Sankcije EU za čelnike Republike Srpske, obustava IPA fondova

“Ako jednostrano preuzimanje nadležnosti sa države BiH na entitet RS postane operativno, onda bi se na temelju ove Odluke Veća trebale razmotriti pojedinačne restriktivne mere – zamrzavanje imovine/zabrana putovanja fizičkim i pravnim licima.

Sankcije se takođe mogu razmatrati u odnosu na druge aktivnosti koje bi predstavljale pretnju po državu, u skladu s postojećim okvirom”, prenosi istraga.ba na osnovu uvida u interni dokument koji je pripremila Služba za inostrane poslove EU za šefove diplomatija država članica EU.

U dokumentu se, ukazuje portal, navodi da BiH trenutno “ima koristi od portfelja od oko 400 miliona evra tekućih/aktivnih bilateralnih IPA fondova i portfelja od 1077 miliona evra ulaganja (uključujući 242 miliona evra bespovratnih sredstava) kroz regionalne akcije i Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF).

Ističe se da bi se finansiranje IPA-e kao i bilateralni doprinosi država članica EU-a mogli bi revidirati ili suspendovati.

U bliskoj koordinaciji s ključnim partnerima, EU planira da “intenzivira napore za olakšavanje kako bi se opredeljenje vođstva RS-a da se u potpunosti vrati državnim institucijama pretočilo u konkretne korake napred”, piše istraga.ba.

Tada bi se trebali usresrediti na “olakšavanje pokretanja konkretnog dijaloga unutar državnih institucija o pitanjima koja neprestano podstiču političke tenzije”.

Trebalo bi, ukazuje se, mobilisati sve aktere EU-a i nastaviti sarađivati ​​na visokom nivou s vlastima i političkim akterima BiH, uz naglasak na posledice ako se situacija brzo ne popravi. Takvi diplomatski napori mogli bi uključivati ​​sastanak na visokom nivou sa čelnicima BiH koji bi sazvao Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

On bi, prenosi portal, trebalo da nastavi angažman i koordinira s čelnicima u regionu, posebno sa Srbijom.

“Održavanje mira i sigurnosti kao sveobuhvatni prioritet. U najgorem slučaju, ako su gore navedeni instrumenti bili neuspešni u promeni negativnog toka delovanja, ako je zemlja ušla u izborno razdoblje bez dogovora o ustavnoj i izbornoj reformi i vođena secesionistička politika, “tada su mogući bezbednosni incidenti”.

EUFOR Althea, koji ima koristi od poverenja i podrške svih aktera u zemlji, trebalo bi da ostane “glavni bedem ako se situacija pretvori u bezbednosnu krizu”, piše u dokumentu EU, prenosi istraga.ba.