Šef Vrhovnog suda: „Decu treba dovesti u Hrvatsku. Deca ništa nisu sama organizovala niti realizovala’

Dobronić je potvrdio da se proverava da li su odluke autentične i kaže da ne može dalje da komentariše „da ne bi naštetio našem narodu”.

„Postoji problem u pravnoj i političkoj praksi u DR Kongu. U našoj javnosti stvari su se dosta pojednostavile. I to u situaciji koja zaista nije jednostavna i koja je izazvala probleme i nama i zemljama koje su mnogo iskusnije i imaju ambasade u svim zemljama, a mi nemamo. Istina je da je Demokratska Republika Kongo u svom zakonu donela izmenu kojom se zabranjuju postupci međunarodnog usvajanja dok se ne formira centralno telo. Međutim, to telo nije formirano od 2016. godine do danas. Direktorka u njihovoj agenciji je rekla da nikakvi izuzeci nisu dozvoljeni, ali je nesporno da su sudovi posle 2016. doneli negde između 40 i 70 odluka kojima se odobravaju međunarodna usvajanja“, objašnjava on.

„Situacija u DR Kongu je takva da su potpisali Opštu konvenciju UN o pravima deteta u kojoj stoji da je osnovni kriterijum za odluke o pravima deteta dobrobit deteta. Ovaj sud je u nekim slučajevima odlučio da je u najboljem interesu deteta da se dozvoli određena međunarodna usvojenja i da se zanemari ova zabrana. Nije ništa što je sud u DR Kongu prekršio zakon. Ovo se zove tumačenje prava – potpuno je formalno ispravno jer međunarodna konvencija ima prioritet u primeni nad domaćim pravom. Jedina istina je da su posle 2016. godine u DR Kongu, pod određenim uslovima, međunarodna usvajanja i dalje moguća i dozvoljena“

„Međutim, javlja se novi problem. Iz svega proizilazi da su Vlada DR Konga i njihovi sudovi na neki način na ratnoj nozi i tada Vlada, pozivajući se na odredbu zakona po kojoj nema usvajanja, ne želi da izdaje ni izlazne vize za onu decu kojoj je sud odobrio usvojenje. Za šta postoji presuda”. To ukazuje da su sudovi u DR Kongu nezavisni i da bi trebalo da budu u mogućnosti da odlučuju nezavisno.

Na pitanje da li su hrvatski sudovi dužni da provere legalizaciju dokumenata, on je odgovorio:

„Mogli bismo reći da su sudovi trebalo da postupe opreznije. Oni su upućeni da sada postupe preciznije. Pod ovakvim uslovima, kada tamo nemamo ambasadu, to bi produžilo proces usvajanja za najmanje godinu, ako ne i duže, ili čak onemogućilo. S druge strane, iz obrazloženja suda Demokratske Republike Kongo, koje je bilo pred sudijama, proizilazi da su oni imali određene dokumente naših centara za socijalni rad koje su prihvatili bez legalizacije. Onda je u tom delu moguće po principu reciprociteta da ako jedna država ne traži legalizaciju, ne moramo ni mi. Tada su naše sudije prihvatile značajan rizik i nisu poslale dokumenta na redovan put legalizacije. S jedne strane, razumeli su želju da što pre postanu roditelji”.

On smatra da su na osnovu ranijih presuda odlučili da se na ovaj način povede postupak, ali smatra da su prihvatili preveliki rizik. „Prema onome što sledi iz obrazloženja postupka, radi se o veoma solidnoj proceduri u kojoj su proveravali i dete i roditelje i usvojitelje i starost itd. Imaju deo građanskog zakonika koji je recepcija belgijskog zakona i na ovaj način je sasvim solidan“.

Na pitanje da li je moguće preispitati slučajeve koji su već sprovedeni, Dobronić odgovara:

„Ono što je sprovedeno – to su legalno sprovedene procedure i registracije. Oni se ne smeju osporiti. Sumnja je jedno, a mora se dokazati crno na belo“, zaključuje on.

On dodaje da postoji šansa da se postupak prebaci u Hrvatsku.

Kada je reč o pravnom položaju te dece, koja su državljani Hrvatske, predsednik Vrhovnog suda kaže:

„Zambija nema osnova da ospori hrvatsko državljanstvo ove dece jer su dokumenta koja je izdao MUP validna. Oni nisu lažni. Najmanje što treba da urade jeste da dozvole predstavnicima naše države da posete ovu decu. Ova deca su već naši građani i mi imamo pravo da pošaljemo naše predstavnike socijalne zaštite da preuzmu ovu decu i organizuju njihovu brigu ovde. Decu treba dovesti u Hrvatsku. Deca ništa nisu sama organizovala niti realizovala”, prneosi Jutarnji list.