foto: R.R./ATAImagesUprava za statistiku Crne Gore – Monstat objavila je drugi deo podataka sa popisa koji je održan novembra prošle godine.
Objavljeni su rezultati u sledećih šest kategorija – stanovništvo prema polu, prema starosti, prema državljanstvu, prema nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, prema veroispovesti, te prema maternjem i jeziku kojim se uobičajeno govori.
Popisano je ukupno 667.650 ljudi, od toga su 44.000 državljani Crne Gore na privremenom radu u inostranstvu.
Prema popisu u Crnoj Gori se 41,1 odsto građana izjašnjavaju kao Crnogorci, 32,9 odsto kao Srbi, Bošnjaci 9.45, Albanci 4,97, Rusi 2,06, Muslimani 2 odsto.
Crnogorskim jezikom govori 34,52 odsto stanovništva, srpskim jezikom 43,18, bosanskim 6,97, albanskim jezik 5,25, ruskim jezikom 2,4 odsto, srpskohrvatski – 2,08 odsto, ne želi da se izjasni – 1,7 odsto.
Boljević: Postoje nelogičnosti
Predrag Boljević, veštak za elektroniku i telekomunikacije i analitičar iz Crne Gore, za Danas kaže da je čitav popis l“oše urađen“ i da je „opterećen hipotekom loših namera“.
„Kad je krenuo popis, pokušao sam medijski da ukažem ljudima da nije lijepo da u 21. vijeku sprovodimo popis kao polovinom prošlog vijeka. Postoje nove tehnologije. Trbebalo je to da se uvede i time eliminiše ljudski faktor kao mogući unosioc nepravilnosti ili sumnji. Međutim, to je naišlo na odbijanje i ignorisanje druge strane“, navodi Boljević.
Kako dodaje, predložio je da Crna Gora uzme obrasce iz Srbije koja je prošle godine uradila popis.
„Za unošenje podataka u Monstatu su angažovali 120 operatora koji su skoro dva mjeseca unosili podatke u računar“, objašnjava Boljević.
Naš sagovornik ukazuje ne sledeće nelogičnosti.
„Uzmite izjavu Miroslava Pejovića, direktora Monstata, od 27. decembra i kad uzmete njegove podatke i saberete dobijete nekih 618.000 popisanih lica. Onda je na konferenciji u januaru on objavio da je popisano ukupno 673.000 ljudi do 29. decembra kada je popis završen. Ispalo je da je za dva dana popisano 50.000 ljudi? Kako? 38.000 popisali su za dva dana u Budvi, Kotoru, Tivtu, Danilovgradu i Podgorici. I to sa 20 odsto popisivača, jer su 80 odsto 18. decembra otpustili“, kaže Boljević, dodajući da je Monstat to negirao“, navodi Boljević.
Dodaje da je sporazumom koji su potpisale stranke opozicije i predstavnici manjina 21. novembra sa premijerom Milojkom Spajićem, predviđena kontrola unosa prikupljenih podataka, izrada softvera za njihovu proveru i zabrana partijama da sprovode popisnu kampanju, kao i proširivanje popisne komisije sa dva člana opozicije i predstavnikom manjinskih naroda.
Boljević kaže da je na prvoj sednici Komisije koja je trebalo da radi specifikaciju softvera, „gospođa iz Monstata rekla da to ne može da se radi i da neće to da rade“.
„Komisija odluči da neće da radi ono što su vlast i opozicija dogovorili već nešto treće. Predsjednik odbora je podneo ostavku, a niko ga iz opozicije nije pitao šta se desilo. Ponašanje opozicije će doći na preispitivanje“, ukazuje Boljević.
Kako dodaje, rezultati popisa pokazuju „status kvo“ u odnosu na popis iz 2011. godine.
