Ono što je Srbija svedočila na lokalnim izborima, u Crnoj Gori se dešava redovno: Sagovornici Danasa uoči izbora u Podgorici

Pokret Evropa sad, premijera Milojka Spajića zajedno sa Demokratama Alekse Bečića, sa listom koju predvodi aktuelni ministar energetike Saša Mujović, nada se da će sa listom „Za budućnost Podgorice“ osvojiti većinu u lokalnom parlamentu i učvrstiti aktuelnu vladu.

Pobedi se nadaju i liste DPS-a koju predvodi Nermin Abdić, i Evropski savez Borisa Mugoše.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović i URA Dritana Abazovića, podržavaju „novog igrača“ na lokalnoj političkoj sceni – listu „Za bolju Podgoricu“.

Ljubomir Filipović, politikolog, za Danas ističe da će ovi izbori pokazati trendove podrške vladajućoj partiji, konstituentima vladajuće većine ponaosob, ali i opozicije.

„Rezultati ovih izbora u Podgorici imaju potencijal da trasiraju budućnost crnogorske politike na duže staze. Može li doći do pobjede opozicije? Teško. Ono do čega može doći je konsolidacija vlasti na državnom nivou“, smatra Filipović.

Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do dobrog rezultata Demokratskg fronta lojalnog predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i nastavi se trend pada podrške PES-u, to će biti poslednja opomena Milojku Spajiću da je put kojim ide jednosmerna i ulica.

Zlatko Vujović, profesor Fakuteta politčkih nauka u Podgorici i predsednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanja (CEMI), za Danas kaže da je ključno pitanje da li će vladajuća koalicija na nacionalnom nivou, koja ima dve treći mandata u Parlamentu, osvojiti apsolutnu veću.

„Ako je suditi po nekim tumačenjima, istraživanjima javnog mnjenja, to se neće desiti. Postavlja se pitanje, da ne računamo u vladajućoj većini Milatovićevu partiju i URU, ako opozicija pobedi na gradskom nivou, kao što se očekuje – hoće li se vršiti pritisak na Milatovića i Abazovića da sa dosadašnjom vladom, sa kojom su u užasno lošim odnosima, naprave koaliciju? Ili će tražiti neki aranžman sa Demokratskom partijom socijalista (DPS), kao najvećom opoziciom partijom, Socijaldemokratskom partijom Crne Gore (SDP), Socijaldemokratama Crne Gore (SD)?“, ukazuje Danasov sagovornik.

Ako bi se napravila takva koalicija, dodaje on, onda je to jedan trenutak gde se značajno menjaju pravila igre na političkoj sceni u Crnoj Gori.

Vujović objašnjava da to znači da svi mogu biti igrači u vladajućoj koaliciji.

„I da sledeći nametnuti ptistup da je stav da DPS ne sme biti deo nikakve vlasti, onda u svakoj vlasti mora biti DF i proruske partije. To će biti veliki trenutak promene na političkoj sceni jer je manevarski prostor mnogo širi u tom trenutku“, naglašava Danasov sagovornik.

Predsednik DPS Danijel Živković izjavio je nedavno da se na biračkom spisku za lokalne izbore u Podgorici nalazi više od 3.300 osoba koje imaju pravo glasa u bosansko-hercegovačkom entitetu Republika Srpska i Srbiji.

„Kada govorimo o aspektima regularnosti izbora, procene koje je uradio CEMI pre godinu i po ili dve, negde oko 60.000-80.000 birača sa biračkim pravom neregularno je upisano u birački spisak jer imaju dvojno državljanstvo koje je po crnogorskom zakonu nezakonito i imaju dvojno prebivalište“, objašnjava Vujović.

Kako dodaje, CEMI je radio istraživanje za opštinu Herceg Novi, „gde smo provjeravali svakoga birača sa biračkim spiskom u BiH i Srbiji“.

„Mi smo tada utvrdili da 10.54 odsto od ukupno upisanih birača u toj opštini je nelegalno upisano“, kaže Vujović.

On ukazuje da postoji značajan broj ljudi koji ima nekretnine u Herceg Novom, a u nekom trenutku su izbegli iz BiH ili su živeli u Srbiji te kupili stan, „i zatim zloupotrijebili procedure i dobili su državljanstvo i prebivalište“.

„Prebivalište im je važno da bi plaćali mnogo manji porez nego da su stranci koji su kupili nekretninu. Crna Gora je oštećena i sa aspekta poreza, ali i biračkog spiska. Ti ljudi se velikim dijelom koriste na isti način kao što je to slučaj sa lokalnim izborima u Srbiji, da se dovoze autobisima, plaćaju im se putni troškovi, da bi došlo i glasali“, primećuje Vujović.

Kako dodaje, ono što je Srbija svedočila na lokalnim izborima, u Crnoj Gori se dešava redovno.

„Procjena je da negde oko 30.000 birača dovode (za opšte izbore) političke partije koje su podržane od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića. To je značajan broj za Crnu Goru, i to može da odluči o ishodu izbora“, upozorava Vujovič.

Naš sagovornik kaže da je brojka od 3.300 birača koju je spomenuo DPS verovatno mala u odnosu na ono što je procenio CEMI.

„Mi, kao nevladina organizacija, ne možemo da uradimo tako precizne provjere. Nakon što je CEMI dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) za preko 3.000 birača iz Nikšića i Herceg Novog da se izbrišu iz biračkog spiska, Srbija je promjenila način provjere da li li je neko u biračkom spisku i gde je upisan“, navodi Vujović.

On kaže da nevladine organizacije (NVO) imaju pravo pristupa biračkom spisku Crnoj Gori.

„Mi smo vršili provjeru, obezbjedili dokaze, pokrenuli proceduru, da bi Srbija to izbrisala. Srbija je uvela dvostruki uslov da bi se izvršila provjera da li je neko upisan u birački spisak. To je matični broj i broj lične karte. Naš birački spisak, Srbije, Crne Gore i BiH, ima isti matični broj, ali su brojevi ličnih karata različiti za svaku zemlju“, ukazuje Vujović.

Ontvrdi da je Agencija za zaštitu ličnih podataka pod pritiskom nekih partija naložila da se unište svi dokazi kojima je bilo moguće dokazati i pokrenuti brisanje iz biračkih spsiskova.

„Tako da imamo sad situaciju da je haos na Zapadnom Balkanu i da se ogroman broj birača prevozi sa jednog mesta na drugo da bi se uticalo na ishod izbora“, ističe naš sagovornik.

Kako kaže, to se može otkriti jedino ukoliko se upoređuju podaci iz dva biračka spiska.

„Mi smo pokrenuli inicijativu unutar Berlinksog procesa, i zajedno smo je predali sa beogradskim NVO CRTA i CESID, ali nisam siguran, s obzirom na razvoj odnosa nekih zemalja sa Vučićem, da će se takva inicijativa u konačnici realizovati. Naša inicijativa je predlagala, mi se i dalje nadamo, da se podaci iz regiona upare“, navodi Vujović.