Džaferović: Genocid u Srebrenici je planski zločin s ciljem eliminacije Drine kao granice

Bio je prisutan je veliki broj delegacija iz regiona i sveta. Srbiju kao i prethodhih godina, navela je, predstavljaju Žene u crnom koje su razvile transparent „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“.

Oko centra je veliki broj građana, atmosfera je mirna. Nakon ceremonijalnog ukopani su pomsrtni ostaci 50 osoba.

Još uvek se traga za 1.200 žrtava genocida, a lokacije masovnih grobnica su nepoznate.

Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH istakao je svaki put kada dođe na ovo sveto mesto oseti težak teret, prenosi agencija Patria.

„Teret fatalne agresije na mladost koja je imala toliko nada za budućnost, protiv muškaraca, starih koji su sabirali sva svoja postignuća, protiv svih nas, protiv ljudskog roda. Ali osećam i teret neuspeha međunarodne zajednice, neuspeha da zaštiti one koji su bili izloženi pretnji da budu ubijeni.

Ništa što ću ja danas reći ne može umanjiti bol onih koji su izgubili svoje najmilije. Ali možemo iskazati počast onima koji će biti ukopani. Možemo pomoći da se spreči ponovno nanošenje bola. Ko god da pokuša negirati genocid, da umanji i poriče, ko god umanjuje broj žrtava, da umanji krivicu razmere zločina živi učauren u svesno odabranom neznanju. Ono što se desilo pre 27 godina bilo je jedinstveno u istoriji ratovanja“, kazao je Šmit.

Dodao je da treba da radimo da pomognemo sledećoj generaciji da ovo postane grad nade.

„Svi zajedno treba da se posvetimo budućnosti. Moramo biti bolji. Trebamo se setiti i mnogih drugih mesta stradanja u BiH. Moramo raditi na očuvanju sećanja“, dodao je Šmit.

Hamdija Fejzić, predsednik organizacionog odbora obeležavanja genocida u Srebrenici i preživela žrtva genocida kazao je da je imao sreću da preživi genocid ali da 27 godina živi s tugom.

„Ova komemoracija je posvećena svim žrtvama koje su našle smiraj u Potočarima, za one koji će danas biti ukopani i za one za kojima još uvek tragamo. Iskazujemo poštovanje prema ubijenima ali i prema živima.

Ove godine posebnu pažnju posvećujemo ulozi žene, majke, kćerke i odajemo počast njihovoj žrtvi u ratu i posle rata. Nikada nećemo zaboraviti one koje su umrle, bile ste neumorne i hrabre i promenile ste odnos celog sveta prema Srebrenici i genocidu. Nama ovde ne trebaju velike reči već konkretna dela i Srebrenica kao grad budućnosti naše dece, mesto života, a ne smrti. Položaj Bošnjaka u entitetu RS je sve teži i teži. Žrtva smo sistema u kojem danas živimo.

Nepravda učinjena Srebrenici, nekažnjavanje genocida, da ostane u sistemu onih koji su ga počinili ostaje pretnja da se manifestuje ono što se dešava u Ukrajini.

Imali smo obećanja i 1995. ali bojim se da bez konkretnih koraka nećemo moći izneti teret. Od vas gospodo zavisi da li ćemo preživeti ili ne.

Samo prizanje genocida vodi ka pomirenju. Mi smo pružili ruku dijaloga i tu smo za izgradnju mira i on nema alternativu i jedini je put budućnosti. Kazati – nikada više – je isprazno reći jer nedaleko od nas niču grobovi i grobnice.

Mi smo tu, mi gradimo naše živote. Svakog dana opominjemo i upozoravamo. Najmanje što dugujemo našoj deci je sloboda, pravda i dostojanstvo“, kazao je Fejzić.

Predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Graciela Gati Santana kazala je da izražava solidarnost sa žrtvama.

„Juče sam imala čast da učestvujem na konferenciji Heroine Srebrenice, upoznala sam neke majke Srebrenice. Čuvanje istine je bit našeg boravka ovde danas. U iščekivanju ove komemoracije shvatila sam da koji god jezik govorimo ime Srebrenica nosi takvu težinu i značaj, ona budi celi raspon sećanja i emocija. S jedne strane znače nehumanost, zverstva, bol, tugu, s druge stane hrabrost, otpornost i mogućnost pomirenja.

