„Kako su mogli počiniti genocid devedesetih, mogu menjati i imena“: Sagovornici Danasa o neformalnoj inicijativi da se Srebrenici promeni naziv

Naime, Dodik je naveo da u Srebrenici 11. jula nije bilo operacije, da niko nije poginuo, niti je ubijen, a da “oni obeležavaju taj datum”, te istakao da je sve što je stradalo, stradalo izvan Srebrenice.

– Zato su neki naši ljudi tamo u Srebrenici pokrenuli inicijativu da promijene naziv da se ne zove Srebrenica nego da se da neko drugo ime opštini – rekao je Dodik za Televiziju Hepi, preneo je RTRS.

Da se priča o promeni naziva Srebrenice potvrdio je načelnik te opštine Mladen Grujičić.

On je naveo da postoji ideja o promeni imena Srebrenice, ali da formalno inicijativa još nije stigla u Skupštinu opštine, a ni u njegov kabinet.

Grujičić tvrdi da je ovakva ideja „opravdana“ nakon usvajanja Rezolucije o genocidu Srebrenici.

On smatra da će Srebrenica ubuduće, pod sadašnjim imenom, izazivati „negativnu konotaciju“ i da će je zbog toga investitori i projekti naširoko zaobilaziti.

„Možda će nama svima biti žao ako dođe do realizacije jedne takve ideje, ali sigurno je da je Srebrenica oskrnavljena ovom rezolucijom i da je njeno ime oblaćeno i stavljeno na spisak nepoželjnih mjesta za življenje i za investiranje, što mi ne želimo da dozvolimo“, rekao je Grujičić.

Pitali smo sagovornike Danasa kako komentarišu to što je pokrenuta neformalna inicijativa da Srebrenica promeni ime?

Satko Mujagić, pravnik i bivši pijerdorski logoraš, ističe za Danas da nije kompetentan za to pitanje, ali misli da pravno postoji mogućnost da se ime Srebrenice promeni.

“Promijenjen je i naziv Bosanska Dubica u Kozarska Dubica, u Banja Luci ima dio grada Obilićevo, a prije Mejdan, Lazarevo, nekada Budžak, Mrkonjić grad je stoljećima bio Varcar Vakuf, Bosanski Novi je danas Novi Grad… Kako su mogli počiniti genocid devedesetih, mogu mijenjati i imena, to je izgleda legalno. Međutim, historija se ne može izbrisati i kako spomenik srpskim vojnicima u logoru Trnopolje govori više o tom logoru, o zločincima i negatorima, tako bi i eventualno mijenjanje imena Srebrenica reklo sve o nasljedju Karadžića i Mladića u današnjoj RS”, ističe Mujagić.

Kako ukazuje, potpuno mu je svejedno kako će nazvati Srebrenicu.

“I moj Kozarac je u toku rata postao Radmilovo po ratnom zločincu Radmilu Zeljaji koji danas slobodno hoda Beogradom s penzijom vojske Jugoslavije. Uglavnom, ovdje se ne radi o pravu nego o moralu, a negatori genocida ne poznaju ni jedno ni drugo tako da se ništa dobro ni ne može očekivati. Današnje vlasti u Srbiji i RS čine medvjeđu uslugu vlastitom narodu, ali trebaće još koja decenija da se to i skonta u Beogradu i Banja Luci. I Foča je kratko bila Srbinje, pa više nije. Srebrenicu je nemoguće izbrisati iz udžbenika historije i prava, a ko će kakvu tablu postaviti da sakrije zločin njemu na čast. I noj kad ugura glavu u pijesak, zadnjica strši uvis”, navodi Mujagić.

Potpredsednik RS Ćamil Duraković ističe za Danas da načelnik Srebrenice Mladen Grujičić potvrdom da postoji inicijativa za promenom naziva ove opštine pokušava da pridoboje deo najradikalnijeg dela biračkog tela s obzirom na to da će na narednim lokalnim izborima biti samostalni kandidat za načelnika.

„Ukoliko se inicijativa usvoji, biće prosleđena Ustavnom sudu BiH koji će je, ne sumnjam u to, proglasiti neustavnom“, ukazuje Duraković.

Kako naglašava, genocid u Srebrenici je presuđen i niko to ne može promeniti.

Prema njegovim rečima, inicijativa za promenom imena nosi isti sigurnosti rizik poput inicijative o otcepjenju RS od BiH ili tzv. mirnom razdruživanju.

„To ustvari potvrđuje kontinuitet genocidne politike, a ne genocidnog naroda kako se se takve politike žele vješto kriti iza naroda“, naglašava Duraković.

Aleksandar Olenik, član predsedništva LSV Vojvođani i advokat, ističe za Danas da je potencijalno menjanje imena Srebrenice “očajnički pokušaj sakrivanja istine i poslednji trzaji nacionalističke politike Miloševića, Šešelja, Vučića, Dačića i Dodika koje je i dovela do genocida”.

“Ako ih ne zaustavimo, oni će sve ponoviti”, naglašava Olenik.

Tanja Topić, politička analitičarka i Banjauke kaže da „prosto ostanete kao obični smrtnik bez riječi koliko su kreativni predstavnici neformalnih grupa sa inicijativama koje prvi izgovore a vlasti ih objeručke prihvate“.

„Istina, još je čudnije da te (ne)formalne inicijative saopšte političari koji odlučuju o životu i smrti, i koji bi sasvim sigurno da se pojavi inicijativa da se ponedjeljak proglasi utorkom iste podržali s bitnom napomenom da je ova inicijativa i uopšte politička podrška istoj sramna, a obrazloženje jos sramnije – usvajanje rezolucije ozbiljno je narušilo reputaciju grada, a negiranje genocida je sastavni dio političkog narativa i kao takvo opšteprihvaćeno i normalno“, navodi Topić.