Foto: Senad Gubelić„Nula optužnica, jedna naredba o sprovođenju istrage, i nešto manje od 130 krivičnih prijava“, rezultat je jednogodišnje primene izmena Krivičnog zakona Republike Srpske (RS) kojim je kriminalizovana kleveta. Analizu je uradio pravnik Aleksandar Jokić. On za Danas kaže da je kriminalizovanje klevete otklon od građanskih vrednosti.
Jokić ukazuje da su te izmene Krivičnog zakonika kojima „svojevrsni dvokorak unazad“ kojim se smanjuje nivo ostvarenih ljudskih prava u RS.
„Primjera radi, u Srbiji je to Ustavom zabranjeno. To je svojevrsni otklon od republikanskih i građanskih vrijednosti, pa ako hoćete i od vrijednosti zapadnog svijeta“, naglašava naš sagovornik.
Do zvaničnih podataka o primenjivanju ovog zakona došli su novinari Radia Slobodna Evropa (RSE). Oni su podatke prikupili od šest okružnih javnih tužilaštava (OJT) u RS, najviše prijava je bilo na području koje obuhvata OJT Banjaluka, 71, a najmanje u Prijedoru, samo tri.
Izmene Krivičnog zakonika RS su usvojene u Narodnoj skupštini RS 20. jula prošle godine, uprkos žestokim kritikama medija, aktivista i međunarodne zajednice.
Zvanično su stupile na snagu 26. avgusta 2024, i predviđaju novčane kazne do 3.000 evra za njihovo kršenje.
S obzirom na to da nema pokrenutih postupaka a da ima nešto manje od 130 krivičnih prijava, postavlja se pitanje da li bi, kada zatreba, neko iz vlasti mogao „izvući iz fioke“ prijavu, te pokrenuti postupak.
Za Jokića, ovako propisana krivična dela, predstavljaju neverovatan teret za tužilaštvo.
„To prije svega znači da smo bili u pravu kada smo govorili da u našem pravnom sistemu u kome nema private krivične tužbe, već i za oba djela javno tužilaštvo goni po službenoj dužnosti, ovako propisana krivična djela predstavljaju nevjerovatan teret za tužilaštvo“, kaže Jokić.
S druge strane, nastavlja on, to predstavlja problem „jer smo ostali na tome da ni tužilačka ni sudska praksa nisu odgovorili na nejasnoće u interpretaciji ovog krivičnog dela i osnova isključenja protivpravnosti“.
„Godinu dana kasnije nismo ništa pametniji. A krivične prijave sa prijedlozima za gonjenje se samo nižu, statistika kaže da imamo novu prijavu na svaka tri dana“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, strah među građanima, pre svega novinarima i nevladinim aktivistima, realan je i osnovan.
„Posljedice pokretanja krivičnog postupka u BiH su daleko ozbiljnije od onih u sistemima gdje postoje private krivične tužbe (kakvi su Srbija ili Hrvatska)“, poredi on.
Kako kaže, veći je strah od pokretanja postupka, nego od same predviđene kazne.
„Govorimo o posljedicama nemogućnosti dobijanja uvjerenja da se ne vodi krivični postupak, što znači nemogućnost konkurisanja za poslove, razne projekte, dobijanje boravišne i radne dozvole za strance, dobijanje vize za Veliku Britaniju ili SAD“, kaže Jokić.
On smatra da je strah veći zbog prijava koje „leže u vioci“.
„Jer osim što nisu podizane optužnice nisu donošene ni naredbe o nesprovođenju istrage kojima bi se reklo šta tužilaštvo smatra da nije krivično djelo. Ovako se prijave gomilaju i stvaraju veći strah“, zaključuje Jokić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