Nadilazi sve religije, sva doba. Kao majka i supruga mogu samo zamisliti agoniju koju ste vi kao žrtve prošli.

Mogu samo da izrazim svoju solidarnost. Uprkos presudama međunarodnih sudova i Suda BiH koje su van svake sumnje dokazale da je u Srebrenici počinjen genocid i dalje se suočavamo s onima koji pobijaju vaše patnje. Moramo se podsetiti da su oni koji koriste takvu retoriku u manjini iako su glasni ali su u manjini.

Ako zaboravimo prošlost osuđeni smo da nam se ponovi“, kazala je Santana.

Menahem Rosensaft obratio se u ime Svetskog jevrejskog kongresa.

„Majke Srebrenice, preživeli i vaše porodice. Cenjene ekselencije. Nino Ćatić je 10.jula emitovao poslednju radio emisiju iz Srebrenice. “Srebrenica se pretvara u najveću klaonicu izvijestio je…Populacija u ovom gradu nestaje”.

Sledeći dan Nino je majci rekao da s prijateljima planira beg kroz šumu. Hajra Ćatić se prisetila kako je sina gledala kako odlazi s prijateljima. Hajra Ćatić je na svoj mobilni telefon snimila poslednji Ninov prenos i puštala ga kad leže i kad ustaje.

Hajra je 26 godina uzaludno tragala za Ninovim posmrtnim ostacima i neumorno se starala da genocid počinjen nad bošnjačkim narodom nikada ne bude zaboravljen. Preminula je prošlog novembra, nije uspela sahraniti svoje dete.

Teško je i zamisliti 8372 ubijena muškarca i dečaka. Baš kao što nismo u stanju vizualizirati šest miliona Jevreja ubijenih u Holokaustu“, rekao je Rosensaft, prenosi nap.ba.

Da bismo shvatili razmere genocida moramo pokušati zamisliti strah žrtava, dodao je.

„Razumemo koliko je ova godišnjica srceparajuća. Kada je dobio Nobelovu nagradu za mir Eli Vizel je rekao gde god muškarci ili žene budu proganjani zbog svojih stavova to mesto mora postati centar svemira.

U julu 1995. Srebrenica je postala centar svemira. Međunarodna zajednica mora biti primorana na sećanje na Srebrenicu i zbog toga što nije sprečila genocid: Nino Ćatić i drugi ratni reporteri su izveštavali o razmerama zločina“, ističe Rosensaft.

Ističe da je od ključnog značaja za celu međunarodnu zajednicu da svakog 11. jula obeleži genocid u Srebrenicu kao kontrameru negiranja genocida.

„Želim biti potpuno jasan. Svi mi želimo pomirenje, ono je potrebno da bi nastavili dalje. Činjenica je da je paravojna banda bosanskih Srba pod komandom Ratka Mladića ubila više od osam hiljada muškaraca i dečaka u Srebrenici, koju je UN proglasio enklavom.

Ne možemo dozvoliti da oni koji poriču genocid u Srebrenici i dalje nekažnjeno šire svoje laži i pokušavaju prebaciti krivicu na žrtve, kao to je to urađeno prošle godine u izvedbi samozvane Komisije RS“, naveo je Rosensaft.

Rosensaft ističe da se treba posvetiti trajnom upisivanju srebreničkog genocida u anale čovečanstva radi sećanja, ali i radi upozorenja.

Mnoge identifikovane žrtve ukopane su bez kompletnih posmrtnih ostataka. Još 60 je identifikovanih, ali zbog nekompletnosti porodice ne žele dati saglasnost za ukop nadajući se da će pronaći nove posmrtne ostatke. Najmlađa žrtva koja će danas biti ukopana imala je samo 16 godina kada je ubijena.

Članovi porodica, preživele žrtve, brojni građani danas su došli u Potočare kako bi se na dostojanstven način oprostili od žrtava koje će danas biti ukopane.

