Predsednik Srbije politički mentor okrivljenima Mandiću i Kneževiću: Sagovornici Danasa o oslobađajućim presudama u slučaju „državni udar“

U petak, 12. jula, Andrija Mandić i Milan Knežević oslobođeni su optužbi u predmetu poznatom kao „državni udar“, odnosno pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine.

Presudu je izreklo Veće Višeg suda u Podgorici na čijem je čelu Zoran Radović.

Reč je o ponovljenom postupku, nakon što su prvom presudom svi osumnjičeni, među kojima su i lideri današnje koalicije “Za budućnost Crne Gore”, Andrija Mandić i Milan Knežević osuđeni na ukupno 70 godina zatvora.

Ta je presuda poništena pre tri godine u Apelacionom sudu i naložen je ponovljeni postupak.

Za lidere bivšeg Demokratskog fronta (DF) Andriju Mandića i Milana Kneževića, tužioci, Zoran Vučinić i Siniša Milić, su zatražili po pet godina zatvora.

Advokat Veselin Radulović za Danas kaže da oslobađajuća presuda u slučaju poznatom kao „državni udar“, jednako kao i ranija osuđujuća presuda, prvenstveno je pojačala sumnje da je pravosuđe pod ozbiljnim političkim uticajem i da se presude donose u skladu sa interesima i zahtevima onih koji trenutno imaju političku vlast i moć.

„Na žalost, taj slučaj je od njegovog početka imao taj teret i veoma teško će se njega osloboditi“, kaže Radulović.

Zlatko Vujović, profesor Fakuteta politčkih nauka u Podgorici i predsednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanja (CEMI), kaže za Danas da ta presuda nije oslobađajuća samo za te aktere već je sud otišao mnogo dalje.

„Prema onome što smo mogli da vidimo iz medija, sud je ušao u to da dovede u pitanje da je uopšte bio pokušaj državnog udara, odnosno da anulira svaku tvrdnju da se dešavao državni udar pa je eventualno oslobodio krivice ta lica“, kaže Vujović.

To, prema Vujovićevim rečima, dovodi Crnu Goru u poziciju koja prevazilazi značaj za unutrašnje političke prilike, jer je sud ušao u konfrotaciju svojih stavova sa tvrdnjama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Velike Britanije i drugih zapadnih saveznika koji su dostavljali podatke o pokušaju državnog udara.

„Zna se da se primer pokušaja državnog udara koristi u zapadnim partijama da se pokaže i dokaže maligan uticaj Rusije na članice NATO, i, mada nismo čitali cijelo obrazloženje presude, ali ako ono što su mediji objavili bude autentično, onda je sud otišao dosta daleko“, kaže Vujović.

Prema Vujovićevom mišljenju, Mandićeva i Kneževićeva politička pozicija se značajno popravila i pojačala.

Crnogorska vlada otvoreno proruska i prosrpska

„Na ovaj način pravosudni sistem Crne Gore tvrdi da praktično nije bilo državnog udara, a to je nešto što je potpuno suprotno zvaničnim stavovima zapadnih partnera, što može imati odražaja na politička dešavanja u Crnoj Gori“, kaže Vujović.

Kako dodaje, ulaskom Mandića i formalno u vladu, iako oni jesu deo vladajuće koalicije, možemo reći da crnogorska vlada otvoreno postaje proruska a da ne govorimo prosrpska.

To znači, kaže Danasov sagovornik, da ne možemo govoriti da će Crna Gora postati članica Evropske unije (EU), pod vođstvom onih koji su njeni protivnici.

„I Knežević, a posebno Mandić, rade sve da zaustave ono što nam je EU obećala. Da Crna Gora ima proevropsku vladu, bili bismo članica 2028. godine. Bojim se da sa ovim dramatičnim zaokretom (Milojko, premijer) Spajića koji se sve više udaljava od evropskih integracija, a ispunjava bespogovorno sve zahteve Beograda i Mandića, mi gubimo evropsku perspektivu“, uočava profesor Vujović.

Deo javnosti odluku protumačio kao vrstu kompromisa

Da li je i kolikog pritiska bilo iz Beograda na ovakvu presudu, Vujović kaže da je veoma teško proceniti, te da se trudi da ne komentariše presude.

Radulović podseća na izjave predsednika Srbije „koji je politički i svaki drugi sponzor okrivljenima Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću“ i koji je na početku javno rekao da su organi Srbije došli do dokaza o pripremaju teških krivičnih dela na teritoriji Crne Gore.

Utisci i sumnje, kaže, da je u ovom predmetu sud pod političkim uticajem postojali su tokom čitavog trajanja postupka, a njima doprinosi i odluka suda dan pre presude da nakon 19 meseci ukine pritvor specijalnom tužiocu Saši Čađenoviću koji je ranije zastupao optužnicu u predmetu.

