Slobodna Dalmacija: Jednog jutra se probudimo, a svuda oko nas – Velika Srbija, Vučić i Nikolić iznikli su iz istog Šešeljevog gnezda

U Beogradu se na vlast vraćaju bivši radikal Tomislav Nikolić i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj. Osramoćeni četnički vojvoda predvodi Srpsku radikalnu stranku i otvoreno se zalaže za formiranje Srbije koja bi „progutala“ veći deo Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Kosova. Toma Grobar je veteran Srpske napredne stranke, kojeg je Aleksandar Vučić u jednom trenutku gurnuo u drugi plan, piše Slobodna Dalmacija.

Srpski predsednik je očigledno nervozan. Evropska unija od njega traži da – barem de fakto, ako ne i de jure – prizna Kosovo. Pozvao je na vanredne parlamentarne izbore, ali nije siguran u njihov ishod.

Zato je odlučio da se vrati svojim korenima. I da izvuče iz političkog naftalina dva veterana bitke za Veliku Srbiju. Uz koje je i sam odrastao devedesetih godina. Njemu treba Nikolić za republičke izbore, Šešelj za lokalne.

Cilj je dobiti što više. I da obezbedi Vučiću leđa budućim izazovima.

Četnici, prožeti velikosrpskim idejama, nisu se digli samo u Srbiji. Četnički vojvoda Andrija Mandić nedavno je izabran za predsjednika Skupštine Crne Gore. Manjinska vlada Milojka Spajića je proevropska. A u parlamentu će ga kontrolisati prosrpski i proruski igrač Mandić.

Javno se zaklinje da će pomiriti Crnu Goru. Svi znaju da će igrati meč za Srbiju i Vladimira Putina. Crna Gora u NATO mu je trn u oku.

U Bosni i Hercegovini Milorad Dodik već dugo igra svoju igru. Milanovićev „pajdo” nije četnik po vokaciji. Ali u praksi on u potpunosti ostvaruje velikosrpski plan.

– Srpski narod ima pravo na svoju jedinstvenu državu na Balkanu. Raspadom bivše Jugoslavije svi ostali narodi koji su u njoj živeli rešili su svoje nacionalno pitanje, a ta mogućnost je uskraćena samo Srbima – poručio je Dodik sa stranica ruskog Sputnjika. Uspostavljanje Velike Srbije sprečila je, uveren je, zapadna zavera.

– SAD danas predvode napore da od Bosne i Hercegovine napravi unitarnu i centralizovanu državu. U Republici Srpskoj na to nikada nećemo pristati. BiH će se raspadati zbog stalnih unutrašnjih sukoba, a to otvara prostor za ulazak Republike Srpske u buduću Veliku Srbiju – zaključuje Dodik.

Ispostavlja se da ono što Slobodan Milošević nije uspeo da postigne oružjem, Vučić je mogao da postigne – drugim sredstvima.

Geopolitički analitičar i politički konsultant Denis Avdagić smatra da se to neće dogoditi. I da još ima dovoljno jakih fitilja koji ne mogu da okrenu točak istorije unazad.

– Postoje razlike između onoga što smo videli devedesetih i onoga što se dešava danas. A ta razlika je prilično velika. U to vreme raspoloživi vojni resursi, kao i rasplamsana mržnja, dozvolili su da se desi ono što se dogodilo. Bilo je ozbiljnih materijalnih i ljudskih resursa. Danas to više nije slučaj – ističe Avdagić u izjavi za Slobodnu Dalmaciju.

– Ozbiljno je ovo što kažu Vučić i Dodik, ali kakav je epilog? Hrvatska je članica NATO-a, na Kosovu su NATO trupe, Bosna i Hercegovina je evropsko-američki protektorat preko pozicija visokog predstavnika i njegovog zamenika, Crna Gora je članica NATO-a… Retorika je sve čvršća, tamo su populisti i u regionu i širom Evrope.posebno pred izbore, ali posle njih slede postizborne poruke.

Krajem septembra situacija je eskalirala na severu Kosova. Pala je i krv, uzburkale su se strasti i na jednoj i na drugoj strani. Trajna napetost se nastavlja, ali je daleko od kriza koje su započele ratove na ovim prostorima.

– Ako uporedimo ono što se desilo na Kosovu sa svim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, to je jednostavno neozbiljno. Čak i na osnovu tog kratkog rata u Sloveniji. Situacija nije prijatna, ali je daleko od situacije iz devedesetih – objašnjava Avdagić.

A neki fitilji, uveren je ovaj geopolitički stručnjak, i dalje postoje.

