Sarajevsko Oslobođenje: Vučić se gotovo svakodnevno obraća javnosti glumeći žrtvu i naglašavajući kako je srpski narod „meta“ rezolucije o genocidu u Srebrenici

Usvajanjem rezolucije Skupština UN-a osudila bi, bez rezerve, svako poricanje genocida u Srebrenici. Rezolucija u Nacrtu sadrži i osudu radnji kojim se veličaju ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid.

O istorijskom revizionizmu

No, iako se u rezoluciji ne spominju ni Srbija ni bh. entitet Republika Srpska, srpski predsednik Aleksandar Vučić i politički vrh RS-a sa Miloradom Dodikom na čelu glasno se protive usvajanju rezolucije, uz podršku Rusije i Kine.

Nije izostala ni ona iz Mađarske.

Vučić se gotovo svakodnevno obraća javnosti glumeći žrtvu i naglašavajući kako je srpski narod “meta” rezolucije, ali i da je svestan kako je “bitka izgubljena”, piše sarajevsko Oslobođenje.

Sa Samita u Kotoru istakao je da nema poruku za Crnu Goru koja će podržati rezoluciju.

– Kakav je smisao rezolucije? Kažete nije nametanje kolektivne krivice, nego šta je, upitao je žalosni Vučić.

A u sredu je, vrlo ponosno, i to na ruskom jeziku, održao govor o temi “Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodnih naroda” u Ruskom domu u Beogradu.

– Kao pripadnici srpskog naroda, nikada nismo i nikada nećemo ostati nemi na negiranje ili minimiziranje posledica holokausta, imajući u vidu zajedničku stradalničku sudbinu srpskog, jevrejskog i romskog naroda, istakao je Vučić.

No, za negiranje genocida u Srebrenici i minimiziranje njegovih posledica Vučić je vrlo otvoren. Nedavno je iz Srbije poruku poslao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

– Želim da kažem da se apsolutno ne slažem sa onima koji bi krivicu za zločin genocida pripisali cijeloj naciji. Kolektivno kažnjavanje nikada nije bilo deo naših vrednosti i nikada ne može biti deo naših vrijednosti, rekao je komesar.

A u sredu se raspravljalo i o stanju u Bosni i Hercegovini i to na sednici Saveta bezbednosti UN-a.

Visoki predstavnik Kristijan Šmit u izveštaju je naglasio da je neprihvatljivo veličanje ratnih zločinaca i negiranje genocida u Srebrenici, za čim posežu političari iz RS-a.

– Smatram da vlasti RS-a teško krše Dejtonski sporazum. Pretnja secesijom RS-a je protivustavno ponašanje, rekao je Šmit.

Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović podsetio je da se u julu obeležava 29. godišnjica genocida u Srebrenici.

Ambasador Ruske Federacije pri UN-u Vasilij Nebenzja, očekivano, obrušio se na Šmita, ali i na Nemačku.

– Postavlja se pitanje zašto baš Nemačka stoji iza ovog projekta? Pobornikom prava žrtava genocida u Srebrenici postavlja se država koja je u 20. veku dva puta rasplamsavala svetske ratove koji su odneli živote desetina miliona ljudi, rekao je Nebenzja.

A na Bećirovićev govor reagovao je ministar bezbednosti i predsednik DNS-a Nenad Nešić.

“Sve što je Bećirović rekao u Savetu bezbednosti UN-a je čista laž i odraz njegove patološke mržnje prema Srbima”, smatra on.

Dodik se pak požalio da će “rezolucija bitno destabilizovati BiH do mere potpune paralizacije odnosa, te da će poslužiti za moralnu diskvalifikaciju srpskog naroda”.

Profesor Nikola Samardžić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu uveren je da je “UN izgubio funkciju koju su mu namenile države pobjednice u Drugom svetskom ratu”.

– Članica SB-a je Ruska Federacija, koja se vratila na spoljnu politiku Sovjetskog saveza iz 1939. Članica SB-a je Kina, trenutno najveća pretnja svetskom miru, jer masovno narušava globalne ekonomske odnose i krši ljudska prava svih. Problem je, pre svega, u konkretnoj politici onih država i saveza koji su posvećeni slobodi i demokratiji iz kojih se toleriše javni uticaj ratnih zločinaca s prostora bivše Jugoslavije i onih koji su neposredno odgovorni za genocid u Srebrenici, smatra Samardžić.

