Sedam kandidata na izborima u Crnoj Gori, među njima i influenser

Do sada su potvrđene i kandidature aktuelnog šefa države Mila Đukanovića, jednog od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrije Mandića, poslanice Socijaldemokratske partije (SDP) Draginje Vuksanović Stanković, predsednika Demokrata Alekse Bečića, zamenika predsednika Pokreta Evropa sad (PES) Jakova Milatovića i čelnika Ujedinjene Crne Gore Gorana Danilovića.

Radulović, kojeg je za predsednika predložila grupa građana „Jodžir do pobede“, postao je popularan širom regiona prošle godine kada je na Žabljaku napravio snimak sa najboljim teniserom sveta Novakom Đokovićem kome je ispričao vic o Rodžeru Federeru i Rafaelu Nadalu.

DIK je ranije vratio Raduloviću dokumentaciju na doradu. Rok za podnošenje kandidatura je istekao 29. februara u ponoć, a DIK je imao vremena do noćas da potvrdi kandidature.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić kazao je ranije medijima ne veruje da Radulović može pridobiti veliki broj glasača, pogotovo ne starije, jer je Crna Gora poznata kao patrijarhalno društvo u kome se politika ozbiljnije shvata nego u Srbiji.

„Mislim da će mobilisati pre svega mlađe apolitične ljude i osvojiti simboličnih procenat-dva“, ocenio je Bešić.

Predsednički izbori u Crnoj Gori su najneizvesniji u poslednje dve i po decenije, a po svim istraživanjima, predsednik će biti izabran u drugom krugu.

Istraživanja pokazuju da Đukanović ulazi u drugi krug, ali da nije izvesna njegova pobeda te da je kandidovanjem u tom smislu preuzeo ozbiljan rizik.

Đukanović je predao kandidaturu dva dana pre nego što je istekao rok i to je prvi put da najjača stranka u Crnoj Gori izlazi tako kasno sa kandidatom.

Do samog kraja se spekulisalo da li će u izbornu trku ući on ili potpredsjednik stranke, doskorašnji gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković. Đukanović je par dana pre nego što je obelodanio kandidaturu kazao da oseća zamor od politike.

On je, međutim, par dana kasnije kazao da je njegova kandidatura za predsednika države „izraz odgovornosti prema Crnoj Gori, koja se nalazi u ozbiljnim problemima“ te da u izbornu trku ulazi s namerom da pobedi ubedljivije i što pre.

Ipak, analitičari ukazuju da je kandidatura Đukanovića očekivana, tim pre što su stranačka istraživanja pokazala da on ima najviše šansi da ostvari dobar rezultat iako bi mu to bio treći mandat.

Prvi put je bio predsednik od 1997. do 2003. godine u vreme Savezne Republike Jugoslavije, kada se distancirao od politike Slobodana Miloševića. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima aprila 2018.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić odlukom MUP Srbije da dostavi dokaz da lider populističkog pokreta Evropa sad Milojko Spajić ima prebivalište u Srbiji, zbog kojeg je DIK odbio njegovu kandidaturu, jasno je stavio do znanja da podržava lidera Demokratskog fronta Andriju Mandića kao predsedničkog kandidata.

Vučić je 2021. odlikovao Mandića Ordenom srpske zastave prvog stepena za zasluge u razvijanju saradnje Srbije i Crne Gore.

Mandić je godinu ranije, od tadašnjeg srpskog ministra odbrane Aleksandra Vulina primio spomen-medalju za doprinos sistemu odbrane Srbije, jer je komandovao baterijom tokom NATO bombardovanja SRJ. Orden belog anđela prvog stepena dobio je i od patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija, u maju.

Za razliku od prethodnih godina, kada je između ostalog, izjavljivao da je „Crna Gora na ivici građanskog rata“ i pozivao „Hristove vojnike“ i „ratne drugove iz ’91. i ’99. da budu spremni“, Mandić već pola godine nastupa pomirljivo.

Tako je sinoć kazao da ima državljanstvo Srbije, koje je, kako je rekao, dobio na legalan način, da mu je Crna Gora matična država, da je i sam učestvovao u podelama, ali da je sada vreme za pomirenje, da se kaje zbog nekih rečenica i da bi u slučaju utakmice Srbija – Crna Gora navijao za Crnu Goru.

U izbornu trku ulazi i lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić, bivši predsednik parlamenta. Ta stranka je prethodno nudila Evropi sad da imaju zajedničkog kandidata, ali je Spajić ponudu nazvao bizarnom. Pojedini analitičari ocenjuju da je to bila ključna greška, te da su te prosrpske ali umerene stranke koje se predstavljaju kao grđanske i partije centra sa zajedničkim kandidatom imale značajno više šansi da on uđe u drugi krug i pobedi Đukanovića.

Ovo su prvi predsednički izbori otkako je DPS u avgustu 2020. godine izgubila vlast posle 30 godina. Raspisani su u trenutku političko-institucionalne krize, nastale posle pada Vlade Dritana Abazovića u avgustu prošle godine.