Severna Makedonija uvozi struju i uvela krizno stanje

Vlada je 8. novembra proglasila krizno stanje u snabdevanju strujom u trajanju od 30 dana, na osnovu procene da postoji rizik od nestašice električne energije, zbog ograničenih kapaciteta makedonske proizvodnje i povećanih cena struje na stranim tržištima.

„Jedina mera koja proizlazi iz odluke o proglašenju energetske krize jeste ubrizgavanje novca u državne energetske kompanije radi stabilizacije situacije na tržištu struje i obezbeđenja stabilnog snabdevanja“, rekao je makedonski ministar ekonomije Krešnik Bekteši.

Naveo je da će država intervenisati budžetskim sredstvima radi povećanja likvidnosti Elektrana Severne Makedonije (ESM) i Makedonskog elektro prenosnog sistema operator (MEPSO) i zbog uvoza struje u slučaju eventualnih havarija u elektranama.

U kompaniji ESM rekli su da se potrebe zemlje za struju posle isključenja termoelektrane u Bitolju „zadovoljavaju iz ostalih kapaciteta i nabavljenom električnom energijom, kao i iz rezervi za ove kratke ispade“.

Ta kompanija je zbog znatno smanjene proizvodnje električne energije kupila struju za 5,5 miliona evra, započevši uvoz koji bi trebalo da traje do 20. novembra, dok je MEPSO posle havarije REK „Bitolj“ ponovo počela da vuče struju iz evropske energetske mreže.

Zbog povlačenja struje iz evropske mreže u prethodne dve sedmice MEPSO je već dobila pet opomena i moraće da je plati 15 miliona evra, kao i penale, jer je struju vukla i kada u makedonskom energetskom sistemu nije bilo havarija.

Prema rečima Bektešija energetska kriza se u najvećem delu prelila sa svetskih tržišta na Severnu Makedoniju, koja uvozi veliki deo električne energije.

„S obzirom da je na svetskim berzama cena struje enormno poskupela, radi se na potpunom aktiviranju domaćih kapaciteta. Radimo na tome da nađemo najbolje rešenje za izlazak iz ove energetske krize“, rekao je Bekteši, ističući da cene za građane neće biti povećavana do kraja godine.

U Vladi Severne Makedonije agenciji Beta je rečeno da je novim zakonom u potpunosti implementiran treći paket EU direktiva koji se odnosi na unutrašnje tržište energije i u potpunosti liberalizuje tržište.

To znači da veliki potrošači sami nabavljaju struju na tržištu dok država za domaćinstva i male potrošače, preko univerzalnog snadbevača, obezbeđuje jeftiniju struju iz makedonske proizvodnje.

„Cena za ovu godinu je 36 evra za megavat-čas (MWh) i trenutno je pet do šest puta niža nego na berzama u regionu i u Evropi“, rekli su u Vladi.

Istakli su da su se zbog skoka cene na berzama, pre svega na HUPX u Mađarskoj, koja je na neki način referentna berza za Severnu Makedoniju, pojavili ozbiljniji problemi u snabdevanju institucija i državnih i privatnih kompanija, koje električnu energiju nabavljaju na slobodnom tržištu.

„Određeni snabdevači počeli da otkazuju postojeće dogovore sa potrošačima ili da im nude znatno više cene za električnu energiju, koju treba da im isporuče. Regulatorna komisija za energetiku odmah je reagovala i pokrenula postupke za oduzimanje licenci tim snabdevačima, kako bi sprečila ozbiljne poremećaje na tržištu struje“, rečeno je u Vladi.

Istaknuto je da Vlada ne može da utiče na dešavanja na svetskim berzama, ali čini napore da povećanjem proizvodnje u ESM obezbedi dodatne količine električne energije, koje će amortizovati cenovni šok kompanijama.

U poslednjih 15 godina u Severnoj Makedoniji se oko 70 odsto struje obezbeđuje iz domaćih elektrana, pre svega iz ESM, a oko 30 odsto potreba obezbeđuje se iz uvoza.

Prema informacijama iz Vlade, u poslednjih deset godina smanjena je proizvodnja u termoelektranama, pre svega TEC „Oslomej“, koja ne radi punim kapacitetom jer na nalazištima u njenoj blizini nema raspoložive količine lignita, a poslednjih godinu-dve radi zahvaljujući uvozu sa Kosova.

Slično stanje je i u REK „Bitolj“, gde su poslednjih godina smanjene količine lignita koji se koristi za proizvodnju struje, čime je automatski smanjena i efikasnost najveće makedonske termoelektrane, a treba imati u vidu i da radi duže od 40 godina.

Količine lignita u rudniku REK „Bitolj“ dovoljne su, kako se dodaje, da termoelektrana radi sa dva bloka tokom cele zime, dok se za treći čini napor da budu obezbeđene potrebne količine lignita iz regiona, kako bi bila povećana domaća proizvodnja i „smanjeni negativni efekti izazvani distorzijom cene električne energije na svetskim berzama“.

„U saradnji sa privrednom komorom Severne Makedonije analizira se i mogućnost za uključenje termoelektrane TEC Negodino, koja radi na mazut i koja se čuva kao hladna rezerva“, rekli su u Vladi.

Na pitanje da li se ponovo razmišlja o korišćenju nuklearne energije, u Vladi Severne Makedonije rekli su da se trenutno i u bliskoj budućnosti ne razmišlja o izgradnji nuklearnih elektran“, ali i da će u slučaju da postoje inicijative susednih država za regionalne projekte „razgledati“ i da mogu da budu prihvaćene, ako budu u interesu građana Severne Makedonije i obezbeđivanja njihove energetske sigurnosti.

U Vladi ističu da je Severna Makdonija „ozbiljno posvećena realizaciji zelenog scenarija prema kojem nije predviđena proizvodnja električne energije iz uglja posle 2035. godine“.

„To znači da će bilansi električne energije najvećim delom biti obezbeđeni iz obnovljivih izvora energije, pre svega fotonaponskih elektrana, vetroelektrana i velikih hidroelektrana. Razume se, stabilnost sistema treba da obezbede i termoelektrane na gas, čija je izgradnja predviđena u Skoplju i Bitolju, za šta se trenutno rade studije izvodljivosti“, rekli su u Vladi.

Strategiju energetike do 2040. godine, kojom je predviđen prelazak na proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, Vlada Severne Makedonije je usvojila krajem 2019. godine.

Povodom 1.000 broja Beta Monitora, specijalizovanog ekonomskog biltena usmerenog na zemlje jugoistočne Evrope, Beta emituje seriju tekstova o energetici besplatno dostupnih na portalu www.beta.rs na srpskom i www.betabriefing.com na engleskom.