Šmit se večeras vraća u BiH, umesto u Sarajevo sleteće u Tuzlu

Šmit je proteklih dana bio van BiH a u medijima je procureo prdlog izmena Izbornog zakona, koji je ocenjen nedemeokratski, diskriminatorski i naklonjen HDZ-u.

Ako je suditi po dokumentima koji su procureli iz OHR-a Šmit planira uvođenje cenzusa od 3 odsto za izbor delegata u Dom naroda F BiH, što je, ocenjeno je, put ka cementiranju podele BiH, ali i mogućem okretanju Bošnjaka od Zapada prema Rusiji.

Šmit svojim naumom ide i kontra Rezolucije o BiH koju je usvojio nemački Bundestag zbog čega su ga kritikovali i brojni predstavnici stranaka nemačkog parlamenta.

Navodno Šmit je svoju odluku spreman da obznani tokom naredne sedmice.

Reakcije su brojne, posebno od onih koji smatraju da je anticivilizacijsko i nedemokratsko držanje građana BiH u nametnutim torovima. Član Predsedništva BiH Željko Komšić je bio najdirektniji sa konstatacijom da je Šmit svojim postupcima pokazao kako je “Bošnjacima namenjena sudbina Jevreja”.

Apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava Dervo Sejdić pozvao je građane BiH da sutra dođu pred zgradu OHR-a i izraze nazadovoljstvo zbog mogućeg nametanja izmena Izbornog zakona koje uvode nove diskriminacije, preneo je portal istraga.ba na svom Tviter profilu.

Sa druge strane, predsednici svih 12 stranaka okupljenih unutar Hrvatskog narodnog sabora BiH uputili su danas pismo javnosti i relevantnim predstavnicima međunarodne zajednice. Ističu kako ovih dana „svedočimo agresivnoj i duboko zabrinjavajućoj retorici bošnjačkog političkog vodstva povodom najava OHR o izmenama Ustava Federacije BiH i Izbornog zakona“, prenosi N1.ba.

Zabrinuti su, kažu, zbog alarmantne količine ekstremizma i govora mržnje koju šire pojedini bošnjački politički lideri. “Izražavamo zabrinutost zbog mogućih nasilnih izgreda, pogotovo znajući za sve učestalije napade na hrvatske povratnike i njihove simbole u Srednjoj Bosni te drugim mešanim područjima.

Militarističke izjave poništavaju sav dosadašnji napredak u promociji demokratije te izgradnji mira i države Bosne i Hercegovine u interesu svih njenih konstitutivnih naroda, manjina i svih građana”, navodi se u pismu.

Tvrde da se sa različitim vrstama pretnji i incidenata suočavaju već godinama te kako smatraju da je “došlo vreme da se oštro osudi govor mržnje kojeg doživljavaju pripadnici hrvatskog konstitutivnog naroda i politički zvaničnici poslednjih sedmica”.