„Trijumf Aleksandra Vučića“: Šta sagovornici Danasa misle o rezultatima vanrednih izbora u Budvi?

Prema podacima Demokrata sa svih biračkih mesta, lista “Za budućnost Budve” prevođena Mladenom Mikijeljom osvojila je 2.837 glasova (25,4 odsto, devet mandata), “Budva naš grad” Nikole Jovanovića 2.667 (23,9 odsto, devet mandata), Demokratska partija socijalista (DPS) 2.226 (19,9 odsto, sedam mandata), Demokrate 1.194 (10,7 odsto, četiri mandata), Pokret Evropa sad (PES) 780 (6,9 odsto, dva mandata), Građanski pokret (GP) URA 549 glasova (4,9 odsto, jedan mandat) i Socijaldemokratska partija (SDP) 514 (4,6 odsto, jedan mandat).

Kako podseća Radio Slobodna Evropa, stranke nekadašnjeg Demokratskog fronta već osam godina vladaju Budvom, a na izbore su izašle podeljene u dve kolone, od kojih je jedna okupljena oko predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića, a druga oko predsednika opštine Mila Božovića, koji je uhapšen u aprilu 2023. godine u po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva zbog optužbi za učešće u krijumčarenju kokaina i veze sa organizovanim kriminalnim grupama.

Iz liste okupljene oko Božovića poručeno je da neće formirati koaliciju sa listom Mandića, iako nisu isključili mogućnost da sa delom te liste uđu u koaliciju.

Prema rečima Danasovih sagovornika rezultat izbora je neobičan.

Kako kaže Veselin Marković, bivši predsednik Opštine Budva, u pitanju je prekopiran rezultat predsedničkih izbora.

„Tu se ništa značajno novo nije desilo. U suštini, što se biračkog tijela tiče, je vrlo sličan rezultat. Međutim što se tiče postizborne kombinatorike, situacija će biti mnogo komplikovanija i drugačija“, kaže Marković.

On dodaje da je koalicija DPS i “Budva naš grad” Nikole Jovanovića „praktično nemoguća“.

„Prije bih rekao da je velika mogućnost da ‘Budva naš grad’ koalira sa djelovima koalicije ‘Za budućnost Budve’, kaže Marković.

S njim je saglasan i Ljubomir Filipović, bivši potpredsednik ove opštine, koji kaže da je to više pitanje za DPS, „da li bi išli sa njima u vlast“.

„Mislim da bi to izazvalo velike potrese“, kaže Filipović.

On kaže da je pre svega ovo trijumf Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.

„Dvije liste koje su njegovi saveznici u Budvi, jedna lista lojalna Andriji Mandiću, druga lojalna gradonačelniku Budve koji se nalazi u zatvoru, Milu Božoviću, osvojile su apsolutnu većinu“, primećuje Filipović.

Filipović dodaje da su te dve stranke posvađane, ali da će verovatno doći do pomirenja koje će biti kurirano iz Beograda.

„Tako da će se opet formirati ona vlast koja zadovoljava ambicije Aleksandra Vučića. On (Vučić), polako ali sigurno, gradi elemente za neku novu zajednicu svojih opština koje je nazvao ‘srpskim’ pošto on sebe izjednačava sa srpstvom u Crnoj Gori, pošto već upravlja Beranama, Mojkovcem, Nikšićom, Pljevljima, Danilovgradom i Budvom, najbogatijim gradom u Crnoj Gori. Dakle to je poruka, ovo je pobeda Aleksandra Vučića koji pričom o Srebrenici i histeričnom kapanjom radikalizuje ljude koji sebe detektuju kao Srbe – radikalizuje ih i utiče na polarizaciju u Crnoj Gori i samim tim sprečava bilo kakav normalan dijalog i stvaranje neke umjerene građanske priče i političke stabilnosti u Crnoj Gori“, upozorava Filipović.

Prema njegovm rečima, Budva je samo primer toga.

„Ovo je kazna za (Milojko, premijer) Spajića koji je prethodnih meseci i nedelja u srpskim medijima satanizovan, nazivan izdajnikom, izjednačavan sa Milom Đukanovićem. Vidite, to daje rezultate“, ukazuje naš sagovornik.

Kako kaže, partija premijera u Crnoj Gori je osvojila sedam procenata, što je katastrofalan pad u odnosu na više od 20 procenata koji su imali.

„Mislim da je većinski to zbog Rezolucije. Mislim da je Spajić napravio grešku što je ulazo u koaliciju sa DF i koaliciju sa ‘vučićevskim snagama’. Svi koji su ušli u tu koaliciju završili su marginalizovani“, podseća Filipović.

Kako kaže, za to može poslužiti primer bivšeg premijera Crne Gore Dritana Abazovića.

„Do juče premijer, nošen na ramenima, danas marginalna politička partija koja slavi u Budvi što imaa jednog odbornika. Svako ko je ušao u saradnju sa DF završio je na političkoj margini“, kaže Filipović.

I Marković je mišljenja da je pad PES u Budvi uzrokovan Rezolucijom o genocidu u Srebrenici, za šta je glasala Crna Gora na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 23. maja.

„Ima razloga i u tome što PES nije još uvijek na lokalnom nivolu formirao sve organe stranke i ima vjerovatno veze i sa time što je (Jakov, predsednik Crne Gore) Milatović, izašao iz PES-a“, kaže Marković.