„Dodik ponavlja pretnje da će RS da otcepi od BiH“: Sagovornici Danasa o razlozima posete šefa CIA Sarajevu

Bernsova iznenadna poseta Sarajevu bila je u utorak, 20. avgusta, nakon čega je otišao u Beograd.

Kako su preneli pojedini mediji, tema razgovora bili su secesionistički napori Dodika koje konstantno ponavlja – otcepljenje entiteta RS na čijem je čelu od BiH.

„Neuobičajena poseta“

Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) za Danas kaže da je poseta prvog čoveka CIA neuobičajena.

„Radi se o direktoru najmoćnnije obavejštajne službe na svetu. Jeste neuobičajeno da takva osoba dolazi u posetu tako malim državama, s obzirom da Balkan nije na vrhu liste prioriteta američke spoljne politike“, kaže Petrović.

On ukazuje da su druga područija mnogo značajnija za SAD, poput Ukrajine, Kine ili Bliskog istoka.

„Međutim, u godišnjoj proceni pretnji za 2024. koju radi Obaveštajna zajednica SAD, nalazi se i Balkan – eksplicitno su pomenute dve žarišne tačke a to su Kosovo i Bosna i Hercegovina. Tu je eksplicitno naveden i Milorad Dodik i njegove secesionističke pretnje“, ističe Petrović.

Kako dodaje, s obzirom da je Dodik u poslednje vreme učestalo ponavljao svoje prenje da će da se otcepi od BiH, ova poseta je donekle i razumljiva.

„I radi se o tome da Amerika pokušava da disciplinuje aktere koji mogu da destabilizuju situaciju u ovom delu Evrope“, naglašava Petrović.

„Mehanizmi za kontrolisanje Dodika“

Aleksandar Stojanović, direktor Centra za istraživanje bezbednosti (CIB), za naš list kaže da je Dodik poslednjih godina počeo otvoreno da zastupa otcepljenje Srpske, te da je to razlog Bernsovog dolaska.

„Poznato je da je Dodik pod sankcijama Vašingtona, da je, poslednjih godina, počeo da otvoreno zastupa poziciju otcepljenja Srpske, odnosno da je blizak predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, za koga se veruje da ima mehanizme da kontroliše prvog čoveka Srpske“, naglašava Stojanović.

Kako dodaje, nije pogrešno kroz tu prizmu posmatrati posetu, mada se u dobrom maniru diplomata sa Zapada, eskivira direktan susret sa „problematičnim“ liderom, već se stvar rešava izokola.

Značajne diplomatske aktivnosti?

Prema njegovim rečima, pitanja važna za regionalnu bezbednost, poput Republike Srpske i Kosova, stavke značajne za unutrašnju stabilnost, poput masovnih protesta u Srbiji, kao i pokušaj da se odagna ruski i kineski uticaj na donosioce odluka u Srbiji, sve su to teme koje se mogu naći na stolu.

„Ono što bih istakao, to je učestala praksa direktora CIA, uspostavljena prethodnih godina, koja podrazumeva značajne diplomatske aktivnosti, koje uveliko prevazilaze nadležnosti jednog šefa obaveštajne službe, pa makar to bila i služba najmoćnije zemlje sveta“, kaže Stojanović.

Zbog toga, nastavlja, pored svih pobrojanih, na tapetu mogu biti i druga pitanja primerena, recimo, za posetu američkog državnog sekretara ili predsednika.

„To dovoljno govori i o odnosu Vašingtona prema zemljama na periferiji svetskog kapitalističkog poretka, gde se nalazi čitava bivša Jugoslavija“, uočava Stojanović.

Korak dalje ka jačanju saradnje sa Srbijom?

Stojanović je mišljenja da pored eventualnog pokušaja da se utiče na rukovodstvo u Beogradu da kontroliše dinamiku političkih tenzija koje emituje Banjaluka, Bernsov dolazak može predstavljati i korak ka daljem jačanju saradnje sa Srbijom.

„Suprotno porukama koje šalju vlasti u Beogradu, a koje su namenjene biračkom, nacionalno orijentisanom telu, vlast Aleksandra Vučića je u najvažnijim oblastima (sem u pogledu sankcija Moskvi), prilično kooperativna sa očekivanjima Amerike, ali i Zapada u celini. Podrška spornom projektu Rio Tinto je savršen primer te teze“, zaključuje Stojanović.