Nema više odugovlačenja: Skupština Crne Gore usvojila izmene zakona koje primoravaju Đukanovića da imenuje mandatara

Za zakon je glasao 41 od 42 prisutna poslanika skupštine, koju čini 81 poslanik.

Protiv predloga Demokratskog fronta (DF) bile su Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokratska partija (SDP) i Socijaldemokrate (SD), Bošnjačka stranka (BS) i Demokratska unija Albanac (DUA), koje nisu prisustovale glasanju.

Zakon su pored DF, podržale stranke parlamentrane većine, Demokrate i Građanski pokret URA, premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića.

Tokom trajanja sednice ispred zgrade Skupštine je protestvovalo par stotina građana protiv “ustavnog puča” u režiji DF-a.

Usvajanje izmena zakona koje otvaraju put da kandidat parlamentarne većine, poslanik i diplomata Miodrag Lekić, bude imenovn za madatara, DPS je okarakterisala kao “ustavni puč”, nazvala uvodom u “političku radikalizaciju” u zemlji i pozvala tužilaštvo da reaguje i preispita da li u postupanju parlamentarne većine i rukovostva Skupštine ima elemenata krivičnog dela.

Slične ocjene o kršenju ustava saopštile su i ostale partije, koje su se oštro protivile predloženim izmenama.

Poslanik DPS-a Andrija Nikolić je ocenio da parlamentarna većina “iz straha od izbora pribegava flagrantnom kršenju” Ustava, i da je “srušen parlament u pokušaju da se sruši institucija “ predsednika države.

Prema Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost predlaganja mandatara za sastav nove Vlade pripada predsedniku države. Ovim izmenama parlamentarna većina želi da taj proces prenese na Skupštinu.

Predlagač zakona, poslanik DF-a Predrag Bulatović kazao je da je Đukanović “doveo zemlju u ćorsokak”, jer nije predložio mandatara, a ocenio je da zakon “daje osnovu” Miodragu Lekiću da sastavi Vladu od stranka trenutne parlamentarne većine, koje su ga kandidovale za mandatara.

Bulatović je kazao da je funkcija zakona da “propiše” obavezu ne samo Đukanoviću, već svakom budućem predsjedniku za situaciju u kojoj se Crna Gora nalazi.

Ustavom nije predviđeno rešenje u kome se trenutno Crna Gora nalazi, kada je Vladi, u ovom slučaju Dritana Abazovića, izglasano nepovjerenje u parlamentu, a predsjednik države odbio da mandat povjeri kandidatu parlamentarne većine Miodragu Lekiću.

Đukanović ima opciju da ne potpiše zakon, na šta je ukazao i Bulativić tokom rasprave, pozovajući ga da to “dobro razmisli” o svom potezu, “radi bufućnosti Crne Gore I ukupnih odnosa”.

Bulatović je pozvao Đukanoviča da potpiše zakon.

Izmene zakona predložio je DF, a podržale ga partije aktuelne parlamentarne većine, Demokrate i Građanski pokret URA, a koji su u septembru predložile poslanika i nekadašnjeg diplomatu Miodraga Lekića za mandatara.

Đukanović je taj predlog odbio, jer te stranke nisu dostavile potpise podrške mandataru u predviđenom roku. Uz to, nisu, iako to propisuje Ustav, obavili konsultacije sa njim. Đukanović je tada predložio skraćenje mandata Skupštini kako bi bili raspisani prevremeni parlamentarni izbori. Parlamentarna većina je odbila Đukanovićev predlog da se izborima razreši politička kriza.

Pored rokova oko mandatara, predloženim izmenama Zakona predsednik države se obavezuje da imenuje kandidata za ambasadora koga predloži Vlada i podrži nadležni skupštinski odbor.

Ustav Crne Gore predviđa da je u nadležnosti predsednika države da postavlja i opoziva ambasadore na predlog Vlade i uz mišljenje skupštinskog odbora.

Crna Gora u ovom trenutku nema ambasadore i diplomatske predstavnike u 18 zemalja.