Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Mirko Šarović izjavio je danas da su za njega potpuno neprihvatljive neke od stavki u dokumentu koji su u Briselu prihvatili lideri većine političkih stranaka iz parlamenta BiH.
„Pored mnogo dobrih stavki u dokumentu, za nas je bilo par neprihvatljivih“, kazao je novinarima u Banjaluci Šarović, koji nije bio na jučerašnjem sastanku političkih lidera u Briselu.
On je naveo da je za SDS neprihvatljiva stavka o praćenju i preuzimanju politike sankcija Evropske unije.
„Znači, iako BiH nije kandidat, obavezuje se da će pratiti politiku EU o sankcijama. U ovom slučaju, to je Rusija. Obavezivati se, to je u ovom trenutku nepotrebno“, kazao je Šarović.
Dodao je da je „vrlo problematično“ i pitanje dalje ustavne reforme zasnovane na preporukama Venecijanske komisije Saveta Evrope.
„Ne treba zamazivati oči javnosti. Traži se od BiH da se ono što je ‘preneseno silom’ na nivo BiH sada legalizuje kroz izmene Ustava BiH. To su vrlo važna pitanja koja zahtevaju ozbiljnost“, rekao je lider SDS.
Prema njegovim rečima, sporna je i stavka koja se odnosi na preuzimanje obaveze sprovođenja svih presuda domaćih i međunarodnih sudova. Dodao je da to znači da se imovina knjiži na državu BiH.
„Đavo leži u malim stvarima, u tom dokumentu ima odličnih stvari, ali ima i stavki koje su neprihvatljive političarima iz RS. Ovi iz Federacije BiH su zadovoljni, trljaju ruke, ne moraju da promene nijedno slovo“, naveo je.
Šarović je rekao je da dokument nije potpisan, već da su usaglašeni stavovi koji se nalaze u njemu, ocenivši da između toga nema razlike.
„Da li se dokument potpisivao ili se za njega davala saglasnost, isto je. On je objavljen i jasno je šta se tu nalazi“, rekao je lider SDS.
On je kazao da je „imao svoje razloge da ne ide“ na sastanak u Brisel, dodavši da je od lidera političkih stranaka „tražen stav“ i da je on svoj stav „potpuno jasno izneo“ i da „nije bilo potrebe da ide u Brisel“.
Lideri političkih stranaka zastupljenih u parlamentu BiH juče su u Briselu usvojili politički sporazum, koji definiše ciljeve i dalje političke reforme koje ta zemlja treba da sprovede na putu približavanja Evropskoj uniji.
Sporazum je usvojen u prisustvu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.