„Šmit pokušava da uvede aparthejd, uništio vladavinu prava“: Sven Alkalaj u obraćanju UN o situaciji u BiH

To ustavno načelo, naveo je, Visoki predstavnik je narušio nametanjem izmena izbornih pravila nakon što su izbori okončani.

„Time je Visoki predstavnik prevario sve glasače u Bosni i Hercegovini, jer bi oni izvesno drugačije glasali da su bili upoznati sa novim izbornim pravilima. Istovremeno, Visoki predstavnik je prevario i sve aktere izbora, tačnije sve političke stranke i nezavisne kandidate, koji bi izvesno ponudili drugačije izborne liste i izborne programe koji bi bili u skladu sa tim novim izbornim pravilima“.

Kako Bosna i Hercegovine može ostvariti svoje ustavno načelo da je demokratska zemlja, ako se izborna pravila mijenjaju nakon održanih izbora?, zapitao je Alakalaj.

„Ne može nikako i u tome ju je onemogućio upravo Visoki predstavnik, koji u svome radu nema pravo da čini bilo šta u suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Da li neko smatra da Bosna i Hercegovina i njeni građani nisu dovoljno dobri za potpunu demokratiju?

Podsećam vas da Ustav Bosne i Hercegovine nije delom civilnog aspekta Dejtonskog sporazuma, što znači da ne može biti interpretiran od strane Visokog predstavnika, jer je to obaveza isključivo Ustavnog suda Bosne i Hercegovine“, naveo je Alkalaj koji je veći deo svog govora posvetio odlukama Kristijana Šmita u veče izbora 2. oktobra kada je nametnuo izmene Izbornog zakona i Ustava FBiH.

„Ja kao etnički Jevrej iz Bosne i Hercegovine, u tom novom izbornim sistemu nametnutom od strane visokog predstavnika, nemam više nikakvih prava, mogućnosti niti šansi da učestvujem adekvatno u izbornom procesu“.

U Bosni i Hercegovini, očito je, istakao je Alkalaj, neko nastoji stvoriti ambijent na premisi „Equal but Separate“ koja je temeljena na rasnoj i etničkoj diskriminaciji i koja je odbačena pre više decenija, isto kao što su odbačeni svi elementi aparthejda, koji se nažalost kroz intervencije Visokog predstavnika nastoje uvesti u Bosni i Hercegovini.

To je apsolutno neprihvatljivo.

Podsetio je da je u pojedinim evropskim zemljama (Bugarska, Rumunija i Grčka), putem domaćih ili međunarodnih sudova, došlo do sudskog stavljanja van snage svih izmena izbornih pravila neposredno pre ili nakon održavanja izbora, što su sudske instance videle kao direktan napad na demokratiju.

Isto tako, u Sjedinjenim Američkim Državama, Vrhovni sudovi su stavljali van snage izmenu izbornih pravila neposredno pred održavanje izbora ili kada je tim izbornim pravilima onemogućeno pojedinim etničkih grupama definiranim po boji kože da ostvare svoja građanska prava.

Na sličan način, imamo mišljenje Venecijanske komisije, najvišeg pravnog autoriteta u Evropi, koje jasno kaže da se izborna pravila ne mogu menjati prečesto i nikako jednu godinu pre održavanja izbora, iz razloga kako bi se svi građani i svi akteri izbora na vreme upoznali sa novim izbornim pravilima. Ni ovo mišljenje nije uvaženo od strane Visokog predstavnika.

Sporan element je i taj, naveo je, što je visoki predstavnik nametnuo takve izmene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine u kojima se putem matematičke formule vrši vrednovanje živih ljudi i utvrđuje u skladu sa njihovom etničkom pripadnosti njihov koeficijent za učešće u izbornom procesu.

„Kako bilo koja zemlja može vrednovati ljude, živa ljudska bića, dati im veći ili manji lični koeficijent, na temelju čega oni trebaju imati veći ili manji stepen ljudskih prava? Odgovor je veoma jednostavan, ne može niti jedna zemlja.

Posebno je zabrinjavajuće što je Visoki predstavnik potpuno srušio princip vladavine prava, koji podrazumeva jednakost svih pred zakonom bez izuzetaka. Nasuprot toga, on je učinio sistem u kojem nisu svi jednaki pred Izbornim zakonom Bosne i Hercegovine.

