foto EPA-EFE/SARAH YENESELRezolucija kojom je 11. juli utvrđen kao Međunarodni dan komemoriranja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. je usvojena u Generalnoj skupštini UN-a. Usvojena je s ciljem odavanja počasti žrtvama genocida, s ciljem edukacije i prevencije. I tu bi trebala završiti svaka polemika. No, umesto njegovanja očuvanja sećanja na žrtve genocida, Rezolucija se koristi(la) u političke svrhe. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić danima jadikovao kako su Srbi žrtve Rezolucije, proglašeni “genocidnim narodom”, suze brisao zastavom svoje zemlje tokom izglasavanja.
Pozivanje na nasilje
Poziv ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedina Konakovića da skupa odaju počast žrtvama genocida u Srebrenici, ali i svim drugim nevino ubijenim, Vučić je okarakterisao kao “poziv na njegovo ubistvo”. Podršku Vučiću je, očekivano, pružio i predsednik Republike Srpske i lider SNSD-a Milorad Dodik.
Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov za crnogorsku Pobjedu izjavio je da je “glasanje predstavljeno kao da je reč o sportskom rezultatu, što je krajnje neukusno, jer je reč o osam hiljada mrtvih duša”. Prof. dr. Nikola Samardžić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu pak smatra da je “izostala diplomatska podrška, pre svega ožalošćenima”, te da je “BiH ostavljena bez strateške potpore”.
„Usledilo je ubistvo Đorđa Mijatovića nakon neposrednih Vučićevih pretnji izvođenjem huligana na ulice i trgove u Beogradu i Srbiji ne samo BiH. Blizak Vučićev saradnik Željko Mitrović poziva na nasilje“, upozorava prof. dr. Samardžić.
Naglašava da se Vučić zapravo vraća samom sebi iz 1995.
„EU je prešla preko incidenta u Banjskoj, pokušavajući s njim da trguje. Borelj i njegova prethodnica Mogerini najodgovorniji su za predaju zapadnog Balkana ruskom malignom uticaju, koji je za Vučića samo sredstvo ostvarivanja namera na koje ukazuje Rezolucija, ne samo etničkog čišćenja nego i nametanja političke diktature po ruskom modelu. Ovu krizu je moguće razrešiti samo odlukama koje prevazilaze političke i intelektualne potencijale evropskih lidera: Mađarsku izbaciti iz EU, suspendovati status Slovačke, i konferencija o okončanju jugoslovenske krize koja će predvideti sankcije za svako pozivanje na nasilje i pripremu nasilja, te etapno uvođenje ostatka bivše Jugoslavije u EU. Pre svega, uvođenje u zonu Šengena. Sve je moguće, ali mi nemamo spremnost Berlina, Pariza i Rima na odluke koje bi imale dugoročnog smisla“, kaže prof. dr. Samardžić.
Politički analitičar iz Hrvatske Davor Đenero, sa druge strane, ističe da bi Konaković prema Vučiću trebao primenjivati strategiju gromoglasnog ignorisanja.
„Sa Vučićem nije moguć dijalog, nije moguć razgovor. Vučić nije političar kojeg obavezuju načela zaštite ljudskih prava i temeljnih sloboda, on ne spada u isti politički svet kao Konaković. Kao što nema smisla pregovarati sa Vladimirom Putinom, što je evropskim političarima danas potpuno jasno, tako niti nije moguće razgovarati o pomirenju i dobrosusedskim odnosima sa Vučićem“, ističe Đenero.
Putinov agent
Objašnjava da Vučiću nije cilj smirivanje odnosa u regiji, nego upravo suprotno, provođenje njegovog projekta srpskog sveta.
„Zbog toga mu treba nestabilnost koju on sustavno izaziva, potiče, zaoštrava. On sve otvorenije i snažnije funkcionira kao agent Putinovog režima. Sve ovo što je radio u Njujorku, Vučić je radio u korist ruskog režima“, napominje Đenero.
Smatra da je rešenje problema u sazrevanju evroatlantske svesti da sa Vučićem bilo kakva ozbiljna politička saradnja nije moguća, prenosi Oslobođenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
