Saracin: Šmit svoje često teške odluke donosi samostalno, Berlinski proces nudi koristi za ceo region

Saracin je govorio pred Samit Berlinskog procesa koji počinje 3.novembra u Berlinu a za koji je naveo da ima za cilj promovisanje regionalne saradnje i podrške zemljama Zapadnog Balkana u njihovom nastojanju da se integrišu u EU.

Druga važna tema za samit je, kaže, jačanje saradnje u oblasti energetike i energetske sigurnosti, kao i povećana solidarnost između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Na dnevnom redu će biti i zelena agenda, a posebno energetska tranzicija, naveo je Saracin dodajući da bi sa partnerima iz Svetske banke želeli da ojačaju regionalne razmene mladih i osnuju Fond za kulturu mladih.

Ostala pitanja uključuju sajber bezbednost, jačanje zajedničke borbe protiv ilegalnih migracija i zajedničke borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Saracin je pojasnio šta podrazumevaju tri sporazuma o kojima su se šefovi diplomatija EU nedavno načelno dogovorili.

“Ova tri sporazuma izgradiće temelje Zajedničkog regionalnog tržišta koje je dogovoreno u Sofiji 2020. kao dalji razvoj Regionalnog ekonomskog prostora koji je već potpisan 2017. u Trstu.

Podrazumevaju prekogranično putovanje s ličnim kartama širom regiona, priznavanje diploma i priznavanje stručnih kvalifikacija lekara, stomatologa i arhitekata.

Ovi sporazumi su zbog političkih pitanja bili blokirani dve godine. Zahvaljujući političkoj spremnosti svih aktera zemalja Zapadnog Balkana, konačno smo uspeli napraviti iskorak tokom pregovora u Berlinu, a šest uključenih strana uspele su usaglasiti tekstove koji će politička pitanja ostaviti po strani i fokusirati se na cilj ovih regionalnih sporazuma: omogućavanje lakšeg putovanja građanima šest zemalja Zapadnog Balkana, priznavanje diploma i stručnih kvalifikacija”.

Sporazumi će, kako kaže, biti od konkretne koristi stanovnicima regiona, ali i podsticaj za investicije.

Pojasnio je da za razliku od Open Balkana, koji obuhvata samo tri države, Berlinski proces i zajedničko regionalno tržište obuhvataju čitav region i šest država Zapadnog Balkana.

“Samo tržište koje obuhvata celu regiju može ostvariti i najveću ekonomsku korist za celi region. Budući da sve zemlje za cilj imaju pridruživanje EU i što brže postizanje kohezije s jedinstvenim tržištem EU, smatramo vrlo značajnim da se zajedničko tržište zasniva na standardima EU.

I CEFTA i RCC su veoma važne organizacije koje svoju stručnost ulažu u razvoj zajedničkog regionalnog tržišta”.

Smatra da je jačanje Berlinskog procesa dobra vest za sve države Zapadnog Balkan te da bi saradnja trebala biti inkluzivna za celi region i zasnovana na standardima EU, približavajući region usklađivanju s acquis-em EU.

“Zato snažno podržavamo Zajedničko regionalno tržište i drago nam je što su prva tri sporazuma spremna za potpisivanje na samitu”.

Na pitanje da li Vlada Nemačke podržava odluku Šmita da odmah nakon izbora nametne izmene Ustava FBiH i Izbornog zakona BiH, Saracin je odgovorio da visoki predstavnik “svoje često teške odluke donosi nezavisno i u skladu sa svojim mandatom”.

Kaže da im je Šmit objasnio da je cilj mera povećanje funkcionalnosti Federacije, te da ga u tom cilju i podržavaju.

“Visoki predstavnik Šmit koordinira svoje odluke s međunarodnom zajednicom, kako to i diktira njegov mandat, a česte su konsultacije i s akterima u BiH i region”, naveo je Saracin.