„Sva ta odstupanja su u domenu statističke greške. Prosto i jednostavno, Crnogorci u domicionalnom stanovništvu jesu preko 50 odsto. Zašto to kažem? Crnogorci čine 46,4 odsto u opoulaciji državljana koji su se izjasnili. Monstat objavljuje podatke u odnosu na ukupno stanovništvo u kome je devet odsto stranaca. Ne može da se pravi etnička, jezička i vjerska struktura jedne države na osnovu 10 odsto stranaca“, objašnjava Boljević.
Naš sagovornik ukazuje i da je 17.900 ljudi u Crnoj Gori odbilo da se izjasne na popisu.
„Kao posljedica bojkotovanja popisa. Sad, da je i to uzeto u obzir, Crnogoraca bi bilo isto kao i 2011. preko 50 odsto. 2011. godine, crnogorski jezik je bio jedan odsto bio jači od srpskog. Na ovom popisu, prema podacima koje je Monstat dao, 21.000 ljudi je iz Bosne i Hercegovine, Srbije i sa Kosova. Kad vidite raspored po gradovima, vidi se da su oni ljudi srpske provinijencije“, naglašava Boljević.
On dodaje da iz ovih brojki koje su date, kada se od 205.000 Srba skloni 21.000, dobije se 184.000 Srbija među domincijalnim stanovništvom Crne Gore.
„Isto tako i za jezik. I kad bi se dodali onih 17.900 koji govore crnogorski, reklo bi se da su pata karte“, ističe Boljević.
Danasov sagovornik ukazuje na podatak da su crnogirci u Cetinju, Podgorici, Nišiću, Šavniku, Kolašinu, Mojkovcu i Zeti iznad 50 odsto ukupnog stanovništva, a u Kotoru i Baru najbrojnija nacija.
„Stara Crna Gora (četiri nahije i brda) su crnogorska. Andrijevica, Berane, Bijelo Polje i Pljevlja koji su pripojeni 1913. godine, ipak se nijesu većinski priklonili Crnoj Gori. Budva i Herceg Novi su recidivi vremena prvobitnog DPS sa početka 90-tih kad su masovno izbjeglicama dijelili državljanstva bez ikakvih uslova samo da bi ih glasali. Sad se to vraća kao bumerang“, kaže Boljević.
On dodaje da, prosto 10-15 odsto Crnogoraca iz ovih ili onih razloga mogu „odlutati“ u druge okolne narode, ali srž Crne Gore ne može se transformisati u ono što nije.
„Mislim da je vrijeme da se shvati da smo mi prijateljski narod, pun empatije za druge i drugačije, i da je uzalud kretat na nas. Mi smo nacija stvorena u vremrnu i krvi, svjesna sebe i svog postojanja i samo zelimo da s mirom živimo i da nas se ne provocira i negira. Imamo svoj jezik, ne odričemo se sličnosti i razumljivosti sa bliskim slovenskim jezicima, ali nedozvoljavamo ni da nas nipodaštavaju i negiraju, prosto to nije ljudski, nije časno, nije dostojanstveno“, ističe Boljević.
Imali smo svoju crkvu, nastavlja naš sagovornik, svoje hramove i samo tražimo da se i mi pod svojim imenom i sa svojim sveštenicima molimo u njima.
„Nikako ne želimo nikom ništa braniti ili otimati i od nas se svetinje ne trebaju braniti, naši su ih preci gradili“, zaključuje Boljević.
Lopandić: Bez drastičnih promena
Duško Lopandić, bivši diplomata, za naš list kaže da nije bilo drastičnih promena.
„Moj najveći utisak je da je Crna Gora, uz Sloveniju, iz bivše Jugoslavije, zemlja u kojoj se stanovništvo ne smanjuje. Manje-više, broj ljudi koji govori srpski jezik je kao i prošli put, u par procenata je razlika. To je razlog zašto su Mandić i prosrpske stranke zadovoljne popisom. S jedne strane imamo oko 10 odsto više Crnogoraca koji su se etnički izjasnili, a s druge strane, imamo 10 odsto više onih koji govore srpskim jezikom, tako da se tu negde nalazi ravnoteža“, smatra Lopandić.