Osim toga, Visoki predstavnik nije uvažio niti jednu presudu Evropskog suda za ljudska prava u kojima je utvrđeno postojanje sistemske diskriminacije, a to je ustavna obaveza u Bosni i Hercegovini“.

Visoki predstavnik je nametnuo amandmane na Ustav bh. entiteta Federacija Bosne i Hercegovine u kojem koristi dva različita popisa stanovništva, jedan iz 1991. i drugi iz 2013.

Iz ove njegove odluke vidi se namera da, u saradnji sa susednom Republikom Hrvatskom, obezbedi neograničeno učešće u vlasti jednoj političkoj stranci – HDZ-u – koja je filijala te političke stranke iz susedne Hrvatske, konstatovao je Alakaj.

“I would like to underline that the situation in 🇧🇦 has been stable and secure for a long period of time, and we are ready to take the responsibility for the development of the country.”

Sven #Alkalaj, Permanent Representative of 🇧🇦 to the United Nations pic.twitter.com/YdsbVej5AF

— Adi Ćerimagić (@adicerimagic) November 2, 2022

„Prema popisu iz 1991. u Vladi bh. entiteta Federacija Bosne i Hercegovine bilo bi pet ministara iz reda etničkih Hrvata koje kontroliše HDZ, dok bi po popisu iz 2013. bilo njih tri ili dva manje. Dakle, Visoki predstavnik je potpuno svesno zadržao etničku kvotu iz 1991. jer to odgovara susednoj Hrvatskoj.

S druge strane, koristeći popis iz 2013. za popunjavanje gornjeg doma zakonodavnog organa koji se zove Dom naroda, povećao je kvote potrebne za donošenje odluka u korist tih istih etničkih Hrvata koje kontroliše HDZ. Time je Bosna i Hercegovina postala jedina zemlja u svetu, koja koristi jedan popis za formiranje zakonodavnih organa vlasti, a drugi za formiranje izvršnih organa vlasti.

Time je Visoki predstavnik doveo sve građane Bosne i Hercegovine u stanje potpune pravne nesigurnosti“.

Osim toga, Aneks 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma, nalaže povratak svih prognanih osoba u njihove predratne domove i dok se taj proces ne okonča mora se primenjivati popis iz 1991.  Razlog je veoma jednostavan. Time se neće nikad moći legalizirati rezultati etničkog čišćenja u Bosni i Hercegovini u skladu sa presudama Međunarodnog krivičnog suda iz Haga.

Najzad, u svome zaključku, želim sa vama podeliti nekoliko važnih zapažanja.

„Namera Visokog predstavnika da svojim odlukama omogući poštenije izbore, nije se ostvarila. Naprotiv, uvela je niz zbunjujućih elemenata i otežala provođenje izbornog procesa.

Njegova druga namera da kroz intervencije prema Ustavu bh. entiteta Federacija Bosne i Hercegovine i Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, navodno, omogući deblokiranje procesa formiranja vlasti, jednostavno rečeno, nije tačna, jer deblokade nisu uklonjene, a pri tom je uveo značajnu asimetriju u formiranju vlasti u dva bh. entiteta.

Vršeći izmene izbornih pravila neposredno prije održavanja izbora i nakon njihovog okončanja, Visoki predstavnik je izvršio kršenje Ustava Bosne i Hercegovine i niza međunarodnih akta koji su ugrađeni u pravni sistem Bosne i Hercegovine.

To svakako nije i ne može biti njegova uloga. Prevariti glasače, tako što se izborna pravila menjaju nakon održanih izbora je akt Visokog predstavnika koji je učinio takvu destabilizaciju prilika u Bosni i Hercegovini, što se manifestuje masovnim protestima građana ispred zgrade OHR-a u Sarajevu, koji su nezadovoljni i smatraju da je uveden aparthejd.

Osim toga, pokrenuta je i apelacija pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, jer su odluke Visokog predstavnika vidno neustavne.

Alkalaj je na kraju istakao da Bosna i Hercegovine još uvek podržava instituciju Visokog predstavnika, u skladu sa ovlašćenjima iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali da je aktivnost sadašnjeg vršioca dužnosti Visokog predstavnika postala problem koji treba rešiti što pre.

„Zato je važno još jednom reći da svako ko obavlja poslove Visokog predstavnika ne može činiti neustavne stvari niti može raditi izvan njegovih ovlašćenja, što je za sada, nažalost slučaj. Zato vas pozivam ovim putem da ovo pitanje zajedno rešimo u narednom periodu“, zaključio je Alkalaj.