Saveti za uštedu hrvatskog ekonomiste: Pravite zimnicu i kiselite kupus, naučite da popravljate stvari, naručite svinjsku polutku

„Objektivno je malo mogućnosti za uštedu, ali one postoje, bar što se tiče namirnica. Prisjetimo se šta su naši stari radili“, rekao je ekonomista Ljubo Jurčić za RTL.hr, prenosi N1 Zagreb.

Recepti starijih generacija bi, kaže, uz malo truda i danas mogli da pomognu ljudima.

„Mi, koji smo živeli u teškim vremenima visoke inflacije, udaljili smo se od zvaničnog tržišta, otišli ​​smo u deo gde su bile manje marže. Snabdevano je preko sindikata koji je imao deset ili dvadeset odsto niže cene jer su robu naručivali na veliko i bez provizije. Drugi korak je bio otvaranje linija preko kojih su se ljudi snabdevali direktno od proizvođača hrane na selu. To su obično bile svinjske polutke, pa teleće, koje su bile i pedeset do duplo jeftinije nego u prodavnicama. To se odnosilo i na grašak, krompir, zapravo na sve od čega ljudi žive“, priseća se Jurčić.

Zaobilazeći trgovinske troškove i marže, dobija se jeftinija hrana, dodaje on.

Nije bila zaliha za nedelju ili dve, već za dva meseca ili duže, a grašak i krompir se kupovao četiri meseca“, kaže on.

Ističe da sada nije vreme za kupovinu trajnih dobara, veš mašina, bojlera, rezervoara za vodu…

„Treba izgraditi servisnu mrežu, sad nećemo kupiti zamrzivač za dvije-tri hiljade kuna, popravićemo ovaj koji imamo. Jeftinije je popraviti cipele za pedeset kuna nego kupiti nove za petsto ili hiljada kuna. I ne morate da čekate zimu, već sada morate da ih posadite“, kaže on.

On se slaže da je umrežavanje sa zanatlijama i korak ka održivijem razvoju, ne da se odmah kupuje novo, već da se popravi staro i produži vek robe.

Saveti za uštedu

Kaže da treba pripremiti zimnicu.

„U moje vreme, u urbanim sredinama, čitave zgrade su mirisale ili mirisale (kako ko voli) na zimnicu. Kupujte vino direktno od proizvođača, sto-dvesta litara, kiseli kupus u podrumu kuće. Neka to uradi jedan, biće dovoljno za nekoliko“, savetuje on.

S obzirom na to da se logistički troškovi ne plaćaju i nema trgovačke marže, odnosno profita koji trgovac mora da ima, onda je za ‘kisele krastavce’ ušteda, kako kaže, do 50 odsto, za grašak od 50 do 100 odsto, a za meso je upola jeftiniji.

Ulaganje u zlato

Na pitanje da li se isplati ulagati u zlato, on navodi da je zlato špekulativno.

„Unca zlata sada vredi oko dve hiljade dolara, sutra kada se sve smiri, možda vredi hiljadu i petsto dolara. Zlato ima emocionalnu vrednost, a ne praktičnu vrednost, a u krizi se hrana menja za hranu. Šta će ti onda zlato“.

Dodaje da špekulanti namerno dižu vrednost zlata i da je to pratio do leta. On kaže da su solarni paneli rešenje za poskupljenje energije samo kao dugoročna investicija.