Šehić: Metju Palmer obećao da neće biti ni na čijoj strani

Da li je uopšte moguć dogovor o Izbornom zakonu dok postoje pretnje otcepljenjem i stalne blokade političkih institucija Vehid Šehić, član Foruma građana Tuzla koja je osnivač Koalicije Pod lupom koja posmatra izbore i bivši član Centralne izborne komsije, koji je u ponedeljak u svojstvu građanskog aktiviste prisustvovao razgovorima sa Palmerom i Ajhorst, za Danas kaže da je prekjuče izgleda započeo proces deblokade rada institucija jer je, navodi, zasedao Dom Naroda, održana je i sednica Veća ministara BiH, „tako da izgleda da polako jenjava blokada državnih instuitucija“.

Ukazuje da pretpostavlja da je razlog vjerovatno za to pritisak međunarodne zajednice. „Imali smo i stav MMF oko nekih stvari gdje bi BiH gubila preko milijardu i 300 miliona evra, tako da i to izgleda utiče da ipak polako instuitucije preuzminajuu funkciju zbog čega i postoje“.

Na pitanje na čemu instsiraju Palmer i Ajhorst, Šehić kaže da su imali otvoren i iskren razgovor „bez rukavica“.

„Oni imaju jedan svoj plan – nemaju nikakav prijedlog izmjena izbornog zakona iako moram da napomenem da su neke političke stranke predale u parlamentarnu proceduru svoje prijedloge izmjena izbornog zakona – tako da će oni pokušati biti medijatori u tom procesu svjesni činjenicu da se moraju implementirati odluke Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda BiH“.

Naš sagovornik ističe da su najotvorenije razgovarali o svemu šta stoji na putu prepreke političke stabilizacije u BiH i šta bi trebalo u narednom periodu učiniti.

„Ali sigurno da je najveća odgovornost na domaćim političarima da pokažu daleko, daleko veći stepen odgovornosti i prema odlukama sudova ali u prvom redu i prema građanima BiH jer izmjene izbornog zakona koje slijede upravo uklanjaju onaj oblik diskriminacije koji je apsolutno neprihvatljiv da se jednom dijelu građana BiH onemogućava pasivno biračko pravo“.

Šehić ukazuje da je istaknuto da je „krajni rok za izmjene i dopune i usvajanja izbornog zakona januar i da se ne bi smelo ući ni u februar ni mart a pogotovu u maj kada se donosi odluka o početku izbora koji će biti 2.oktobra odnosno prve nedelje mjeseca oktobra. Jer mora se ostaviti vremena i CIK-u da provede određene promjene a za to treba vremena“.

Šehić naglašava da je Palmer, imajući u vidu priče u medijima da je „čovek HDZ“, bio apsolutno jasan da nikakvog predloga nema te da neće stati ni na jednu stranu. „Odluke sudova kazao sam mu moraju se impelmentirati i sa odlukama sudova ne može biti kompromisa“. Predsedništvo BiH kada je u pitanju tu se apsolutno mora brisati etnički predznak ispred članova Presedništva što proizilazi iz sudske odluke u slučaju Zornić.

„Bilo je riječi i o kategoriji građana BiH koji se ne etnički ne opredeljuju i protiv sam diskrimnatorskog naziva Ostali. Upravo odluka u slučaju Zornić daje toj kategoriji građana BiH kao građanima državljanima sa navršenih 18 godina aktivno i pasivno biračko pravo i tu smo se mi usaglasili“.

Bitno je, zaključuje Šehić, uvažiti mišljenje građanskog društva koji su dobro upućeni u izborni proces i da se ne sme dozvoliti „monopol nikome da reducira prava građana birača što se u dosadašnjem izmjenama uvijek radilo“.