Šmit: Nametnuću tehničke izmene Izbornog zakona BiH, političarima vreme curi

„Puno su razgovarali o tome, ali rezultata nije bilo, tako da sam krajem decembra prošle godine najavio da ću upotrebiti bonska ovlaštenja ako se ne dogovore. Dogovor nije postignut, a vreme im curi. Građani žele da vide da im se glas računa, a, ako ne bude dogovora, poduzećemo mere“, rekao je Šmit u intervjuu za sarajevski Avaz.

On nije precizirao kada će to uraditi.

Komentarišući izjavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da neće prihvatiti nametnute izmene Izbornog zakona, Šmit je rekao da smatra da ljudi koji žive u Banjaluci imaju iste želje kao i ljudi koji žive u Mostaru.

„Oni žele da se njihov glas prizna. To što Dodik govori kako on neće prihvatiti odluku o tehničkim izmenama Izbornog zakona, je li to znači da on hoće da pokrade izbore“, naveo je visoki predstavnik.

Dodiku je preporučio „da se malo opusti, da sedne s predstavnicima drugih političkih stranaka i da dogovore zakon koji su obećali Evropskoj uniji pre skoro dve godine“.

Šmit je istakao da Dodik treba biti svestan da on kao visoki predstavnik garantuje postojanje i Federacije BiH i Republike Srpske i distrikta Brčko.

„Neka bude siguran da poštujem Dejton, ja sam tu da branim Dejton, koji je pravna osnova za entitete. Neka se ne brine da će bilo kakve nereguliranosti proći između entiteta, zato na Izbornom zakonu radimo zajedno“, naveo je on.

Govoreći o zahtevu HDZ BiH da se u izmene Izbornog zakona uključi i promene izbora hrvatskog člana Predsedništva BiH, Šmit je konstatovao da je on tražio samo tehničke izmene Izbornog zakona i da bi bilo kontraproduktivno sve „trpati u jednu košaru, jer se tako neće rešiti ništa“.

Osvrćući se na Dodikove zahteve da se iz Ustavnog suda BiH izbace strane sudije, visoki predstavnik je rekao da je jasno poručio – „neka ne diraju strane sudije“.

„To nije na strankama da odlučuju da li žele da imaju strane sudije ili ne, oni su sastavni deo Ustava BiH, a Ustav kaže da trojicu sudija bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava“, naglasio je Šmit.

Komentarišući „zeleno svetlo“ za početak pregovora s EU, on je ocenio da BiH sada igra u „višoj ligi“ i da domaći političari treba da budu svesni da pred njima stoji ozbiljan i enorman posao.

„To bi moglo biti iznenađenje za ljude poput Milorada Dodika, ali u budućnosti će, na primer, odluke Evropskog suda pravde u Luksemburgu biti jednako važne kao odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji će ulaziti u detalje nacionalnog zakonodavstva u BiH i, ako ono ne bude u skladu s evropskim zakonom, plaćaćete kazne“, naglasio je visoki predstavnik.

Prema njegovim rečima, „ako uđete u evropski klub, imaćete mnogo benefita za građane, ali moraćete pratiti evropske smernice“.

Govoreći o nerešenom pitanju državne imovine BiH, Šmit je naveo da se tu radi o državnom vlasništvu bivše Jugoslavije i njenoj raspodeli u Bosni i Hercegovini.

„Ustavni sud BiH je jasno rekao da treba usvojiti zakon o državnoj imovini. To ne znači da država treba biti vlasnik svega. Ja sam napravio grupu s ekspertima, ne s političarima. Oni su dali nekoliko predloga, postoji nekoliko pristupa za rešavanje ovog pitanja, ali ovo je važno pitanje evropskih integracija“, istakao je on.

Dodao je da „ako ne znate ko je vlasnik imovine, niko neće investirati u to“, ističući da on teži da prikupi međunarodna iskustva za rešavanje ovog pitanja.

„Međunarodni pravnici, iskusni ljudi iz federalnih država poput Švajcarske, Španije i Nemačke, koja je ujedinila liberalni i komunistički deo zemlje, učestvuju u rešavanju ovog problema“, napomenuo je Šmit.