Šmit se predomislio: Visoki predstavnik u BiH otkazao svoje saslušanje pred Evropskim parlamentom

Kako je potvrđeno za Politicki.ba iz kancelarije poslanice Tineke Strik, on je obavestio ovo telo da se neće pojaviti pred njima na saslušanju zakazanom za 30 novembar.

Visoki predstavnik trebalo je da odgovara na pitanja poslanika o poslednjem korišćenju Bonskih ovlasti kada je u izbornoj noći 2. oktobra odmah nakon zatvranja birališta nametnuo promene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine i Ustava entiteta F BiH u kojima je, između ostalog, povećao broj delegata u Domu naroda F BiH.

Strik je ranije objavila da je Šmit prihvatio da dođe pred AFET.

Nakon što su brojni poslanici ove evropske institucije oštro osudili njegovo nametanje izmena Izbornog zakona i Ustava entiteta F BiH, dogovoreno je njegovo saslušanje pred poslanicima Evropskog parlamenta.

Na Šmitovo nametanje izmena izbornog zakona i Ustava Federacije BiH reagovalo je čak 25 poslanika Evropskog parlamenta, ali i parlamenata Francuske, Holandije, Austrije…

U otvorenom pismu oni su naveli:

„U prošlosti smo žestoko branili mandat OHR-a od bilo kakvog podrivanja, nacionalističkih pokušaja i nastavićemo to činiti u budućnosti koliko god bude potrebno.

Mandat OHR-a je verovatno najmoćnija i najdalekosežnija međunarodna nadzorna struktura u bilo kojoj zemlji na svetu. Takozvana Bonska ovlašćenja mogu nadvladati demokratske institucije i odluke kada OHR vidi da je Dejtonski sporazum ugrožen.

Dakle, nosilac ovog mandata treba voditi računa o velikom osećaju odgovornosti, integritetu, proporcionalnosti i poštovanju nacionalnih institucija i građana.

S obzirom na to, izražavamo našu najdublju zabrinutost u vezi sa vašom upotrebom Bonskih ovlasti na samom kraju dana izbora“.

Evropski poslanici zamerili su visokom predstavniku i na tajmingu nametanja Izbornog zakona BiH i Ustava entiteta F BiH.

„Očekujem da vrlo jasno precizira zašto se odlučio za takav korak, baš na noć izbora u BiH i šta konkretno očekuje, da će ta vrlo parcijalna odluka donijeti u pogledu poslije izbornog političkog života u BiH.

Da razjasni stav hrvatske diplomatije o uticaju na njegovu odluku i da li je ta odluka bilo kako bila doneta na bilo kakvim ideološkim ili drugim vezama među njim i HDZ odnosno EPP.

Generalno očekujem oštru i otvorenu debatu oko njegove odluke koja je naime donijeta iz nimalo uvjerljivih razloga“, kazao je za Novinsku agenciju Patria Klemen Grošelj, jedan od poslanika Evropskog parlamenta.

Pojasnio je i može li konačni stav Odbora, ukoliko bude donet, doprineti eventualnom povlačenju ili ispravljanju Šmitovih odluka, s obzirom na mnoge poruke iz EU da te njegove nametnute odluke nisu u skladu s evropskim i demokratskim vrednostima.

„Bojim se da ne, ali će stav EP svakako uticati na odnos EU i Ureda OHR ali i gospodina Šmita, kao visokog predstavnika. Do sada je EP podupirao rad OHR, ali zadnji njegovi potezi tu potporu postavljaju pod upitnik, sa čime se narušava i kredibilitet same funkcije visokog predstavnika.

Ne želim pristati na tezu, da je funkcija kao takva nepotrebna, naprotiv, svakako, da je neophodna ali u prvom planu moraju znati kakav je izvorni cilj te funkcije, a to svakako nije ugađanje jednoj političkoj opciji, nego garant progresije, mira i prije svega, ne ponoviti podele, koje su u krvavim 90-im dovele do strašnih zločina na području Bosne i Hercegovine, pa čak i ono najgore, bili smo svedoci genocidu“, istakao je Grošelj.

Nadalje, govoreći o spornim detaljima nametnutih odluka Grošelj napominje da je to pre svega vreme donošenja odluke.

„To je bilo na izborni dan, koji je sasvim neprimeran, a drugo je što se tom odlukom prave nove nejednakosti i neće doprineti demokratiji u BiH niti radu organa vlasti BiH.

Ova odluka očigledno pre svega preferira očekivanje jednog dela politike BiH, koja ne zaboravimo, svoje stavove izražava između ostalog i u blokiranju pojedinih institucija. Zato me čudi, kada čujem, da se na taj način brani i bori za prava građana Bosne i Hercegovine“, dodao je Grošelj.

Suočen sa kritikama, visoki predstavnik prihvatio je da odgovara na pitanja poslanika.

U pripremama te sednice vodila se i svojevrsna ne samo politička bitka.

Uz ostalo, debatovano je i da li će saslušanje Šmita biti javno ili ne, te ko može prisustvovati sednici.

Šmit je na kraju „prelomio“ i otkazao već ranije potvrđeni dolazak.