Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKICVideo u ruskim vestima za koji se tvrdi da prikazuje srpske dobrovoljce kako treniraju da se bore uz ruske trupe u Ukrajini izazvao je ljutnju određenih u Srbiji razotkrivajući njen složen odnos s Moskvom, piše Klix.ba.
Ruska plaćenička grupa Vagner snimila je spotove na srpskom jeziku kako bi podstakla regrutaciju mladih za rat.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao je na nacionalnoj televiziji.
„Zašto vi iz Vagnera zovete bilo koga iz Srbije kada znate da je to protivno našim propisima?“, rekao je Vučić.
Kritičari često optužuju Srbiju da daje prednost svom dugogodišnjem prijateljstvu sa Rusijom u odnosu na svoje ambicije da se pridruži EU.
Ali činjenica da slika nije tako crno-bela pokazuje šta se dešavalo u Beogradu ovih dana.
Dobar izgovor
Objašnjavajući odnose sa Moskvom, Vučić je rekao da ne samo da je Srbija neutralna po pitanju rata u Ukrajini, već da sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nije razgovarao mnogo meseci.
„Nezakonito je da Srbi učestvuju u sukobima u inostranstvu. Čini se da broj uključenih srpskih regruta nije značajan. Neki su se borili zajedno sa ruskim snagama u Ukrajini 2014. godine, ali bez dozvole srpskih vlasti. Štaviše, srpski sudovi osudili su više od dvadeset ljudi za učešće u „borbama na stranim ratištima“, piše Bi-Bi-Si.
Beogradski advokat Čedomir Stojković i antiratne grupe podneli su u četvrtak krivičnu prijavu protiv ruskog ambasadora, kao i šefa Državne bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije zbog navodnog regrutovanja Srba za Vagnerovu grupu.
U Beogradu, gde su provokativni murali postali uobičajena pojava, amblem Vagnerove lobanje osvanuo je prošle nedelje na zidu u centru grada.
Potpisale su ga Narodne patrole, ekstremno desničarska organizacija koja je do sada organizovala slabo posećene proruske skupove.
Nijedna od glavnih političkih partija nije čak ni nagovestila da podržava invaziju na Ukrajinu.
U stvari, Srbija je dosledno glasala za rezolucije u Ujedinjenim nacijama koje osuđuju rusku agresiju.
Vučić je nedavno izjavio da su za njih Krim i Donbas Ukrajina i to će ostati.
Taj stav nije bio dovoljan da impresionira Evropski parlament jer je Srbija više puta odbijala da uvede sankcije Rusiji.
Po drugi put, predstavnici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju kojom se poziva na prekid pregovora o pristupanju EU dok Srbija ne pristane na sankcije, navodi Bi-Bi-Si.
Dok je EU pokazala malo entuzijazma za širenje na zemlje Zapadnog Balkana, bilo je logično da Srbija održava prijateljske veze sa Moskvom.
Promene na geopolitičkim kartama
Ovo je podsetilo Brisel da Beograd ima druge opcije.
Jeftine isporuke gasa, većinsko vlasništvo Gasproma nad srpskom naftnom kompanijom NIS i rusko odbijanje da prizna nezavisnost Kosova bili su praktični razlozi da dve zemlje ostanu u dobrim odnosima.
Ali invazija Ukrajine promenila je percepciju.
Beograd nije bio zadovoljan kada je predsednik Putin pomenuo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova kao opravdanje za priznavanje nezavisnosti delova okupirane istočne Ukrajine.
Brisel je kasno shvatio da njegova uzdržanost prema Zapadnom Balkanu ostavlja prostor Moskvi da interveniše.
Pristupni pregovori za Albaniju i Severnu Makedoniju brzo su deblokirani, a Bosna je dobila status kandidata.
Dakle, ako je predsednik Srbije čekao trenutak da se odlučno okrene Zapadu, možda je taj trenutak tek došao.
On je upozorio na veoma teške razgovore sa specijalnim izaslanicima EU i SAD i rekao da će se tokom vikenda obratiti Srbima kako bi im rekao šta se traži i očekuje od Srbije u vezi sa Kosovom i sankcijama Rusiji.
Vučić je ranije davao slične primedbe i nikada se nije obavezao na veliku promenu politike.
Ali ove nedelje je još jednom ponovio da budućnost Srbije leži na Zapadu.
„Znam da je EU naš put, nema drugih puteva“, rekao je Vučić za Blumberg.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
