Sledeće nedelje konačna odluka o ulasku Hrvatske u zonu evra

Savet će u utorak usvojiti odluku o prihvatanju evra u Hrvatskoj, zatim izmenu uredbe kojom će Hrvatska biti dodata na listu 19 članica evrozone kao 20. članica. Treći pravni akt je uredba kojom se utvrđuje konačan kurs kune u euro. Ministar finansija Zdravko Marić, koji je prošle nedelje podneo ostavku, poslednji put će učestvovati na Ecofin sastanku.

Time će Hrvatska ispuniti jedan od dva preostala strateška cilja pridruživanja dubljoj integraciji unutar EU. Drugi je ulazak u šengenski prostor, o čemu će se najverovatnije odlučivati na jesen, a Hrvatska bi u desetoj godini članstva mogla istovremeno da uđe i u evrozonu i u šengenski prostor.

Hrvatska ispunjava sva četiri nominalna kriterijuma konvergencije

Ključni dokumenti za odluku o ulasku u zonu evra bili su izveštaji o konvergenciji Komisije i Evropske centralne banke (ECB) koji su objavljeni 1. juna.

Potvrdili su da Hrvatska ispunjava sva četiri nominalna kriterijuma konvergencije i da je njeno zakonodavstvo u potpunosti usklađeno sa zahtevima Ugovora o EU i Statuta Evropskog sistema centralnih banaka/Evropske centralne banke.

Odlukama Ecofina Hrvatska se pridružuje evrozoni, koja danas ima više od 340 miliona stanovnika i druga je po veličini privreda na svetu, sa 15 odsto svetskog BDP-a.

Uloga Evrogrupe je važna

Ulaskom u zonu evra Hrvatska narodna banka (HNB) ulazi u Evrosistem koji čine ECB i nacionalne centralne banke onih zemalja koje su prihvatile evro. Hrvatski ministar finansija postaje deo Evrogrupe koju čine ministri država članica evrozone. Iako je neformalno telo, uloga Evrogrupe je veoma važna. Njen glavni zadatak je da obezbedi dobru koordinaciju ekonomskih politika među državama članicama evrozone i podstakne uslove za snažniji privredni rast. Evrogrupa se sastaje jednom mesečno, pre svakog sastanka Ecofin-a.

ECB ima centralnu ulogu u Evrosistemu, jedna je od zvaničnih institucija EU, njeno sedište je u Frankfurtu na Majni.

Glavno tijelo ECB-a je Upravni savjet koji se sastoji od šest članova Izvršnog odbora i guvernera nacionalnih centralnih banaka zemalja eurozone, kojima će se od 1. januara pridružiti i guverner HNB.

Upravni savet daje smernice i oblikuje monetarnu politiku evrozone, koja uključuje donošenje odluka u vezi sa monetarnim ciljevima, ključnim kamatnim stopama i obezbeđivanjem rezervi u Evrosistemu, kao i utvrđivanje smernica neophodnih za sprovođenje tih odluka.

Upravni savet se sastaje dva puta mesečno u zgradi ECB u Frankfurtu, a svakih šest nedelja ocenjuje ekonomska i monetarna kretanja i donosi odluke o monetarnoj politici.

Sastanke Upravnog saveta priprema Izvršni odbor ECB, koji ima 6 članova, a bira ih Evropski savet, odnosno šefovi država ili vlada država članica EU. Predsednica izvršnog odbora je trenutno Francuskinja Kristin Lagard, a potpredsednik Španac Luis de Gindos. Mandat članova Izvršnog odbora traje osam godina i ne može se obnavljati. Članove predlažu države članice evrozone, o kojima potom raspravljaju ministri finansija evrozone. Predloženi kandidati moraju imati dovoljno profesionalnog iskustva u monetarnoj ili bankarskoj oblasti. Kada se ministri finansija dogovore oko kandidata, šalju zvaničnu preporuku šefovima država ili vlada, koji donose konačnu odluku. Pre konačne odluke, Evropski parlament i Upravni savet ECB daju svoje mišljenje o kandidatu.

Sistem rotacije

Prilikom donošenja odluka u Savetu guvernera primenjuje se sistem rotacije u kome se guverneri nacionalnih centralnih banaka koji glasaju smenjuju, što znači da ne glasaju svi guverneri na svakoj sednici.

Sistem rotacije je uveden kako bi Upravni savet mogao da obavlja svoju ulogu uporedo sa postepenim povećanjem broja zemalja evrozone, a samim tim i broja članova Upravnog saveta. Prema Ugovorima Evropske unije, sistem rotacije mora biti uveden kada broj guvernera pređe 18, što se dogodilo kada je Litvanija pristupila evrozoni 1. januara 2015. godine.

Guverneri pet najvećih država – Nemačke, Francuske, Italije, Španije i Holandije – imaju kombinovano četiri glasa, što znači da svaka od njih preskače svaku petu sednicu. Ostali guverneri, kojih će ulaskom Hrvatske biti 15, dele 11 glasova, što znači da hrvatski guverner neće glasati na četiri od 15 sednica. Svih šest članova Izvršnog odbora imaju trajno pravo glasa.

Guverner koji ne učestvuje u glasanju na određenoj sednici može učestvovati i raspravljati na sednici Administrativnog saveta. Iako je predviđena mogućnost glasanja, Administrativni savet nastoji da sve odluke donosi konsenzusom.

Četiri meseca pre dolaska evra, početkom septembra, u Hrvatskoj počinje obavezno dvostruko ispisivanje cena u kunama i evrima, što je jedna od ključnih mera zaštite potrošača i sprečavanja lova u mraku kako bi se menjala valuta. koristi se za neopravdana povećanja cena. Obaveza isticanja cena dva puta trajaće cele naredne godine.

U prve dve nedelje dvostruki opticaj kune i evra

Povlačenje kuna i puštanje u opticaj novčanica i kovanica eura vrlo je složena operacija, jer će u vrlo kratkom roku biti potrebno povući više od 500 miliona komada novčanica kuna i više od 1,1 milijardu komada kovanica kuna i lipa. Istovremeno, uporedivi iznosi novčanica i kovanog novca evra biće stavljeni u opticaj.

U prve dve nedelje po ulasku u evrozonu na snazi će biti dvostruki promet, moći će se koristiti kune i evro.

Nakon toga, u prvih šest meseci u bankama će moći da se menjaju kune za evre bez naknade, a u narednih šest meseci uz naknadu. Nakon 12 mjeseci od uvođenja eura, gotovina se može mijenjati samo u HNB-u. Kovanice će moći da se menjaju do tri godine od uvođenja evra, dok će novčanice moći da se menjaju trajno.

Četiri meseca pre uvođenja evra, banke, Fina, Hrvatska pošta moraće da se opskrbe novčanicama i kovanicama evra. Takođe, prodavnice i druga preduzeća moraće da budu blagovremeno snabdevena gotovinom kako bi od prvog dana mogli da obavljaju gotovinske transakcije u novoj valuti.

Ranija ponuda euro novčanica i kovanica varira. Novčanice su pozajmljene od Evropske centralne banke, dok će se kovani novac proizvoditi u Hrvatskoj, jer su, za razliku od novčanica koje su iste u svim zemljama, na kovanicama evra i centa na reversu prikazani nacionalni simboli zemalja članica.

Na svim hrvatskim kovanicama pozadina će biti šahovnica, a zatim na kovanici od dva evra karta Hrvatske, kuna na jedan evro, Nikola Tesla od 50, 20 i 10 centi, dok je na 5, 2. i 1 cent, HR će biti ispisan glagoljicom.