Šta se dešava sa slučajem „Petrovačka cesta“: „Predmet će biti izvađen iz fioke kada Vučić odluči da zloupotrebljava žrtve“

Hrvatska avijacija je na Petrovačkoj cesti u avgustu 1995. godine ubila najmanje 12 ljudi, među kojima i četvoro dece.

Obeležavanje godišnjice tog zločina održano je juče u mestu Јanjila, na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca

Podsetimo, Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu potvrdilo je početkom juna 2022. optužnicu Tužilaštva za ratne zločine, koja je podignuta 31. marta te godine protiv grupe hrvatskih oficira zbog ratnog zločina u saizvršilaštvu protiv civilnog stanovništva na Petrovačkoj cesti i mestu Svodna 1995. godine.

Optužnica je podneta protiv pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimira Mikca (67) iz Ptuja, Zdenka Radulja (69) iz Osijeka, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (64) iz Varaždina zbog opravdane sumnje da su počinili ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

Prema Olenikovim rečima, nesporno je da je došlo do ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

„Da su u dva dana dva Miga hrvatske vojske dejstvovali po izbegličkim kolonama i to na teritoriji Bosne i Hercegovine (BiH), nesporno je zato što je Vlada Hrvatske u postupku pred Hagom pismeno to priznala, a postoje i svedoci, oštećeni, postoje snimci, doktori koji su lečili povređene, ljudi koji su ih prevozili. Sam događaj je dobro dokumentovan. U tom smislu ništa nije sporno. Ono što je sporno jeste što ni tužioci u Hrvatskoj, ni u BiH, ali ni haški tužioci nisu mogli da povežu sam događaj sa izvršiocima“, kaže Olenik.

Zato, objašnjava naš sagovornik, 20 godina nije bilo optužnice i zato je to najveći problem i u ovoj optužnici.

„Po meni ne postoji nijedan dokaz koji povezuje sam zločin sa ovima koji su optuženi“, kaže on.

Suštinski je, nastavlja, u pitanju kršenje zakona od strane predsednice vanraspravnog veća Mirjane Ilić, zato što je Tužilaštvo još u optužnici tražilo da se optuženima sudi u odsustvu.

„Oni su još u optužnici taj zahtev podneli i ponovili su taj zahtev na pripremnom ročištu. O tome odlučuje vanraspavno veće. To vanraspravno veće je moglo da prihvati zahtev i donese rešenje o suđenju u odsustvu ili da odbije zahtev i da nema suđenja u odsustvu nego da se zahteva prisustvo optuženih“, ukazuje Olenik.

Kako dodaje, nije urađeno ni jedno ni drugo.

„Nego je donesena famozna službena beleška, koja zakonom nije određena, da neće da odluči o tome dok joj se nešto ne dostavi… Ne morate da budete pravnik da vidite da veće to mora da reši ili ovako ili onako. Tužioci imaju po 20, 30 godina iskustva, pravnici su, ceo život se bave radom u tužilaštvu. Oni smatraju da su ispunjeni svi uslovi za sušenje u odsustvu. Ako sud smatra da nisu ispunjeni uslovi, onda mora da donese takvu odluku, a ne da ne donosi odluku dve godine“, naglašava Olenik.

Čak je, kaže Olenik, i za naše uslove i za našu praksu to neverovatno.

„Znam da je u pitanju politički uticaj na pravosuđe i da je do tog zastoja, odnosno blokade rada u tom predmetu, došlo nakon famoznog pokušaja otopljavanja odnosa sa Hrvatskom“, kaže naš sagovornik podsećajući na odlazak tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, krajem 2022. u Hrvatsku da „odledi“ odnose po zahtevu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Prema Olenikovim rečima, nakon nekoliko dana se sve ovo dešava i postupak je obustavljen.

„Formalno nije, ali suštinski stoji. Nažalost, on će biti izvađen iz fioke kada Aleksandar Vučić odluči da ponovo hoće da zloupotrebljava žrtve iz tog ratnog zločina u političke svrhe – u nekoj raspravi sa predstavnicima Hrvtaske, na mitinzima ili po novinama. Dok to ne bude hteo to će stajati u fioci i na tom predmetu neće ništa da se radi“, ističe Olenik.

Kako dodaje, ovo takođe oslikava i trenutno stanje Tužilaštva za ratne zločine.

„Od kada je Snežana Stanojković dovedena da bude rukovodilac, to Tužilaštvo je ugašeno, nema novih optužnica, po starima se ništa ne radi. Ako nema Tužilaštva nema ni suda, odnosno ne može sud sam da postupa. U poslednjih 10 godina je ugašeno Tužilaštvo za ratne zločine, samo na papiru postoji“, zaključuje Olenik.

Hrvatska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Prema podacima Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“, tokom „Oluje“ proterano je više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.