Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIRVisoki predstavnik Kristijan Šmit obaviće naredne nedelje novu rundu razgovora s čelnicima stranaka u entitetu FBiH.
U međuvremenu, kako javlja portal istraga.ba na svom Tviter nalogu, ambasadori Kvinte (SAD, Nemačka. Francuska, Italija i Velike Britanije) danas u Sarajevu razmatraju mogućnost nametanja izmena Izbornog zakona i Ustava FBiH. Zemlje članice EU se protive nametanju, dok su za izmene SAD i Velika Britanija, navodi istraga.ba.
Visoki predstavnik će, piše Politicki.ba, razgovarati ne samo sa političkim liderima, kako bi im dodatno pojasnio intenciju predloga odluke koju bi potencijalno mogao da nametne, već i sa nekim istaknutim pojedincima civilnog društva i javnog života.
Detalji koji su procurili u javnost, a tiču se nacrta odluke finalizirane 19. jula, stranačkm čelnicima poznati su dobro, jer se o njima, u najvećoj mjeri, pričalo tokom pregovora u Neumu o reformama izbornog zakonodavstva i Ustava.
Diplomatski izvori su za Politicki.ba preneli da se na temeljima papira koji su u jedinom bh. gradu na Jadranskom moru urađene varijante intervencije visokog predstavnika.
One su i produkt razgovora unutar međunarodne zajednice koji su vođeni mesecima.
Za pobornike intervencije visokog predstavnika, a to su prvenstveno Sjedinjen Američke Države, Velika Britanija, te Kanada i Japan, kao članice Veća za provođenje mira (PIC), Bonske se ovlasti moraju iskoristiti i to se već trebalo uraditi.
Evropska unija, kako smo već objavili, snažno se protivi.
Brisel smatra da se bh. lideri i institucije naše države trebaju da se drže junskog sporazuma s Šarl Mišelom.
Nakon glasanja 2. oktobra, Evropsko veće će raspravljati o situaciji u BiH i mogućnosti da naša zemlja dobije (kakav -takav) kandidatski status za ulazak u EU.
Dogovor od 12. juna, koji su potpisali lideri većine stranaka zastupljenih u državnom parlamentu, osim Dragana Čovića, podrazumeva da će se u roku od šest meseci, nakon formiranja svih institucija vlasti na temeljima ishoda glasanja 2. oktobra, realizovati sveobuhvatna izborna reforma.
Između redova tog dokumenta podrazumeva(lo) se da će se usvojiti nekoliko već gotovih zakona, bitnih i za evropski put BiH – poput sukoba interesa, javnih nabavki, Visokom sudskom i tužilačkom veću. No, nema ni naznaka da će se to desiti.
Umesto toga, rastu najave novih blokada.
Procena nekih od vodećih zapadnih država je da će rezultat izbora izazvati žestoke reakcije, posebno kod većeg dela bh. Hrvata.
Takođe, veruje se i da bi to rezultiralo ne samo nastavkom blokade institucija entiteta F BiH, koje traju već četiri godine, već možda čak i neke vrste proglašenja trećeg entiteta.
Kako se to ne bi desilo, od Šmita se traži da intervenira.
Koliko god sada izgledalo da bi intervencija visokog predstavnika bila protivna svim demokratskim standardima (izborna se pravila ne menjaju kada je datum glasanja poznat), te suprotna dogovorima s Briselom, oni koji su za Bonske ovlasti smatraju sasvim suprotno.
I nisu sretni što Šmit nije odlučniji i nije ranije i sveobuhvatnije reagirao.
U temeljima njihovih promišljanja je uverenje da se intervencijom ukidaju svi (poznati) mehanizmi blokada entiteta F BiH.
Oni su svesni da je i popunjavanje Federalnog doma naroda iz nekih od kantonalnih skupština, uključujući i sarajevsku, sve karikaturalnije i ne samo nepošteno, već i čak uvredljivo.
Neki od zagovornika intervencije OHR-a smatrali su da bi Šmit jednostavno trebao da nametne sve ono što je u Neumu dogovoreno. No, procena je da bi se time, u ovom momentu, ipak otišlo predaleko.
Očekivanja da će bh. političari ispuniti obećanja iz Neuma, Brisela… te da će se u parlamentima usvojiti potrebne promene po ko zna koji put su ostala mrtvo slovo na papiru.
Stoga je konstatovano da bi svako dalje odlaganje intervencije moglo sa sobom nositi opasne rizike.
Šmitova reakcija, smatraju pobornici Bonskih ovlasti, bila bi neuporedivo manje zlo od scenarija koji se već sada sve više pojavljuju u javnom diskursu i prete daljim blokadama i produbljivanjem podela unutar većeg bh. entiteta.
Nakon prvotne halabuke, „prašina“ bi se slegla i postizborna scena bila bi u znaku stranačkih pregovora i aktivnosti na konstituisanju vlasti i reformama.
F BiH ne bi bila u blokadi, jer su sve varijante odluke visokog predstavnika posebno pomno razmatrale opcije onemogućavanja takvih mehanizama.
Sagovornici Politicki.ba koji su za intervenciju OHR-a žestoke reakcije stranaka i dela civilnog društva u Sarajevu smatraju preteranim, neiskrenim i da imaju manje ili više (ne)skrivenu političku agendu.
Nekima od njih sve liči na sličnu dreku iz vremena Aprilskog paketa 2008. godine, kada je jedna stranka – Stranka za Bosnu i Hercegovinu spinovanjima nanela ogromnu štetu Bosni i Hercegovini samo zarad vlastitog izbornog rezultata.
Posledice takve kardinalne i nadasve sebične, kratkovide politike BiH oseća i sada, upozorili su u razgovoru za Politicki.ba.
Na upit zašto se do sada nije kontaktirala Venecijanska komisija, kažu da su uvereni da će finalna verzija Bonske intervencije visokog predstavnika biti „pravno apsolutno odbranjiva“ i u tom segmentu.
Odgovaraju i da se ne radi ni o kakvom „aparthejdu“, „palestinizaciji“…
Za njih, suština je da bi sistem entiteta F BiH, nakon Šmitovog nametanja profunkcionisao.
Na upozorenje da će se predloženom odlukom koja je procurela u javnost favorizirati HDZ, ali i SNSD u entitetu F BiH, odgovaraju da još ništa nije odlučeno, da je u javnosti jedan od papira i da će finalna odluka, ako do nje dođe, biti drugačija.
No, ne mogu negirati da će Čović dobiti. Dodaju i da je, u konačnici, on najveći gubitnik, jer mu se ukidaju svi mehanizmi blokada koje je u protekle četiri godine izdašno koristio. Hoće li lider bh. Hrvata naći nove, naši sagovornici nisu mogli odgovoriti. No, nakon naših nekoliko puta ponovljenih stavova da je već percepcija da će intervencijom Šmit ipak pomoći Čoviću i Dodiku, kažu da to „nije baš tako“ i da će, ako se Bonske ovlasti upotrebe, biti puno tvrdnji da su Bošnjaci ti koji su najviše dobili.
Kristijan Šmit je na putu.
Najavljuje se da će se tokom vikenda vratiti.
On je, inače, pravnik po struci, a neki od sagovornika portala tvrde i da „nije fan Bonskih ovlasti“.
Nakon razgovora sa stranačkim čelnicima i kolegama u međunarodnoj zajednici, on će „prelomiti“. Do kraja naredne sedmice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
