Skupština Republike Srpske sutra glasa o zakonu o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH

„Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine neće se primenjivati i izvršavati na teritoriji Republike Srpske“, navedeno je u članu 1. predloženog zakona, objavljenom na zvaničnom sajtu Narodne skupštine RS.

U članu 2. se navodi da se odluke Ustavnog suda BiH neće primenjivati i izvršavati na teritoriji Republike Srpske dok Parlamentarna skupština BiH ne donese Zakon o Ustavnom sudu BiH.

Ranije je objavljeno da Zakonom o Ustavnom sudu BiH treba da budu regulisana pitanja organizacije tog suda, postupka pred tim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, kao i da taj zakon treba da ima odredbu u vezi sa izborom troje troje sudija koje bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj najmanje jednog stranog sudiju bira Narodna skupština RS.

U predloženom Zakonu o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u RS dalje se naglašava da će sva lica, koja su dužna da postupaju po odredbama tog zakona, biti izuzeta od od krivične odgovornosti propisane krivičnim zakonodavstvom BiH, kao i da će biti zaštićena od institucija Republike Srpske.

Taj zakon, ako bude izglasan, stupiće na snagu dan pošto bude objavljivan u „Službenom glasniku“ Republike Srpske.

U objavljenom obrazloženju za donošenje ovog zakona, između ostalog, navedeno je da se na taj način štite Ustavom zagarantovana prava RS nakon što je Ustavni sud BiH 19. juna izmenio Pravila tog suda, na osnovu kojih je moguće zakazivanje i održavanje sednica, kao i donošenje odluka bez sudija iz RS.

„S tim u vezi, pristupilo se donošenju Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, u cilju zaštite Ustavom zagarantovanih prava Republike Srpske, kao i zaštite Republike Srpske od odluka koje će se eventualno donositi bez sudija imenovanih iz Republike Srpske“, ističe se u obrazloženju.

Obrazlažući razloge za stupanje na snagu ovog zakona narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ RS, predlagači navode da se ovim zakonom štiti ustavni poredak i pravni sistem Republike Srpske, što predstavlja naročito opravdan razlog za stupanje ovog zakona na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja.

U obrazloženju se predlagači, predsednik RS Milorad Dodik, Vlada RS i grupa narodnih poslanika, pozivaju na zaključne Narodne skupštine RS donete 21. juna, u kojima je delovanje Ustavnog suda BiH ocenjeno kao „neustavno“, zbog donošenja novog pravilnika o održavanju sednica i načinu donošenja odluka.

Prema novim pravilima, sednice Ustavnog suda BiH mogu održavati ako njima ne prisustvuje najmanje troje sudija koje je izabrao Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH i najmanje jedan sudija kojeg je izabrala Narodna skupština Republike Srpske.

U prošli petak istekao je rok koji je predsednik RS Milorad Dodik dao Ustavnom sudu BiH da povuče ova pravila o radu tog suda, što se nije desilo.

Prethodno je sudija iz RS Zlatko Knežević, pod pritiskom vlasti iz RS, otišao na bolovanje, dok je drugi srpski sudija Miodrag Simović ranije otišao u penziju.

Narodna skupština RS na njegovo mesto nije imenovala novog sudiju, kao što ni parlament Federacije BiH nije imenovao jednog hrvatskog sudiju koji treba da nasledi sudiju Matu Tadića, koji je otišao u penziju.

Ustavni sud BiH ima devet sudija, četiri sudije, koje bira Predstavnički dom parlamenta Federacije BiH, dvoje sudija, koje bira Narodna skupština RS i troje stranih sudija, koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava uz konsultacije sa Predsedništvom BiH.