Skupština Crne Gore o zakonima važnim za evropske integracije

Zakoni se odnose na unapređenje pravosuđa, pojačanu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i medijsku regulativu. Radi se o 12 zakona medju kojima su najviši pažnju izazvala tri medijska zakona.

Očekuje se da sredinom juna zemlje članice odluče da li će podržati Crnu Goru da dobije IBAR do kraja juna.

Premijer Milojko Spajić informisao je predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića o obavezujućem uputstvu ministrima u kojem navodi da o svakom amandmanskom delovanju na zakone koji se odnose na dobijanje IBAR moraju obavestiti Vladu kako bi ih razmotrila, uz prethodnu saglasnost institucija EU.

Spajić je, kako navode mediji, u uputstvu naglasio da on lično i institucije EU moraju biti obavešteni ukoliko dođe do amandmanskog delovanja na odboru i plenumu.

IBAR (Interim Benchmark Assessment Report) je ocena koliko je država kandidat ispunila od privremenih merila u poglavljima 23 – Pravosuđe i temeljna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost.

Nakon pozitivnog IBAR, država dobija završna merila Evropske komisije. Njihovim ispunjenjem moguće je, uz zatvaranje ostalih, zatvaranje poglavlja 23 i 24, što ujedno predstavlja i kraj pregovora.

Najveću pažnju izazvao je set medijskih zakona odnosno izmene Zakona o RTCG. Radna grupa koja je godinu i po radila na tim zakonima i iza čijeg je rada stalo Ministarstvo kulture i medija je predložilo da se pooštre kriterijumi za izbor menadžmenta RTCG.

Kabinet premijera je medjutim izmenio te odredbe i Skupštini predao verziju koja, po oceni stručne javnosti, znači punu kontrolu vlade nad javnim servisom i crtanje mesta za aktuelnog direktora Borisa Raonića koji ne bi mogao biti ponovo izabran ukoliko bi uslovi bili pooštreni.

Medju zakonima je i Zakon o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću, kojim se proširuje spektar krivičnih dela na osnovu kojih se može oduzimati imovina uključujući digitalnu (kriptovalute). Zakon uvodi nove institute finansijske istrage.

Zakon o sprečavanju korupcije treba znatno da unapredi rad Agencije za sprečavanje korupcije.

Izmene Zakona o Specijalnom državnom tužilaštvu – treba da rasterete to tužilaštvo od viška istraga koje se odnose na korupciju male materijalne vrednosti.

Izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku omogućiće Specijalnom tužilaštvu da pribavi dokaze u predmetima ratnih zločina na prostorima bivše Jugoslavije koje je zbog protoka teško prikupiti. Izmene će tužilaštvu omogućiti da se dokaz, izveden u Međunarodnom krivičnom sudu, koristiti za suđenja u Crnoj Gori i da se prihvataju već izvedeni dokazi.

Opozicija je kritikovala Vladu što su zakoni kasno dostavljeni, da su manjkavi ali i najavila da će ih glasati zbog evropskog puta Crne Gore.
Vladajuća koalicija Za budućnost Crne Gore koju čine stranke bivšeg proruskog Demokratskog fronta su ocenile da nam ne trebaju zakoni zbog „štrika“ EU već zbog borbe protiv korupcije i kriminala.