foto EPA-EFE/FEHIM DEMIR
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da su odluke, kojima je izmenio Izborni zakon i Ustav Federacije BiH, imale za cilj deblokadu rada Ustavnog suda FBiH, izbor članova Predsedništva Federacije BiH i na kraju formiranje nove vlade tog bh. entiteta.
„Mislim da se ove odluke moraju sagledati zajedno. Cilj je bio da se odlukom izabranih tela dobije funkcionalna Vlada FBiH“, rekao je Šmit za Glas Amerike.
On je dodao da je to privremena mera, koja u roku od godinu dana može biti promenjena u parlamentu Federacije BiH.
„Idite na posao i dajte predlog. Prošla su dobra stara vremena u kojima ste samo kritikovali visokog predstavnika zato što je obavljao vaš posao. Radite svoj posao. To je moja poruka“, naveo je Šmit.
Još je naveo da on ne pravi razlike između stranaka, a domaće političare je optužio za nedostatak kulture i pronalaženje dogovora kompromisom.
Komentarišući nezadovoljstvo Stranke demokratske akcije (SDA) njegovom odlukom da se Vlada Federacije BiH može formirati bez saglasnosti jednog od članova rukovodstva tog bh. entiteta, u ovom slučaju potpredsednika iz bošnjačkog naroda Refika Lende, visoki predstavnik je rekao da on nije kriv što je SDA izgubila izbore za člana Predsedništva BiH.
„Kako čujem SDA sada nije zadovoljna. Razumem, jer je SDA izgubila predsedničke izbore 2. oktobra, bez ikakvog doprinosa s moje strane“, naveo je Šmit.
Kandidat za člana Predsedništva BiH bio je lider SDA Bakir Izetbegović.
Komentarišući odluku vlasti u Republici Srpskoj da ga ne priznaje kao visokog međunarodnog predstavnika u BiH, on je rekao da se to pitanje ne tiče samo njega.
„Tiče se država članica Saveta za primenu mira. Ako čujemo da Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države nisu prihvaćeni za razgovore u Banjaluci… šta onda? On (predsednik RS Milorad Dodik) želi u Evropsku uniju? Izvinite, ali iskustvo EU je da se sedne i razgovara. Razgovaranje je ponekad jako dosadno, ali pričanje je bolje nego pucanje“, naglasio je Šmit.
Vlasti RS ne priznaju Šmita kao visokog predstavnika, jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN-a, zbog protivljenja Rusije i Kine.
Upitan da se osvrne na svoju izjavu datu prilikom nedavne posete Mađarskoj kada je govorio o srebreničkom genocidu kao „situaciji u stilu genocida“, visoki predstavnik u BiH je rekao da je ta izjava protumačena pogrešno.
„O ovome nema sumnje – ovo je bio genocid. Ono što sam želeo da iskažem je da je, izvan Srebrenice, bilo slučajeva koji su vrlo bliski genocidu. Posebno sam imao na umu Markale“, kazao je Šmit.
Prema njegovim rečima, u BiH je bilo i drugih masakra koje moramo uzeti u obzir.
„Svaka žrtva je žrtva koju moramo žaliti. Dakle, to je ono što sam hteo reći“, zaključio je Šmit.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
