Samo Srbija i RS nisu prihvatile svoju ulogu u počinjenom genocidu: Šta Rezolucija UN predstavlja za žrtve?

Rezolucija o Srebrenici izglasana je juče u Generalnoj skupštini Ujedninjenih nacija (GS UN), sa 84 glasa Za, a samo 19 država je bilo protiv. Suzdržano je ostalo 68 država, a 22 nisu glasale.

Žrtve dobile satisfakciju

Murat Tahirović, predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida, kaže da je Holandija, kroz presude svojih sudova, prihvatila vlastitu odgovornost u genocidu u Srebrenici.

„Ovom rezolucijom i UN je na neki način oprao svoju savjest. Na kraju i Crna Gora koja je bila dio agresorske politike dvedesetih je kroz ovu Rezoluciju prihvatila činjenice. Ostala je samo Srbija koja nije spriječila genocid i entitet RS u BiH kao direktivi počinioc, koji još uvjek odbijaju da prihvate svoju ulogu u genocidu počinjenom u Srebrenici“, kaže Tahirović.

Međutim, kako kaže, suštinski, Rezolucija neće ništa promeniti iz, kako kaže, više razloga.

„Prvo ona nije obavezujućeg karaktera. Drugo sve sto je u njoj navedeno je već utvrđeno kroz presude UN sudova“, kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, implementacija samih presuda na ovim prostorima nije nešto što žele uraditi političari.

Tahirović ističe da su žrtve usvajanjem Rezolcuije dobile satisfakciju, prihvatanjem odgovornosti aktera iz perioda počinjenja genocida.

„Ostaje nam još uvjek ustrajna borba da dokažemo i Srbiji i entitet u BiH da samo prihvaćanjem činjenice vlastite uloge u svemu tome, možemo govoriti o bolji i zdravoj budućnosti“, naglašava Tahirović.

Njihova patnja će biti priznata

Sa Tahirovićem je saglasna Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, koja kaže da je ovo jedan veliki istorijski trenutak.

„Pre svega za žrtve genocida u Srebrenici, ali je takođe i ohrabrenje za sve žrtve zločina bez obzira na nacionalnu pripadnost. Njihova patnja će biti priznata i njihovo ljudsko dostojanstvo će biti poštovano“, ukazuje Zajović.

Mislim da je tragično, nastavlja, zapravo zabrinjavajuća i užasavajuća reakcija Srbije koja ovim pokazuje potpuni kontinuitet zločinačke politike ’90.

„Umesto da učini makar minimalno nešto na nivou institucionalne pravde, Srbija je ukopana u tvrđavu zločina iz ’90“, kaže naša sagovornica.

Oni su huligani koji ljudske žrtve i patnje ugrađuju u duboke džepove ratne i posleratne ekonomije

Zajović primećuje da je društvo uronjeno u nedostatak elementarne emaptije za nedužne ljude i nevine žrtve.

„To je jedna konstrukcija na više nivoa – društva, države, intelektualne elite, i zapravo mislim da je jako opasna situacija potvrđena ovakvim načinom. Srbija je permanentni remetilac regionalne stabilnosti“, kaže zajović.

Kako dodaje, način na koji je Srbija uvezana sa RS proizvodi ogromni strah, „posebno među ljudima sa kojima mi radimo“.

„Mi koji radimo vaninstitucionalno, znamo koliko je dragoceno, vredno i važno i veoma značajno što to radimo u okviru inicijative civilnog društva. I nastavićemo. Nikad nije doveden u pitanje ni jedan minut, čak ni u toku ratova, ali ni sada“, ističe Zajović.

Ona kaže da država u kojoj živimo već osmu godinu suđenja u Kravici, ne samo da stopira, nego ponižava žrtve i briše zločine.

„Pošto mi pratimo suđenje u Kravici gde je 1.313 civila stradalo u okviru srebreničkog genocida, ne samo da nikad nisu ni kvalifikovali ili nazvali to u Specijalnom sudu za ratne zločine, nego način na koji ponižavaju žrtve je ispod svakog komentara. Neizrecivo, oni su bezprizorni, oni su huligani i oni zapravo time, ne samo da ljudske žrtve i patnje ugrađuju u svoju arhitekturu beščašća, nego i u duboke džepove ratne i posleratne ekonomije“, zaključuje Zajović.