Šmit: ”Poslednje upozorenje političarima, ove sedmice donesite odluku ili je ja namećem“

“2023. godina se bliži kraju, mislim da je BiH imala izvanrednu godinu, zahvaljujem svima koji su radili na tome da zemlja ima evropsku budućnost, posebno organima vlasti, jer su ubrzali procese donošenja zakona. Ako sam dobro shvatio prošla Vlada (Veće ministara) donosilo je dva zakona godišnje, ovo donosi i do deset, pohvale. Ipak sve ovo još nije dovoljno”, kazao je Šmit.

Zahvalio se i Evropskoj komisiji što su uradili toliko, ali treba se ukazati na to da ovo nije samo da Evropa dođe i nudi, ovo je zahtev za saradnju, u narednim mesecima će se zahtevati dosta posla. Ovde, ne u Briselu, kazao je Šmit.

“Osnivači EU su kazali ‘ne radimo da formiramo vlade, nego da spojimo ljude’, i to je ono što ja želim reći danas. Ja nisam danas ovde u ime vlasti, ja vidim sebe kao nekoga ko vodi računa interesima građana, i svi oni koji su imenovani i izabrani da služe građanima. Stoga moram jasno naznačiti da postoje dva ključna interesa, jedna od njih je da Izborni zakon mora biti precizan, korektan, transparentan. Nažalost ljudi u BiH nisu mogli da se slože da donesu paket integriteta, potreban je bolji izborni i pravni okvir. Podsećamo ih stalno na to, no uzalud. Ja mislim da moramo očekivati da političke elite daju odgovore na ova pitanja, ovo nisu komplikovane stvari. Glas građana mora da se poštuje, ali ne onako kako bi drugi želeli”, poručuje.

Od ključne su važnosti fer i korektni izbori. Građanima se mora dati mogućnost da glasaju na taj način, svaki glas da se računa, da se učvrste mere protiv izbornih prevara. “Mi gubimo ukoliko ne delujemo, gubimo poverenje birača u izborni proces”.

Potom je Šmit najavio donošenje nove odluke.

“Imam poštovanje prema Parlamentu, ali danas je moj poslednji poziv da donesu ove izmene, ako ne isteći će vremenski rokovi i ja ću smatrati da je to nepoštovanje birača. Ukoliko domaći organi ne nađu rešenje, sada, ne u narednom mesecu, godini, ja bih onda razmislio da kažem, u narednih dve, tri sedmice, ne možemo zavisiti od obećanja, dakle ove sedmice, ako se to ne uradi, svi znaju da ima jedna osoba u gradu koja ima tu nadležnost i ovlašćenje da donese takvu odluku. To nije mešanje u rad Parlamenta, nego jačanje demokratije”, kazao je visoki predstavnik.

Predsednci opozicionih stranaka, iz Republike Srpske ali i Federacije, već izvesno vreme predstavljaju svoje predloge koji se tiču izmena Izbornog zakona, a pre svega integriteta izbornog procesa. Pozivaju se vladajući da u parlamentarnoj proceduri prihvate njihove predloge da se već od narednih izbora na biralištima nađu skeneri, videonadzor, mogućnosti za otisak prsta, sve ono što bi, tvrde učinilo izborni proces transparentnijim. Pošteni izbori su ključ, poručili su, sumnjajući u mnogobrojne malverzacije tokom svih dosadašnjih izbornih procesa.

Vladajući pak deklarativno za ovu priču, no u praksi bez pomaka dugi niz godina.

Inače praksa Visokog predstavnika je da pre nego nametne odluke, izađe na konferenciju za novinare te podseti poltičare na obaveze, da rok, nakon kojeg deluje.

Rokovi ističu u još jednom slučaju u kojem je odlučivao Šmit.

Krajem aprila nametnuo je Odluku o deblokadi Federacije, na način da je omogućio odvijanje procesa formiranja vlasti bez, do tada neophodnog, potpisa jednog od potpredsednika FBiH, u ovom slučaju Bošnjaka, Refika Lende. Aktuelna vlast dočekala je ovu Odluku s aplauzom, dok je opozicija u Federaciji oštro kritikovala, kako tada, tako i danas, govoreći kako je Šmit pogazio izbornu volju građana, zaobišao bošnjačke predstavnike.

No, Šmit je tada doneo i niz drugih amandmana na Ustav Federacije, te dao rok od godinu dana političkim predstavnicima da se dogovore, u suprotnom, nakon isteka roka, njegova rešenja su na snazi, prenois N1.