Kako sagovornici Danasa vide preimonovanje ulica u Srebrenici: Od sve po zakonu do kopanja po ranama onih koji su preživeli genocid

„Sve u skladu sa Zakonom“

Miloš Milovanović, potpredsednik Skupštine opštine Srebrenica, za Danas kaže da je u pitanju proces koji traje godinu dana, te da je zakonska procedura sprovedena u skladu sa zakonom.

„Imali smo raspisan javni oglas gdje su svi mogli da učestvuju i predlažu imena ulica“, kaže Milovanović.

Bošnjački odbornici su uoči glasanja napustili sednicu.

Nažalost, kaže Milovanović, Bošnjaci su prvo prihvatili da učestvuju u ovom procesu, a onda su odbili.

„Jer su oni isključivi. Ako se njima nešto ne sviđa ne smije ni da se uradi“, navodi on.

Kako kaže, Srebrenica do sada nije imala numerisane stanove i kuće.

„I tako da smo ušli u taj proces zbog tih zakonskih procedura“, objašnjava Milovanović.

„Ostali su ljudi koji su želeli da rade“

On kaže da je sednica izgledala „odlično“, bez obzira što su je bošnjački predstvnici napustili.

Kako ukazuje, ostali su ljudi koji su želeli da rade.

„Donijeli smo odluke i imali smo većinu potrebnu za donošenje odluka, u slaku sa Zakonom o lokalnoj samoupravi Republike Srpske, Statutom opštine i poslovnikom o radu opštine Srebrenica“, objašnjava Danasov sagovornik.

Na pitanje da li su uzeli u razmatranje da prekinu sednicu ili da pokušaju da kroz kompromisno rešenje „ubede“ bošnjačke odbornike da se vrati, Milovanović kaže da nije bilo potrebe.

„Zašto bismo prekidali ako Skupština ima potrebnu većinu za rad? To je demokratski čin. Skupština je radila jer je postojala većina i donosila odluke“, naglašava on.

„Ne možemo živeti u prošlosti“

Novim predlogom se, na primer, deo Ulice Maršala Tita zove Ulica Republike Srpske, a Trg Mihajla Bjelakovića, imenovan po partizanskom heroju koji je poginuo u borbi protiv ustaša 1944. u ovom gradu, trebalo bi da se preimenuje u Trg Republike Srpske.

Milovanović kaže da se oseća zadovoljstvo zato što je Ulica Maršala Tita ponela naziv Ulica Republike Srpske.

„Prvi koji su bili protiv Tita i komunizma su bili Bošnjaci koji su se izjasnili da ne žive u Jugoslaviji. Oni su ti koji su pogazili sve te principe. Narano, Srebrenica je sastavni deo RS i kome smeta što ulica nosi naziv RS u kojoj oni žive, rade, primaju plate, vrše funkcije direktora… Ne možemo živjeti čitav život u prošlosti i u ulici nekakvog Maršla Tita“, naglađava Danasov sagovornik.

On ističe da je normalno da ulica novi naziv Republika Srpska.

„Veikosrpski inat“

Dragan Bursać, kolunista iz BiH, za naš list kaže da je ova inicijativa od srpske opštinske većine bila očekivana, što se „nažalost“ i desilo.

„Kažem nažalost zato što se na mjestu na kom se desio genocid kopate dublje po ranama onih koji su preživjeli genocid“, kaže Bursać.

Jednom rečju, kako kaže, skupštinska većina pokazuje da mogu da rade šta hoće.

„Zabadaju prst u oko povratnicima koji, nemojte zaboraviti, ni čestite apoteke nemaju, nemaju gde da kupe osnovne stvari, nemaju banke, žive na rubu egzistencije, sada su suočeni sa ovakvim otvorenim opštinskim prijetnjama“, primećuje Bursać.

Bursać kaže da ulica u Srebrenici, koja je sastavni deo entiteta RS, može da ima ulicu RS.

„Ali šta ćemo sa ulicom Nine Ćatića, novinara koji se i danas vodi kao nestalo lice, a koji je zapravo poginuo u genocidu u Srebrenici. Gdje su imena ulica Žrtava genocida, ili imena koja na bilo koji način govore da se tu desio genocid“, ističe Bursać.

Bursać podseća na inicijativu Mladih Srebrenice.

„Pokuašli su kompromisom da nađu rešenje i rekli: „Ajde da se jedna ulica zove Ulica pomirenja, Ulica ljubavi, nade, budućnosti…“. Vi imate njihovo saopštenje gdje je srpska skupštinska većina pregazila to. Oni nisu spremni bili ni na kompromis koji će biti nešto što nam može ukazati na budućnost. Ako birate između budućnosti i entiteta RS, i izaberete RS na mjestu gde je počinjen genocid u ime te RS onda to mnogo govori o vama“, naglašava Bursać.

Prema njegovim rečima, pokazuje se jedan velikosrpski inat.

„Donošenje sada ovog akta o preimenovanju u svjetlu rezolucije o genocidu u Srebrenici štošta govori, i da se iščitati da je riječ o inatu koji može podgrijati međuetničke tenzije“, ukazuje Bursać.

„Legitimisanje onoga što je Mladić počinio ’95.“

Ćamil Duraković, potpredsednik RS, za Danas kaže da je se primetilo da je ova odluka prošla nemim posmatranjem „svih onih koji su mogli intervenisati da do ovoga ne dođe“.

On ističe da ovde nije reč samo o jednoj običnoj lokalnoj zajednici gde su promenjeni nazivi ulica, „već je reć i o reviziji istorije, posebno kada govorimo o ulici Reufa Selmanagića Crnog“.

„To je ulica koju je Ratko Mladić skinuo kada je ušao u Srebrenicu, govoreći: „Ulica Reufa Selmanagića Crnog, skidajte to“. Tada je ta ulica i bila promjenjena sve do perioda kada je visoki predstavnik u BiH (OHR) pritisnuo lokalnu Skupštinu 2020. godine da svim ulicama vrate prvobitne nazive“, podseća Duraković.

Sada smo, kaže on, svedočili mirnodobsko-političkom legitimisanju svega onoga što je Ratko Mladić počinio 1995. godine.

„Poslali smo javno pismo i OHR i međunarodnim ambasadama, javnosti generalno, a nažalost vidjeli smo samo reakciju OEBS-a“, kaže Duraković.