On dodaje da popis ne menja suštinski utisak kako se izjašnjava Crna Gora u identiteskom smislu.
Kalezić: Srpski jezik ima svoje mesto u Ustavu
Danilo Kalezić, politički analitičar i saradnik Istorijskog instituta Univerziteta Crne Gore za Danas ističe da rezultati pokazuju dve konstante.
„Prva, da je miješanje zvaničnog Beograda i nezvaničnih struktura koje su naslonjene na Beograd – Srpska pravoslavna crkva (SPC), partije koje se finansiraju iz Srbije i paraobavještajne organizacije, da je njihovo djelovanje kontinuirano, neprestano i da ono daje rezultat. Nesporno je da je ovaj popisni skor proizvod djelovanja tih struktura“, kaže Kalezić.
On dodaje da istovremeno ovaj rezultat pokazuje jednu vrstu nedovršenosti onoga što su bili kulturološki, pre svega nacionalni procesi u Crnoj Gori nakon obnove nezavisnosti 2006. godine.
„Da je taj proces grubo zaustavljen onog trenutka kada je došlo do smjene vlasti 2020. godine. To zapravo pokazuje da nove vlasti nakon 2020. nisu učinile ništa na nacionalnoj, kulturnoj i društvenoj afirmaciji onoga što su državni interesi Crne Gore. Istovremeno, oni otvaraju i daju argument u rukama Demokoratskog fronta (DF) da traži i zahtjeva nakaradnu, antiustavnu intervenciju na sami tekst Ustava“, ukazuje Kalezić.
To je, kaže naš sagovornik, najlakši i najlogičniji argument koji oni imaju iako se ta brojka nije značajno promenila u odnosu na 2011. godinu.
„Jezička politika i tema tretiranja jezika u Ustavu Crne Gore je iz perspektive svih koji racionalno sagledavaju političke prilike u Crnoj Gori, davno završena stvar“, kaže Klazić dodajući da je za promenu tog dela Ustava potrebna je dvotrećinska većina u Parlamentu, a zatim tropetinska verifikacija toga na referendumu.
„To su okolnosti koje su teorijski samo moguće. Zato kažem da za svakog dobronajmernog ko racionalno promišlja političke prilike u Crnoj Gori je to davno završena priča. Srpski jezik ima svoje mjesto u Ustavu, ima svoju ustavnu kategoriju kao jezici drugih naroda. Sve drugo bi bila nedobronamjerna, kolonijalna, velikodržavna, imperijalna poliitka zvaničnog Beograda“, kaže Kazić.
Međutim, Kalezić izražava uverenje da bivši DF želi da ide u tom pravcu.
„Dakle, da predlažu, kandiduju ona rješenja koja nisu Ustavna, a sve na bazi brojki koje smo dobili“, ističe on.
Prema Kalezićevom mišljenju, pred Crnom Gorom je danas najveći izazov da očuva svoj građanski karatket i da izbegne onu zamku koju kreira zvanični Beograd.
„A to je etnofederalizacija, odnosno bosnizacija, dejtonizacija Crne Gore, jer je to namjera koju kadniduju (Andrija) Mandić i (Milan) Knežević. U tome im svesrdno pomaže premijer Spajić i njegov PES“, kaže Kalezić.
Kako dodaje, ovi podaci oko jezika imaju osnov da njima daju logički zaokružen argument.
„Ponavljam, radi se o jednoj malicioznoj, antigrađanskoj i anticrnogorskoj inicijativi. Važno je reći, pošto ljudi u regionu to zaboravljaju, da srpski jezi ima svoju ustavnu kodifikaciju, da jeste u službenoj upotrebi, da se kao grupni predmet izučava u osnovnim i srednjim školama. Ćirilica i latinica su ravnopravna pisma. Ne postoji nikakva diskriminacija srpskog jezika“, zaključuje Kalezić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
