„Vučić stao iza Šešeljevih ratnih zločina, lideru radikala ne može da se sudi u odsustvu“: Sagovornici Danasa o novoj optužnici protiv predsednika SRS

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) i ostali radikali optuženi su za nepoštovanje haškog suda.

Šešelju nije stigla optužnica

Krajem septembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom svog gostovanja na RTS, obelodanio je da je protiv Šešelja, njegovog nekadašnjeg političkog šefa, podignuta optužnica.

Šešelj je tada našem listu kazao da on nije dobio nikakav dokument o istrazi koje haško tužaloštvo vodi protiv njega i njegovih saradnika.

Slično kao i pre nepuna dva meseca, Šešelj sada kaže za Danas da mu i dalje nije stigla optužnica, ali da jeste njegovim saradnicima.

„Tako smo nešto i očekivali, uostalom“, ukazuje Šešelj.

On podseća da je u više od 60 knjiga objavio imena „zaštićenih lažnih svedoka, falsifikovane dokumente – sve ono što najviše boli hašku tribunal“.

„Tri puta su mi sudili za nepoštovanje suda. Ukupno četiri godine i devet meseci. Nikog tako drastično nisu kaznili kao mene. Sve su presude bile po dva-tri meseca“, kaže Šešelj.

Najčešći kontent koji tribunal vodi

Prerdviđena kazna za nepoštovanje suda, kako tvrdi Šešelj, jeste kazna zatvora do sedam godina kao i novčana kazna do 50.000 evra.

Ali da optužnice zbog nepoštovanja suda nisu ništa neuobučajeno, za Danas kaže advokat Aleksandar Lazarević.

On ističe da je to „najčešći kontent koji haški sud vodi“.

„Tu su uključene različite radnje. Uvreda suda ne znači da je neko psovao sudije, već može da bude u pitanju povreda nekih pravila postupka od strane optuženog ili bilo koga drugog“, kaže Lazarević.

On ukazuje da je jedna od najčešćih pojava upravo odavanje imena zaštićenih svedoka.

Šešelju se ne može suditi u odsustvu

Međutim, da bi Šešelj sa saradnicima odgovarao, on mora biti izručen u Hag.

„Tribunal je osnovan da bi sudio za najteže povrede međunarodnog krivičnog prava. U sporazumu koji Srbija ima sa međunarodnim tribunalom to je bio osnov da neko može biti izručen: da odogvara za najteža krivična dela. Uvreda suda ne može da se podvede pod takva dela“, kaže advokat Lazarević.

Ono što je takođe važno jeste da se Šešelju ne može suditi u odsustvu.

„Takva suđenja su vrlo izuzetna pojava. To je situacija u kojoj je nekome onemogućeno da se brani, i nijedan sud nije baš preterano sklon tome da se upušta u takva suđenja“, kaže Lazarević.

Ohrabrenje za nove ratne zločine

Šešelja je nedavno pozvao u koaliciju njegov „učenik“, sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pred izbore 17. decembra.

Aleksandar Olenik, advokat i narodni poslanik sa liste Vojvođani, kaže za Danas da je Šešelj osuđeni ratni zločinac koji nastavlja gde je stao, radeći isto onako kako je i ’90-ih.

„Pozivanjem u koaliciju, Vučić kaže da Srbija staje iza svih dela koja je Šešelj izvršio a koja su s pravom označena kao ratni zločin. Ta koalicija je neko ko otvoreno podržava ratne zločine, a time otvara pozornicu i da se ti ratni zločini ponove“, primećuje Olenik.

Olenik kaže da Vojvođani osuđuju to što je „ratni zločinac Šešelj u koaliciji sa Vučićem“.

„Svako njegovo javno pojavljivanje i stavljanje na listu daje ohrabrenja za nove ratne zločine na ovim prostorima. To je nešto što Vojvođani osuđuju, ali tražimo i na izborima da građani osude takvu politiku“, ističe Olenik.

Izveštaj Saveta Evrope

U medijima se pojavio i izveštaj komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović, koja kaže da ističe vreme za kažnjavanje zločina u bivšoj Jugoslaviji.

Olenik kaže da izveštaj sigurno ima veze sa Šešeljem, ali da tu postoji i širi aspekt.

„To je rad našeg tužilaštva i suda za ratne zločine koji je potpuno zamro. Na jedvite jade pokušavaju da završe postupke koji su pokrenuti pre više godina. Poslednjih godina nijedan nov i ozbiljniji postupak nije pokrenut, ali nažalost ni u regionu situacija nije bolja. Srbija je postala sigurna kuća za ratne zločince“, zaključuje Olenik.