– Vladi Republike Srpske nije bilo prijatno da ostane bez internet domena. Svi zvaničnici Republike Srpske će još dugo biti na udaru Ministarstva finansija SAD. Možda su takvi mehanizmi u ovoj fazi odgovarajući odgovor na pretnje koje dolaze. Dodik je sam razvukao crveni konac. Nije ga prešao, ali je blizu. Tada će odgovor Zapada biti drugačiji – zaključuje Avdagić.

U čitavoj situaciji donekle je otegotna okolnost što Kremlj u regiji održava agresivnu politiku u kojoj gdje god osjeti pukotinu ubaci svoje igrače. Ima ih i u Bugarskoj, i u Srbiji, i u Crnoj Gori, i u BiH. Neki tvrde da ih ima čak i u Hrvatskoj, i to na najvišim pozicijama u državi.

Gde god da bili, oni u pravilu služe da bi, ako nisu na vlasti, destabilizirali zemlju. A ako jesu, odvukli je što dalje od Evropske unije i NATO-a. A približili sve više Rusiji i ruskim interesima.

Na Balkanu, na kojemu je ideja Velike Srbije vojno poražena, ali je ostala u politici kao cilj kojega jednog dana treba ostvariti, interesi Moskve i Beograda su se poklopili. I Putin i Vučić iz toga izvlače ono što im odgovara.

Pa Dodik kao Putinov pijun glasno zaziva Veliku Srbiju. Jednako kao što Mandić sanja Crnu Goru kao deo Srbije. Šešelj liniju Virovitica – Karlovac – Karlobag kao zapadnu granicu te fiktivne megadržave.

A Vučić trlja ruke jer na takvu se retoriku lepe njegovi birači.

Velika Srbija danas postoji kao tigar od papira. Izaziva jezu, jer je krvavi trag iz devedesetih, od Vukovara do Srebrenice, još uvek svež.

Ali nema – u doba kada su sve države na ovim prostorima međunarodno priznate – realne osnove da u stvarnosti oživi.

Ali da mogu mutiti vodu, mogu.

Pevali su Pavlu Đurišiću, četničkom koljaču

Aleksandar Vučić je na početku karijere bio Šešeljev šegrt. Kasnije se Vučić iz pragmatičnih razloga udaljio od političkog oca, ali je odnos ostao.

Kada ga je osuđeni ratni zločinac Šešelj ove godine pozvao na svadbu svog sina – koji se igrom slučaja takođe zove Aleksandar – Vučić je naravno odgovorio. Kamera je snimila Šešelja i Vučića kako sede jedan pored drugog, uz taktove pesme koja veliča četničkog vojvodu Pavla Đurišića.

Reč je o bivšem oficiru Vojske Kraljevine Jugoslavije koji je u Crnoj Gori formirao vojsku od 15 hiljada ljudi uz pomoć italijanskih fašista.

Bili su lojalni Draži Mihajloviću, borili se protiv partizana, a tokom 1942. i 1943. godine na području Foče, Čajniča i Sandžaka likvidirali su više od 8 hiljada Muslimana, među njima i veliki broj žena i djece.

Iz istog, Šešeljevo gnezdo

I Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić iznikli su iz istog, Šešeljevog gnezda. Uoči rata u Hrvatskoj, početkom 1991. godine, osnovana je Srpska radikalna stranka.

Šešelj je izabran za predsednika, njegov zamenik je bio Nikolić, a 1993. godine im se pridružio Vučić, koji je bio na mestu generalnog sekretara ove deklarisane pročeške stranke. U političkom programu radikala, glavni cilj je stvaranje Velike Srbije, koja bi obuhvatala teritorije Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine i delove Hrvatske istočno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.

Od 1998. do 2000. bili su u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije, a Vučić je dobio funkciju u Miloševićevoj vladi kao novi ministar informisanja. Nikolić je preuzeo kormilo Radikala nakon što je Šešelj otišao u Hag 2003. godine.

A 2008. je došlo do raskola. Kumovi Nikolić i Šešelj su se posvađali oko Kosova. Nikolić osniva Srpsku naprednu stranku, a u nju ulazi i Vučić. Radikali su posle toga propali. Oživeli su tek povratkom Šešelja iz haškog zatvora.

Radoičić kao Mile Martić

Krajem septembra, maskirani srpski napadači u punoj ratnoj opremi upali su na sever Kosova i ubili kosovskog policajca. Kosovske snage su uzvratile vatru. Trojica napadača su ubijena, a tridesetak naoružanih napadača opkoljeno je oko pravoslavnog manastira u selu Banjska.

Teroriste je predvodio Milan Radoičić. Danas na Kosovu igra ulogu koju je Mile Martić igrao u Hrvatskoj 1991. Za njega je Kosovo „srce Srbije“. On radi i prljave poslove za Vučića.