Komemoracija je počela izvođenjem himne Bosne i Hercegovine nakon čega su prikazana videosvedočenja preživelih žrtava.

Predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović poručio je danas na Komemoraciji povodom godišnjice genocida u Srebrenici da nema tužnijeg mesta.

„Dvadeset i sedam godina je dovoljno da se promeni celi svet, ali u životu čoveka nije puno. Hajrudin je imao 27 godina kada je ubijen 1995.  Ubijen je skupa s ocem Alagom. U Srebrenicu su došli misleći da će pronaći spas nakon što je proglašena enklavom. Hajrudin i njegov otac zarobljeni su 11. jula u prisustvu vojnih snaga UN-a a nakon toga su odvezeni i streljani u okolini Zvornika gde su zakopani u masovne grobnice.

Večnost je 27 godina za porodicu Hajrudina i drugih žrtava koje su čekale da sahrane svoje najmilije. Stotine je majki umrlo pre nego su pronašli makar jednu kost svoje dece, što svedoči o monstruoznosti zločina“, ističe Džaferović, prenosi nap.ba.

Dodaje da masovne egzekucije nisu bile plod spontane mržnje, genocid u Srebrenici je planski zločin s ciljem eliminacije Drine kao granice.

„Srebrenički genocid nije ni vremenski ni prostorno izoliran zločin. Muškarci i dečaci zarobljeni u julu bili su Bošnjaci Sebrenice, Vlasenice, Han Pjeska, Milića…Nakon što su zarobljeni u Potočarima i okolnim šumama u najvećoj meri nisu pobijeni ovde, već su u organizovanoj operaciji ubijani na lokacijama čak 80 kilometara od ovog mesta.

Neki su transportovani čak do Kalinovika i Trnova i tamo ubijeni. Operacijom genocida rukovodio je vrhovni štab, rukovodstvo zvorničke i drinske brigade, specijalne policijske snage iz Srbije…. Da bi se ubile hiljade ljudi bilo je potrebno hiljade osoba koje su imale jasno naređenje. Genocid nije počinio srpski narod već institucije RS uz pomoć Srbije“, naveo je predsedavajući Predsedništva BiH.

Poricanje zločina nije izraz nesposobnosti poricatelja da spozna istinu već nastavak zločina, dodao je.

„Ne smemo zaboraviti da je sam Ratko Mladić nakon pada Srebrenice poricao da se spremaju ubistva uveravajući Bošnjake i međunarodnu zajednicu da će svi biti oslobođeni, a nakon što je izdao naređenja za egzekucije koje je lično nadzirao.

Kada su vlasti SAD objavile satelitske snimke masovnih grobnica vlasti RS su pokrenule ogromnu operaciju premještanja kako bi prikrile zločine. Nakon toga vlasti RS su formirale takozvanu mešovitu komisiju da se utvrdi istina. U toj komisiji bio je i Milorad Trbić, koji je pravosnažno osuđen za premeštanje grobnica.

Mogli smo svedočiti da Vlada RS negira genocid. Negiranje genocida je skoro iščezlo iz javnog prostora nakon što je bivši visoki predstavnik Valentin Inzko zakonom zabranio negiranje. Zato mu šaljem poruku zahvalnosti“, poručio je Džaferović.

Kako kaže u malim mjestima oko Srebrenice izvršena su najveća masovna ubistva nakon Drugog svetskog rata.

„Lokalne vlasti Zvornika i Bratunca ne dozvoljavaju postavljanje spomenika jer žele sakriti istinu. Nekada su pomagale u sakrivanju zločina, a sada to čine u nedozvoljavanju obilježavanja mesta stradanja“, dodaje Džaferović i poziva visokog predstavnika da skladište u Kravici i dom kulture u Pilici dodeli Memorijalnom centru.

Ističe i da će ove godine „Srebrenički inferno“ izvesti deca rođena u Srebrenici, potomci ubijenih.

