Šmit kritikovao Dodika, Komšić Šmita, a EUFOR ostaje u BiH

Mandat misije evropskih vojnih snaga (EUFOR) u BiH produžen je za godinu dana i to je najznačajnija odredba rezolucije koja je jednoglasno usvojena u četvrtak (2. novembar) u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. „EUFOR ostaje u Bosni i Hercegovini, jer ta misija daje značajan doprinos stabilizaciji BiH i regiona“, zaključila je predstavnica Švajcarske u UN Paskal Berisvil.

Izveštaj visokog predstavnika Kristijana Šmita o stanju u BiH, u kojem su Republika Srpska i njeni lideri optuženi za podrivanje Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, podržala je većina ambasadora uz jasnu osudu „secesionističke“ retorike predsednika RS Milorada Dodika.

Takva retorika „uznemirava“ Sjedinjene Američke Države“, jer „podriva Dejtonski sporazum, ustavnu strukturu, vladavinu prava, kao i stabilnost i teritorijalni integritet BiH“, rekao je američki ambasador u UN Robert Vud. On je naglasio da će se SAD i saveznici suprotstaviti „destabilizujućim i opasnim naporima Narodne skupštine RS i Milorada Dodika da oslabe osnovne slobode, vladavinu prava i ustavne osnove institucija BiH“.

Vud podseća da Savet bezbednosti „nema ulogu u biranju i postavljanju visokog predstavnika“, već je to „odgovornost Saveta za sprovođenje mira“.

Šmit ima podršku većine, Rusija po starom

Šmitov izveštaj podržali su i predstavnici Francuske i Velike Britanije, naglašavajući da „BiH jeste i ostaće jedinstvena, suverena i multietnička zemlja“.

I Kina, koja predsedava Savetu bezbednosti UN, podržava suverenitet i teritorijalni integritet BiH, ali „uz samostalno donošenje odluka, bez uplitanja stranaca“. „Upotreba bonskih ovlašćenja u BiH izaziva kontroverze i pripada specijalnim aranžmanima u specijalnim periodima“, smatra kineski ambasador Žan Jun.

I ruski ambasador Vasilij Nebenzja kaže da su ključni principi Dejtonskog sporazuma ugroženi, ali ne krivicom RS i Milorada Dodika, već „delovanjem samoproglašenog visokog predstavnika Kristijana Šmita“. Nebenzja smatra da bi Kancelariju visokog predstavnika (OHR) trebalo zatvoriti, jer je „zastarela“ i da su u BiH ugroženi ključni principi Dejtonskog sporazuma – jednakost tri konstitutivna naroda i dva entiteta sa širokim ustavnim ovlašćenjima.

Ruski ambasador se poziva na izveštaj Vlade RS, dokument u kojem, zbog neslaganja s visokim predstavnikom, entitetski zvaničnici iznose svoje viđenje stanja u BiH. U izveštaju se, pored ostalog, navodi da bi trebalo okončati „nelegalnu i destabilizujuću ulogu Kristijana Šmita“ i da je RS opredeljenja za Dejtonski sporazum i „puno poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka BiH“.

Istup Željka Komšića uzburkao duhove u UN

Za predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića, koji se u Njujorku obratio Savetu bezbednosti, postojanje OHR-a nije upitno sve do ispunjavanja uslova iz Programa „5+2“ (preostali uslovi odnose se na državnu imovinu i procenu situacije u BiH).

Komšić, međutim, ima primedbe na delovanje visokog predstavnika Kristijana Šmita čije „dijagnoze“ u vezi s antiustavnim delovanjem RS „ne prate adekvatne aktivnosti“.

„Da li je takvo ponašanje visokog predstavnika uzrokovano nedostatkom njegovih kapaciteta ili je uzrok tome nedostatak podrške međunarodne zajednice, pitanje je koje zaslužuje jasan i precizan odgovor“, rekao je Komšić.

„Posebno smo zabrinuti izjavom premijera susedne zemlje (Hrvatske), da su oni izlobirali kod visokog predstavnika nametanje izmena entitetskog ustava (u Federaciji BiH) i Izbornog zakona“, naglasio je Komšić, uz ocenu da te mere „odgovaraju političkim interesima susedne države“, ali su „na štetu suvereniteta BiH“.

Šta kažu susedne zemlje?

