Sarajevsko Oslobođenje: Biti bolji od Srbije nije neka pohvala

Proteklih dana širom Evropske unije vraća se nadzor graničnih prelaza. Šengenski prostor doveden je u pitanje zbog povećanog broja ilegalnih migracija, straha od terorističkih napada, rata između Izraela i Palestine, piše sarajevsko Oslobođenje.

Dizanje ruku

U svemu tome i BiH ima svoju ulogu, već smo čuli stavove kako za zatvaranje i nestabilnost EU odgovornost snosi i BiH kako zbog broja migranata koji preko naše zemlje pristiže u zemlje EU, tako i zbog viznog režima koji im to omogućava.

EU od BiH traži da uvede vize zemljama s kojima ima bezvizni režim, a koje su pod viznim režimom EU. Međutim, ne traži to EU od juče, BiH je imala godine na raspolaganju da uskladi svoju viznu politiku s onom u EU. Iako postoji mogućnost da se uvedu vize nekim od zemalja koje su na spisku, isto tako, bar prema onome što naši ministri govore, za neke od zemalja sa spiska ne postoji ni gram šanse.

– Nema saglasnosti što se tiče viza za građane Rusije i građane Turske, jer imate Srbe koji ne bi pristali na vize Rusiji, a Bošnjake koji ne bi pristali da se vize uvedu Turskoj, rekao je ranije ministar sigurnosti Nenad Nešić.

Sličan je odgovor i ministra spoljnih poslova Elmedina Konakovića, “nećemo ih poslušati kad govorim o Turskoj. To su prijatelji BiH. Ne postoji ambijent u kojem bi se moglo dogoditi da ministri iz RS-a dignu ruke za uvođenje viza Rusima ili Kinezima”.

Nije da ovo može proći bez posledica, ako BiH ne ukine vize državljanima onih zemalja za koje EU traži vize, može se desiti da EU uvede vize građanima naše zemlje. Na ovu mogućnost nas s vremena na vreme podsete zvaničnici EU.

– Ono što čujemo u poslednje vrijeme u kontekstu vraćanja viznog režima jeste više mera za politička dešavanja u BiH i regiji, mada je to više spominjano u kontekstu krize na relaciji Kosovo – Srbija. BiH svakako mora uskladiti viznu politiku sa evropskom ako želi da postane članica i u nekoj meri to i radi. Mislim da trenutno na stolu nije vraćanje viznog režima za BiH. O tome trebamo razmišljati i u kontekstu praćenja spoljne politike EU. BiH ima neku usklađenost veću od 80 posto, a svakako da se očekuje dodatno usaglašavanje. Proteklo je 13 godina otkako imamo bezvizni režim, građani BiH su uglavnom zaboravili kako je to izgledalo kada smo imali vize, tako da moramo biti jako oprezni i poštovati odredbe koje imamo u sklopu bezviznog režima sa EU, kaže Edo Kanlić, koordinator Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH.

Adi Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost, navodi da zbog vizne politike BiH još nije ugrožen bezvizni režim.

Pozicije i rute

– EU nastoji da izbegne da zemlje koje uživaju bezvizni režim na neki način postanu tačke kroz koje će građani zemalja za koje EU još ima vizni režim ulaziti i onda ilegalno ulaziti na teritorij EU. Kada je u pitanju BiH, mi nismo usklađeni sa viznom politikom EU po pitanju osam zemalja, Srbija recimo čak 16, Albanija 14… Ono što BiH postavlja u lošiju poziciju jeste činjenica da nije uradila ništa kako bi smanjila broj zemalja s kojima ima bezvizni režim. Ne stojimo tako loše, međutim, zbog naše geografske pozicije koja je dosta blizu Hrvatskoj, činjenice da jesmo bili migrantska ruta, EU na nas gleda opreznije, smatra Ćerimagić.