Naglašava da bi zato BiH trebalo više da insistira na konkretnim primerima kako je bez odgovornog odnosa prema prošlosti nemoguće izgraditi poverenje i pomirenje, a bez poverenja i pomirenja nema jedinstvene BiH.

– Dodikovo ponašanje, dok njegov secesionizam podržavaju oni koji ne podržavaju kosovski secesionizam, Rusija, Kina, Mađarska i Slovačka pre svih, primer je da EU mora da odbaci konsenzualno odlučivanje i usvoji novu, efikasniju spoljnu i bezbednosnu politiku. Ruski uticaj u Srbiji, koja je okružena EU i NATO-državama, potvrda je da EU, ali i diplomatija SAD-a posredno krše sankcije prema Rusiji i opasno se poigravaju sa uticajem Kine, ističe naš sagovornik.

Naglašava da je Vučić otrčao u Ruski dom odmah nakon visoke posete iz Ukrajine, kako bi “ispeglao” odnos s Putinom i iz tog zločinačkog okruženja se obratio biračkom telu.

– Srbija je u najdubljoj intelektualnoj i moralnoj krizi ikad, pre svega zbog slabosti slobodnog, demokratskog sveta, koji nije u stanju da se vrati vrednosnim načelima koja su esencijalna. Većinu u Generalnoj skupštini UN-a čine antidemokratski, autokratski, totalitarni, često zločinački režimi i tim pre će rezolucija, koja je humano i demokratski postavljena, biti obaveza za EU i SAD, i od toga Vučić i Dodik strepe za budućnost svojih režima, ali i zbog odgovornosti i postodgovornosti za ratnu agresiju, zločine i genocid, kaže Samardžić.

Profesor Asim Mujkić sa FPN-a UNSA kaže da je “srpski nacionalistički pokret koji trenutno predvodi Vučić nastao na istorijskom revizionizmu koji se posebno oblikovao i jačao tokom 80-ih godina prošlog veka, a kojemu svi narodi bivše SFRJ, sa srpskim na čelu, duguju svoju nesreću, zaostajanje, stalnu nesigurnost”.

– Zanimljivo je da o revizionizmu govori osoba čiji režim priznaje dva antifašistička pokreta, onaj partizanski i drugi otadžbinski, u biti četnički. Izjednačenje ova dva pokreta bi se moglo izvršiti samo ako prethodno izvršite izjednačenje u vrednosnom smislu između jednog inkluzivnog internacionalističkog humanizma i ekskluzivnog šovinističkog nacionalizma, što je nemoguće. Bila bi to neka civilizacijska eutanazija. Iz otadžbinske perspektive ekskluzivističkog šovinističkog nacionalizma naravno da je rezolucija sporna. Međutim, Vučić je i pragmatičan političar, pa tenzije oko rezolucije koristi za nacionalističku mobilizaciju srpskog biračkog tijela pred izbore. U oba slučaja govorimo o krajnje neljudskom ponašanju, koje ne samo da ignorira činjenice nego dodatno dehumanizira žrtve, istovremeno dehumanizirajući i srpski narod za koji jedino Vučićeva garnitura tvrdi da je genocidan, ističe Mujkić.

Predizborna kampanja

Verovatno je da će nakon usvajanja rezolucije Dodik dizati tenzije, što mu se zapravo i uklapa u predizbornu kampanju.
Jer, kako ističe naš sagovornik, to je razlog da umesto o egzistencijalnim problemima građana, raspreda o globalnoj antisrpskoj zaveri.

Svakako treba očekivati paralizu političkog života do izbora, ali izvor nestabilnosti u BiH nije rezolucija – izvor ima ime i prezime.

Potez Mađarske, naglašava naš sagovornik, nije iznenađenje, jer režim koji se temelji na sličnom ekskluzivističkom i šovinističkom nacionalizmu, režim koji je rehabilitirao mađarska fašistička skretanja tokom Drugog svetskog rata, koji je patentirao žilet-žicu kao recept za migrantsku krizu, koji blokira i sabotira borbu ukrajinskog naroda, ne bi ni mogao drugačije postupiti.

A ni postupak Ruske Federacije, kaže, nije iznenađenje.

– Ta država je sada u ratu i sednica Saveta bezbednosti za nju je samo još jedno bojno polje. Njihova nekritička podrška srpskom nacionalizmu sastavni je deo strategije slabljenja Europe i Zapada koja im dobro dođe, a ništa ih ne košta. O ceni koja će za to biti plaćena treba da misle oni koji se dobrovoljno nude da taj posao za njih odrađuju, zaključuje Mujkić.