Reagovao je hrvatski ambasador pri UN Ivan Šimonović naglašavajući da Republika Hrvatska „podržava BiH, ali ne i Komšića“. „Želim da istaknem da Hrvatska ne prepoznaje Komšića kao legitimnog člana Predsedništva BiH koji je do te pozicije došao manipulativnim izbornim inženjeringom“, rekao je Šimonović.

On očekuje da će najavljene izmene Izbornog zakona u BiH „sprečiti takve manipulacije u budućnosti“. Hrvatski predstavnik je pohvalio „nedavne napretke BiH“ na putu evrointegracija.

Ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija je Šimunovićev istup u vezi s Komšićem ocenio kao „neprimeren“.

Ambasador Srbije Nemanja Stevanović podsetio je na izveštaj EUFOR-a prema kojem je BiH „daleko od direktnih pretnji po svoju stabilnost“. „Što se tiče razlika između entiteta po pitanju sudstva, imovine, Izbornog zakona, stav Srbije je konstantan: to su unutrašnja pitanja BiH. Ali, Srbija istovremeno veruje da je konsenzus potreban“, istakao je Stevanović.

Reakcije u BiH

Članica Predsedništva BiH Želja Cvijanović odbacila je navode Šmitovog izveštaja o RS i rekla da je „apsolutna laž da UN nemaju ulogu u imenovanju visokog predstavnika, kako to tvrdi američki predstavnik u Savetu bezbednosti“.

Profesor ustavnog prava Nurko Pobrić za DW ocenjuje da je Komšićeva primedba na Šmitovu suspenziju Ustava Federacije BiH prilikom uspostavljanja vlasti nakon opštih izbora „opravdana“, ali i „relativna“. „Opravdana je u smislu kritike favorizovanja ’etničkog principa’, a relativna jer su visoki predstavnici i ranije intervenisali na slične načine u slučaju blokada u Federaciji BiH i RS“, kaže Pobrić.

Navode iz izveštaja Vlade RS, na koje se tokom rasprave u Savetu bezbednosti pozivao ruski ambasador, Pobrić ocenjuje kao „politički cinizam“.

„Govoriti da ste za poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka BiH, a istovremeno suspendovati odluke Ustavnog suda BiH na teritoriji RS je, najblaže rečeno, politički cinizam“, kaže Pobrić.

Do sada „najoštriji“ izveštaj Šmita

Sociolog i politički analitičar Slavo Kukić smatra da je izveštaj visokog predstavnika u UN „najoštriji do sada“. „Šmit je verno prikazao sve što se događalo proteklih šest meseci u Bosni i Hercegovini. Mi u BiH smo navikli na izlive mržnje, secesionističku i nacionalističku retoriku, i to je naša svakodnevnica na koju gotovo da i ne reagujemo, ali kad to dobijemo u ovakvoj formi objedinjenog, preciznog izveštaja, tek tada se može videti kroz koju grozotu ova zemlja prođe u samo pola godine“, ocenjuje Kukić za DW.

On kaže i da podržava Šmitov izveštaj, ali zamera šefu OHR-a što je ostao „nedorečen“, jer finansijske sankcije protiv Dodika i RS „nisu dovoljne da promene načine njihovog ponašanja“. „Od 34 strane izveštaja, barem je 30 posvećeno Dodiku i RS. Po mom sudu, Šmit je morao da ode korak dalje i od svetskih moćnika zatraži da koriste i druge instrumente koje im omogućava Dejtonski sporazum, a ne samo finansijske sankcije“, kaže Kukić.

Dodaje i da se „ne slaže“ s istupom predsedavajućeg Željka Komšića koji se „drvljem i kamenjem obrušava“ na Šmita. Sagovornik DW takođe smatra da se mogao izbeći incident u Savetu bezbednosti kada je Komšić, kritikujući Šmita, spomenuo i lobiranje Hrvatske, nakon čega je reagovao hrvatski ambasador.

„Komšić bi trebalo da iskoristi svaku priliku da i na ličnoj osnovi sa predstavnicima Hrvatske gradi prijateljske odnose, ali je apsurdno ono što je hrvatski predstavnik Šimunović naveo u svojoj reakciji – da Hrvatska ne priznaje člana bosanskohercegovačkog Predsedništva! Pa nije Hrvatska ta koja bira člana Predsedništva BiH“, kaže Slavo Kukić, upozoravajući da su takve izjave direktno mešanje u unutrašnje poslove druge zemlje.