Sarajevski Klix: Zašto je opasno da dan RS-a bude kad i Dan državnosti Srbije i bude li se aveti prošlosti?

Ova izjava izazvala je brojne reakcije i otvorila pitanja o političkim namerama i mogućim posledicama takve odluke, piše za Klix Mersad Gušić.

Da bismo u potpunosti razumeli zašto je ova inicijativa sporna, moramo se vratiti unazad kroz istoriju i analizirati odnose Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH). Od vremena Prvog srpskog ustanka 1804. godine, koji je počeo na Sretenje, srpski narod je kroz različite istorijske periode pokazivao interes za teritorijalno širenje. Prvi i Drugi srpski ustanak, kao i kasnije ratne kampanje, imale su za cilj stvaranje velike Srbije, što je uvek uključivalo i teritorije BiH.

Hegemonističke težnje

Agresija na BiH početkom 90-ih godina prošlog veka bila je vrhunac tih hegemonističkih težnji. Srbija, pod vođstvom Slobodana Miloševića, podržavala je vojno i logistički snage Republike Srpske koje su provodile brutalne etničke čistke i počinile genocid u BiH. Sećanja na te dane su i dalje živa u kolektivnoj svesti građana BiH, posebno među onima koji su izgubili svoje bližnje ili su bili prisiljeni napustiti svoje domove.

Sretenje, kao datum početka Prvog srpskog ustanka, ima duboko simboličko značenje za srpski narod. No, predložiti taj datum kao dan obeležavanja neustavnog dana Republike Srpske ima mnogo šire implikacije. Na prvi pogled, može se činiti kao pokušaj jačanja veza između Srbije i RS-a, ali dublje gledano, to je još jedan potez koji ukazuje na kontinuirane teritorijalne pretenzije Srbije prema BiH.

Istorijski gledano, Srbija je uvek imala hegemonističke pretenzije prema teritorijima BiH. Od samog početka formiranja moderne srpske države, postojala je težnja ka teritorijalnom širenju. Ove pretenzije postale su najjasnije izražene tokom ratova 90-ih godina kada je Srbija, pod krinkom zaštite srpskog naroda izvan svojih granica, vodila krvavu kampanju za stvaranje „velike Srbije“.

Danas, iako Srbija formalno podržava teritorijalni integritet BiH, u praksi se ponaša drugačije. Zvanična politika predsednika Aleksandra Vučića često je kontradiktorna. S jedne strane, Vučić izjavljuje podršku teritorijalnom integritetu BiH, dok s druge strane održava neuobičajeno prisne veze s političkim vrhom RS-a i podržava njihove separatističke težnje.

Vučićeva politika prema BiH može se opisati kao diplomatija dvostrukih merila. Srbija formalno priznaje BiH kao suverenu državu, ali istovremeno održava posebne veze s RS-om, što je protivno ustaljenim diplomatskim praksama. Ovo dvostruko ponašanje dodatno komplikuje političku situaciju u regiji i šalje pogrešnu poruku međunarodnoj zajednici.

Dalekosežne posledice

Predlog da neustavni dan RS-a bude isti dan kad i Dan državnosti Srbije implicira „jedinstvo srpskog naroda preko granica država“, što može imati dalekosežne političke posledice. Takav potez šalje jasnu poruku da Srbija i dalje gaji ideju o velikoj Srbiji, uključujući teritorije BiH.

Bosna i Hercegovina i Srbija imaju dugu i složenu istoriju sukoba. Od Osmanskog carstva, preko Austro-Ugarske, do Jugoslavije i krvavog raspada te države, odnosi između ove dve zemlje uvek su bili napeti. Sukobi 90-ih godina ostavili su duboke rane koje se još uvek leče. Mnogi zločini počinjeni tokom rata ostali su nekažnjeni, a mnoge žrtve još uvek traže pravdu.

Srbija koristi različite metode pritiska na BiH, uključujući političke, ekonomske i diplomatske. Kroz kontrolu nad infrastrukturom, energetikom i medijima, Srbija pokušava zadržati uticaj nad BiH. Dodikova inicijativa da se Dan RS-a premesti na Sretenje deo je šire strategije jačanja srpskog uticaja u regiji.