Šmit u pat poziciji: Nema podršku EU, spremaju se veliki protesti

Evropska unija ne podržava nameru visokog predstavnika Kristijana Šmita da nametne opsežne izmene Ustava entiteta FBiH, te Izbornog zakona Bosne i Hercegovine.

„To bi bilo u suprotnosti sa svim što radimo. Posebno bi bilo suprotno dogovoru koji su lideri stranaka iz Bosne i Hercegovine postigli s predsednikom Evropskog veća Šarlom Mišelom od 12. juna ove godine“, rečeno je za politicki.ba iz diplomatskih izvora.

Najava korišćenja Bonskih ovlasti izazvala je (ne)očekivanu buru.

Danas, Kristijan Šmit je u pat poziciji.Ukoliko ne deluje, narušio je vlastiti kredibilitet. Ukoliko deluje, izgubiće podršku značajnog dela Veća za sprovođenje mira (PIC), ali i javnosti.

Ukoliko ne odustane, Šmit će se suočiti s masovnim protestima u Sarajevu. Oni se već pripremaju, navodi politicki.ba.

Visoki predstavnik je danas u Bavarskoj gde prisustvuje velikoj konferenciji Hrišćansko-socijalne unije. Događaj želi da iskoristiti da bi dobio podršku barem dela država EU. No, kako tvrde diplomatski izvori politicki.ba, ne ide mu baš od ruke.

„Nezadovoljna je i Hrvatska. Oni nisu dobili ono što su želeli“, tvrde sagovornici politicki.ba.

Ako je suditi po situaciji u međunarodnoj zajednici u BiH, većina diplomata je dvostruko iznenađena. S jedne strane, iznenadila ih je namera visokog predstavnika da tako temeljno promeni izborna pravila nešto malo više od dva meseca od održavanja izbora.

S druge strane, iznenadila ih je žestina reakcija iz Sarajeva i jedinstvo stranaka u osudi onoga što je mogući izgled Šmitove odluke.

Iz OHR-a se ne oglašavaju.

Sudeći po informacijama koje procure iz te institucije, sve je na visokom predstavniku. Odluka je spremna.

Politicki.ba imao je uvid u kompletan njen tekst.

S jedne strane, njen „duh“ je da se uklone svi dosadašnji mehanizmi blokade koje je HDZ BiH izdašno koristio.

Želi da se i osigurati da Ustavni sud entiteta FBiH od 1. januara ne bude u blokadi, jer zadnji član tog tela, koji je značio i kvorum za odlučivanje, po sili zakona odlazi u penziju.

S druge strane, odluka donosi potpunu dominaciju HDZ-u u oba doma naroda – federalnom i državnom. To se objašnjava činjenicom da „nema pluralizma unutar hrvatskog naroda u BiH“.

OHR, piše portal, o najavljenom nametanju nije konsultirao Venecijansku komisiju.

No, moguće je da će se obratiti i toj instituciji. Zavisno od njihovog stava, ako do komunikacije dođe, mogla bi zavisiti i finalna odluka visokog predstavnika.

Kristijan Šmit je suverni vlasnik Bonskih ovlasti.

On jeste taj koji odlučuje hoće li ih i kada koristiti i stav PIC-a nije obavezujući.

Ako se odluči da ih upotrijebi ih, onda bi taj potez morao povući najkasnije do kraja sledeće sedmice.

„Stvari su otišle predaleko, a nisu dobro pripremljene. PIC je zasedao pre dva dana. “Jeste li primetili da nije bilo kominikea? Nije ga bilo jer nije bilo saglasnosti. EU je kategorički protiv. Protiv je i Vlada Nemačke. To što je naumio Šmit protivno je poziciji Vlade. Protivno je i nedavno usvojenoj Rezoluciji o BiH koju je podržala i Šmitova stranka – CSU“, tvrdi jedan od sagovornika politicki.ba.