznanju i propagandi“, objašnjava Olenik.

On dodaje da su ti izveštaji više namenjeni za građane Amerike i Evrope ili delom našim građanima koji ne mogu da dođu do tačnih ingormacija.

Olenik naglašava da je izveštaj tačan i diplomatski definisan, odnosno da je korišćen diplomatski rečnik.

„U stvarnosti, to bi trebalo da se opiše realnijim terminima – da je pravosuđe u totalnom rasulu, da tužilaštvo, gde se to planski radi, ispunjava sve političke naloge Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS)“, ukazuje Olenik.

U sudu je malo bolja situacija, nastavlja on, jer postoji malo više sudija koji se odupiru tom pritisku, „mada je taj broj sve manji“.

„Situacija u medijima je ista kao u tužilaštvu – nije dovoljno da se kupe mediji, što je bio modus operandi Aleksandra Vučića, već one koji nisu mogli da kupe, sada izlažu direktnim fiizičkim pritiskom, te im je ugrožena sigurnost. Po svim tim najbitnijim parametrima mi smo bliže Belorusiji i Rusiji nego bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Ako pogledamo izveštaje od ranije, a svaki je gori od prethodnog, i ako nastavimo u tom pravcu, mi ćemo na kraju i živeti kao Belorusija, ondnosno, Vučić će postati novi (Aleksandar, predsednik Belorusije) Lukašenko ili novi (Vladimir, predsednik Rusije) Putin“, upozorava Olenik.

Da li ovaj izveštaj može da izvrši pritisak na vlast da popravi stanje u Srbiji, Kosovu i u Crnoj Gori kada je reč o ljudskim pravima, odnosno, da li može doneti neki vid sankcija uoliko se stanje ne popravi, Olenik objašnjava da na osnovu samog izveštaja neće biti sankcija, ali da ako i sledeći izveštaji budu „tog tipa“, mogu da se povećaju već postojeće sankcije prema određenim ličnostima iz političkog ili sveta biznisa koji se već nalaze na američkoj „crnoj listi“.

„Po meni, tako i treba da se postupa – ne da se kažnjavaju svi zbog režima nego bi trebalo proširiti „crnu listu“ na sve koji imaju bilo kakve veze sa izveštajem. Trenutno je mali broj njih iz vrha režima na toj listi i to treba da se proširi. I njih, kao i većinu građana, najviše boli kada se ‘dari po džepu’, a administracija SAD tim sankcijama ume direktno i precizno da kažnjava time što ih sprečava da dalje posluju i zarađuju odgroman novac“, naglašava Olenik.

U ovom trenutku, zaključuje naš sagvoornik, realno je očekivati da će se sankcije protiv većeg broja ličnosti proširiti.