Član Predsedništva BiH Željko Komšić kazao je da je svake godine u Potočarima. „Nikada ne držim govore, jer smatram da na tom mestu jedino mogu govoriti oni koji su preživeli genocid, a da svima nama drugima jedino ostaje da ih saslušamo i poklonimo se njihovom bolu.

Ponoviću ono što sam juče rekao u Štutgartu: Ubijeni su zato što su bili muslimani (Bošnjaci) i to kao ljudi ne smemo zaboraviti!

A što se tiče Abazovića, ako stvarno misli ono što je rekao onda nije ni trebao dolaziti u Srebrenicu, niti mu je u Srebrenici bilo mesto. Sramoti i sebe.

U ime predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana u Potočarima se obratio potpredsednik AK partije Numan Kurtumluš.

„Za vreme srebreničkog genocida ja kao da osećam ljude koji su to vreme bili ovde i ubijali ljude na ovom prostoru. Ali ovde trebamo i sebi uputiti jednu kritiku za srebrenički genocid odgovorni su njegovi akteri, ali deo odgvornosti nosi i međunarodna zajednica“, rekao je Kurtumluš.

„Na 27. godišnjici genocida u Srebrenici te crne mrlje iznova osećamo bol naših Bošnjaka. Neka je rahmet duši svim onima koje danas ispraćamo, neka im Bog podari dženet. Iako je prošlo više od 27 godina naša bol je velika. Sa svakom otkrivenom masovnom grobnicom rastu naša bol i tuga, iako još ima onih koji pokušavaju saznati sudbinu svojih rođaka.

Sramotno je da oni koji su imali ulogu u genocidu utrkuju se u tome da skinu odgovornost sa sebe. Osigurati budućnost BiH kao jake i prosperitetne zemlje u okviru njegog teritorijalnog integirteta naš je dug za šehide. Nema sumnje da su mladi naraštaji budućnost BiH. Mladi predstavljaju izvor nade za budućnost svoje zemlje“, kaže se u poruci Erdogana.

Marija Pejčinović Burić, generalna sekretarka Saveta Evrope kazala je kako se treba raditi na tome da se zaustavi ekstremizam.

„Ne postoje dva rata, ne postoje dva ista rata, uzroci, posledice uvik variraju, ali svaki nosi patnju, bol. Okupili smo se kako bismo odali počast neizmjernoj patnji žrtava kako bismo odali počast i onima koji još traže nestale. Trebamo se i moramo sjećati Srebrenice, to je naš zalog za budućnost. Ono što se dogodilo prije 27 godina je šokiralo Evropu. Mnogi su mislili da takav zločin pripada prošlosti. Ali su pogriješili.

Do nas je da mi učinimo što možemo. Ono što je učinjeno je činjenica, genocid u Srebrenici je činjenica. Srebrenica je ožiljak koji još uvijek zaceljuje, ali je i podsetnik da se više nikada i nikada ne sme ponoviti“, kazala je Pejčinović-Burić.

Džozep Borelj, visoki predstavnik EU za vanjske poslove i sigurnosnu politiku poručio je u videoporuci da je zajednička dužnost sećanje na genocid u Srebrenici.

„Delimo tugu s porodicama ubijenih i čuvamo snagu preživelih. Nikada mir ne možemo uzimati zdravo za gotovo. Moramo učiti iz prošlosti i raditi svaki dan na očuvanju mira. Nema mesta za poricanje genocida.

Majke Srebrenice su inspiracija, njihova težnja za istinu i pravdu postala je simbol. One su heroine Srebrenice. Moramo neumorno raditi na pomirenju. Dok zajedno gradimo bolju budućnost, moramo se suočiti sa prošlošću i fokusirati se na omladinu. Dok čuvamo Srebrenicu u našem srcu, EU stoji uz BiH i želimo da BiH pristupi EU. To uveliko ovisi od lidera ove zemlje“, istakao je Borrell.

Alis Nderitu, zamenica generalnog sekretara UN-a i specijalna sajetnica za prevenciju genocida kazala je da se njen rad temelji na prevenciji genocida.

