Šmitov izveštaj Savetu bezbednosti: Vlasti RS rade na potkopavanju BiH i paralizovanju institucija

Šmit je u izveštaju naveo da vlasti Republike Srpske rade na, kako je naveo, potkopavanju BiH, njenih nadležnosti i institucija, kao i da paralizuju državne institucije, blokirajući njihovu sposbnost rada i odlučivanja.

Kao argument za to, Visoki predstavnik u BiH je naveo konkretne aktivnosti Narodne skupštine Republike Srpske u vezi sa usvajanjem Zakona o lekovima RS, Zakona o imovini RS, Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu RS.

„Vlasti Republike Srpske još aktivno rade na potkopavanju BiH, njenih nadležnosti i institucija, a time i Dejtonskog sporazuma. S jedne strane, izabrani i imenovani iz Republike Srpske u državne institucije nastavljaju paralizovati te institucije, blokirajući njihovu sposobnost rada i odlučivanja“, naveo je Šmit.

Kao rezultat toga, dodao je, zakonodavni učinak ne postoji, reforme, uključujući one potrebne za napredak prema EU, u zastoju su, međunarodni sporazumi su na čekanju, a drugu godinu zaredom nema usvojenog državnog budžeta.

Šmit je još ukazao na obeležavanje 9. januara, Dana RS, koji je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim, navodeći da je na ceremoniji društvo srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku na taj dan pravio Vinko Pandurević, koga je Haški tribunal osudio za ratne zločine u Srebrenici.

Osvrnuo se i na proteste koji su održani posle januarskih dešavanja u Republici Srpskoj.

„Dan posle dešavanja 9. januara, stotine ljudi okupilo se ispred OHR u Sarajevu, a hiljade u glavnim gradovima širom sveta, kako bi pozvali međunarodnu zajednicu da reaguje na nastavak ponašanja vlasti Republike Srpske. Obratio sam se ljudima i razgovarao s nekima od njih, koji su bili uplašeni i frustrirani“, naveo je Šmit.

Prema njegovim rečima, „oni iz prošlosti znaju da je u sadašnjoj dinamici potencijal vrlo stvaran da politička kriza preraste u bezbednosnu krizu“, ističući da međunarodna zajednica mora da reaguje na odgovarajući način.

U izveštaju je upozorio i na povećan broj provokacija usmerenih prema pripadnicima manjinskih nacionalnih zajednica u Republici Srpskoj.

„Incidenti i provokacije usmerene prema manjinskim zajednicama oko pravoslavnih i praznika RS, u januaru su se dogodili u opštinama Bijeljina, Prijedor, Doboj, Foča, Gacko, Nevesinje i Brčko distriktu.

Incidenti su sledili sličan obrazac u kojima su osobe šetale ili se vozile kroz bošnjačke zajednice uzvikujući uvrede, svirajući nacionalističke pjesme, a u nekim slučajevima veličajući (haškog osuđenika) Ratka Mladića. U Bijeljini se pucalo, ali povređenih nije bilo“, navodi se u izveštaju.

Visoki predstavnik je pozdravio postavljanje spomen obeležja na Kazanima, gde su ubijeni civili srpske nacionalnosti iz Sarajeva tokom ratnih godina u BiH.

Šmit je u izveštaju spomenuo i Dodikovu blokadu upotrebe helikoptera Oružanih snaga BiH u gašenju požara, za čiju je upotrebu, kako je istakao, srpski član Predsedništva BiH dao saglasnost nakon što je pala kiša koja je ugasila požare.

On je dalje ukazao i na nepostizanje dogovora o izbornim reformama, dodavši da je to izazvalo stav hrvatskih političara u BiH o potrebi „teritorijalne reorganizacije“ BiH.

Visoki predstavnik je u izveštaju optužio predsednika Federacije BiH Marinka Čavaru (HDZ BiH) za blokadu izbora članova Ustavnog suda tog bh. entiteta.

Šmit se osvrnuo na stanje u Javnom servisu BiH – BHRT, navodeći da je Javni servis RS – RTRS pokrenuo samostalno naplatu rtv takse, dok su hrvatski politički lideri pozvali građane da izdvajaju novac za privatnu TV Herceg-Bosne.

Savet bezbednosti UN raspravljaće o Šmitovom izveštaju 11. maja.