„Predstava za domaću javnost, ne dovodi se u pitanje opstanak RS i Srbije“: Sagovornici Danasa o rezoluciji o genocidu u Srebrenici

To smatraju sagovornici Danasa, komentarišući usvajanje ove rezolucije u Genralnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) koje je najavljeno za kraj aprila.

Ukoliko bude usvojena, rezolucija predviđa da 11. jul postane „Međunarodni dan sećanja na genocid“.

„Genocid u Srebrenici presudio sud“

Murat Tahirović, predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida, ističe da ovo što se sada dešava je više predstava za domaću javnost nego što predstavlja suštinski protivljenje samoj rezoluciji.

„Na kraju i sam predsednik Srbije kaže da rezolucija nije obavezujuća“, kaže Tahirović.

Prema njegovom mišljenju, ono što donosi rezolucija su fondovi koji će, nakon što rezolucija bude usvojena, biti na raspolaganju svima koji se budu bavili istraživanjem ili na neki drugi način budu kroz svoj rad govorili ili bavili se temom genocida u Srebrenici. Do sada ti fondovi nisu bili dostupni“, objašnjava Tahirović.

Kako podseća, da je u Srebrenici bio genocid presudio je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), poznatiji kao Haški tribunal.

On dodaje da će rezolucija biti usvojena jer već postoji rezolucija o genocidu u Ruandi koju je prsudio Međunarodni krivični sud za Ruandu (MKSR), kao što je i MKSJ presudio za Srebrenicu.

„Ta dva suda su sad spojena u jedan sud i ne postoji apsolutno ništa što bi bilo suprotno tome da se se donese rezolucija o genocidu u Srebrenici, odnosno u BiH, kao što je donesena za Ruandu“.

„Dezinformacije Vučića i Vulina“

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava kaže da su reakcije Beograda na rezoluciju ponovo u fokus stavile poricanje i negiranje genocida u Srebrenici.

„Posebno reakcije predsednika Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina obiluju dezinformacijama o plaćanju odštete, ukidanju Republike Srpske – sve to je ponovno homogenizovanje nacije koje treba sagledavati u aktuelnom kontekstu u kojem se Srbija nalazi“, naglašava Biserko za Danas.

Ona dodaje da je rezolucija reakcija na relativizaciju i poricanje kada je reč o odrgovornosti Srbije za ratove iz devedesetih i posebno kada je reč o genocidu u Srebrenicu za koji je doneto više presuda međunarodnih sudova.

„Važno za Beograd“

„Rezolucija, kako se navodi, osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i veličanje osuđenih ratnih zločinaca za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocida, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici“, podseća Biserko.

I što je još važnije, dodaje ona, pozivaju se zemlje da očuvaju utvrđene činjenice i da ih uključe u svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, u cilju sprečavanja revizionizma i pojave genocida u budućnosti.

Kako kaže, ovaj deo je posebno važan jer Srbija ne smao da negira činjenice utvrđene pred sudovima već je kroz obrazovni i medijski sistem nametnula tezu o „ugroženosti“ i „okruženosti“, što implicira nedužnost Beograda za ratove ’90-tih.

„Činjenica da su Nemačka i Ruanda iza ove rezolucije govori o tome kako su pojedina društva u stanju do dosegnu moralnu uzvišenost, što im da daje moralni legitimitet da stanu iza Rezolucije o Srebrenici. Ostaje otvoreno pitanje da li su neka društva, ne samo u Srbiji, sposobne da dosegnu taj nivo moralne uzišenosti“, zaključuje Biserko.