„Ja sam provela nešto vremena u BiH, posetila sam različite delove BiH i razgovarala sa ljudima da vidim kako se može raditi na pomirenju. Bitno je nastaviti raditi na kriminalizaciji glorifikacije ratnih zločina. Tu je poricanje i revizionizam uljučjujuči i neke do najviših političara u BiH. Ono je direktna prepreka za pomirenje.

Sledeće sedmice 15. jula moja kancelarija objavljuje novi dokument borbe protiv poricanja Holokausta i genocida, očuvanja memorije i prevencije.

Ja sam primetila da postoji jedan šablon ponašanja, a uključuje da oni koji poriču genocid se okupljaju i organizuju naučne konferencije. To je veoma opasno, samo po sebi je priprema za sljedeći genocid i holokaust.“

Kajsa Olongren, ministarka odbrane Holandije poručila je da već 27 godina Potočari čuvaju jedno teško sećanje.

„Sećanje na duboki strah i nesigurnost svih koji su u julu 1995.  očajnički tražili zaštitu. Ali i sećanje na potpunu bespomoćnost vojnika UN da im tu zaštitu pruže. Ovo su sećanja na strašan genocid koji neće nestati protokom vremena, jer su vaša duboka bol uvek prisutni, ovde i sada. Mi te osećaje delimo sa vama svake godine: To činimo sa surovom spoznajom da je ovde više od osam hiljada izgubilo svoje živote.

Neki od njih još uvek traže počivalište. Iako su im oduzeti glasovi mi ih ovde čujemo, taj tihi plač naz žive zove da svoj glas koristimo svaki dan da podsećamo svet šta se ovde desilo. Srebrenica je bez milosti pregažena, ali čak i tada naši vojnici su nastavili ono što su mogli. Ono što se desilo u julu ’95. proizvelo je duboku patnju koja se i danas oseća. Tu patnju ne možemo ukloniti, ali možemo pogledati istoriju u oči. Samo je jedan krivac za genocid – Vojska bosanskih Srba. Većina odgovornih za te zločine je procesuirana, ali međunarodna zajednica je zakazala da pruži zaštitu građanima Srebrenice i Vlada Holandije deli odgovornost i zbog toga vam nudimo svoje najdublje izvinjenje“, poručila je Olongren.

Sjećanje na juli je zauvek povezalo BiH i Holandiju.

„Moralna nam je dužnost da uvek moramo govoriti istinu o onome što se dogodilo i razotkrivati laži. Ovo mesto uči nas do čega laži mogu da dovedu. Zato želimo da se naš glas čuje ovde i nećemo se smiriti dok sve žrtve ne nađu svoje poslednje počivalište. Naš glas se čuje i u Hagu gde se radi na nacionalnom spomeniku genocida u Srebrenicu. Želimo graditi budućnost mira i nade“, zaključila je ministarka odbrane Holandije

Potpredsednica Bundestaga Nemačke Ajdan Ozoguz kazala je da je u Hagu izrečeno šta je bilo u Srebrenici.

„11. juli je simbol ne samo ovde nego širom civilizovanog svijeta. Srebrenica znači nezamislivi zločini, bol i neuspeh da se zaštite oni koji to nisu sami mogli učiniti. Nismo uspeli jer nismo bilo dovoljno složni, ali možda smo bili i previše uplašeni.

Ono što se desilo ovdje se ne sme ponoviti, a žrtve ne smemo zaboraviti. Sećati se onih koji su ubijeni je naš dug stoga se moramo sećati Srberenice. Sećanje je bolno, ali samo sa suočavanjem sa istinom možemo otvoriti prozor za pomirenje.

Preuzeti odgovornost za našu vlastitu poršlost je uslov za našu zajednicu jednakih vrednosti. Srebrenica je promenila izgled međunarodnih mirovnih misija, ovih sedmica bolno smo podsećani da ima još posla. Ali ni jedan ratni zločin neće ostati bez kazne ni ovde u Srebrenici, ali ni bilo gde drugo“, poručila je Ozoguz.

Predsednik LSV Nenad Čanak koji se nalazi u Potočarima kazao je za N1.ba da predsednik Srbije ma ko to on bio, bi morao da dolazi svake godine u Potočare.