“Veliki dio javnosti tu odluku je protumačio kao jednu vrstu kompromisa i pripreme za oslobađajuću presudu, odnosno uspostavljanja neke vrste ‘ravnoteže’. Dok god se presude crnogorskih sudova budu mogle tako tumačiti i dok god sudovi budu ostavljali prostora za takve sumnje, odnosno sve dok presude sudova ne budu takve da njihovo obrazloženje i razlozi ne budu ubjedljivi ukupnoj javnosti, teško da ćemo moći govoriti o nezavisnom  pravosuđu”, naglašava Radulović.

Stvarana atmosfera obesmišljavanja

Kako Vujović kaže, u javnosti se godinama – u medijima i u crnogorskim i u srpskim – pokušavaju stvoriti uslovi da je sve obesmišljeno.

„Ova presuda otvara pitanje i rada specijalnog tužioca Vladimira Novovića koji nije direktno postupao u ovom slučaju, jer je bio istražni sudija u ovom slučaju pre ovog imenovanja, ali vodi Specijalno tužilaštvo i njegovi tužioci su vodili cijeli postupak. Postavlja se pitanje što je urađeno sa njihove strane da presuda bude osuđujuća“, primećuje Vujović.

Prema Vujovićevim rečima, stvarana je jedna atmosfera da se obesmisli postojanje državnog udara, da se izvrši pritisak na kompletno društvo da je jedina moguća presuda oslobađajuća.

„Da li je to imalo uticaja ili ne to ne možemo procijeniti, ali je ogroman pritisak postojao na sudije. I Mandić i Knežević su često znali da priprijete i tužiocima i sudijama. Kada je Novović imenovan za specijalnog tužioca, to je urađeno na način što su promijenjeni tužilački zakoni, suprotno preporukama Venecijanske komisije i formiran je tužilački savez koji je pod potpunom kontrolom vladajuće koalicije“, podseća Vujovićć.

Tako da, nastavlja, jeste posredno vladajuća koalicija izabrala Novovića, i imala je očekivanja, a to je Knežević javno rekao, da tužilaštvo ne traži kazne kakve je tražilo.

„Da ne govorimo da je Katnić nezakonito penzionisan“, naglašava Vujović.

On ističe da su ovim i Rusija i zvanični Beograd napravili neverovatan uspeh.

„Setimo se predsjednika Vučića koji je sve navode optužbe potvrdio na svojim konferencijama, koji je rekao da je planiran državni puč, da su se pučisti nalazili na teritoriji Srbije, da su i ruski agenti uhapšeni, pa isporučeni. On je tada potvrdio da je planirano ubistvo (tadašnjeg predsednika Crne Gore Mila) Đukanovića. Dakle, sve ono što je Vučić potvrdio na konferenciji i kazao da Srbija ima dokaze – ti dokazi nikad nisu dostavljeni Crnoj Gori“, kaže Vujović.

Kako dodaje, zvanična Srbija je onda dramatično promenila svoj diskurs, „preko medija koje kontroliše Vučić“.

Onda se, nastavlja Vujović, išlo u osporavanje pokušaja državnog udara i stvaranja jedne atmosfere da je sve bilo namještaljka vlasti.

„Čeka nas žalbeni postupak, ako glavni specijalni tužilac uloži žalbu, a sve je moguće. Vjerujem da će uložiti žalbu i preuzeti punu odgovornost. Ovo je najveći slučaj koje je specijalno tužilaštvo izgubilo. Veliki je slučaj i predstavlja veliki neuspjeh za glavnog specijalnog tužioca“, kaže.

Vujović podseća da postupajući tužilac, kojeg je odredio Novović, nije hteo da da završnu reč, očigledno, kako kaže, bojeći se reakcije vlasti.

„Onda ga iz Specijalno tužilaštvo niko nije htio da zamjeni. Onda je specijalni tužilac tražio od vrhovnog državnog tužioca da on preuzme završne riječi u slučaju koje je Specijalno tužilaštvo vodilo, što je vrhovni državni tužilac odbio s pravom. A onda su tužioci po nalogu Novovića dali završnu riječ i na kraju se desio još jedan skandal – prilikom izricanja presude nije prisustvovao niko iz Specijalnog tužilaštva. Da li je to bio strah od političke odmazde vlasti, pa nisu htijeli da se zamijeraju, ne znam. Ali je svakako nezabilježen u crnogorskoj praksi da tužilaštvo ne prisustvuje izricanju presude pri tome da imamo tako veliki i značajan slučaj kao što je državni udar“, ističe Vujović.

Kako zaključuje naš sagovornik, puno se toga desilo što ukazuje na probleme u radu Specijalnog tužilaštva, ne samo specijalnog tužioca, već i u međukolegijalnim i odnosima unutar Spcijalnog tužilaštva gde tužioci nisu spremni da postupaju po nalogu svog nadređenoga Glavnog specijalnog tužioca Novovića.