Foto: Miroslav DragojevićPeriod od oktobra prošle godine do sredine aprila ove godine obeležen je napretkom BiH ka integraciji u EU, ali i nezapamćenim napadima na Dejtonski mirovni sporazum, ocenio je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit u svom najnovijem izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
U izveštaju koji će sutra podneti Savetu bezbednosti UN, Šmit je naveo da je u martu Evropski savet odlučio da otvori pregovore o pristupanju s BiH, ističući da ova odluka predstavlja prekretnicu u pogledu prilika koje se otvaraju za BiH.
Potom je upozorio da vlasti Republike Srpske (RS), predvođene predsednikom RS i liderom Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom, „aktivno podrivaju BiH, njene nadležnosti i institucije, a time i Dejtonski sporazum“.
„Vladajuća koalicija u RS, koju prevodi SNSD, nastavila je da provodi secesionistički program, s upornim napadima na Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH. Njihova pretnja da paralizuju državne organe, blokiranjem njihovog rada i donošenja odluka, pretnja je funkcionisanju države i njenoj sposobnosti da obavlja svoje odgovornosti“, ocenio je Šmit.
Prema njegovim rečima, pretnja vlasti RS da će se jednostrano povući iz ustavnog, pravnog i institucionalnog okvira države, uključujući Oružane snage BiH, kao iz poreskog, pravosudnog i izbornog sistema države, pretnja je uspostavljanju paralelnog okvira RS.
„Svi politički faktori moraju izraziti svoje bezuslovno poštovanje prema Dejtonskom sporazumu i BiH, njenom državnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. To poštovanje delimično nedostaje“, naveo je visoki predstavnik u BiH.
Šmit je u izveštaju, koji će sutra podneti Savetu bezbednosti UN, rekao da su stranke vladajuće koalicije u RS nastavile da organizuju proteste na međuentitetskoj liniji između RS i Federacije BiH pod nazivom „Granica postoji“.
„Osim promovisanja ideje secesionizma, ovi protesti stvaraju podeljeno okruženje sklono bezbednosnim incidentima“, naveo je Šmit.
Optužio je vlasti RS za „nezapamćen pritisak na pravosudne institucije“, naglašavajući da, osim promovisanja ukidanja Suda BiH i Tužilaštva BiH, vladajuća koalicija u RS „podriva Ustavni sud BiH kao čuvara ustavnog i pravnog poretka BiH“.
Vlasti RS, naveo je Šmit, podrivaju poštovanje prema instituciji visokog poredstavnika i time njegovu sposobnost da primenjuje svoj mandat.
„Konačni autoritet za tumačenje Dejtonskog sporazuma u potpunosti je poveren visokom predstavniku, a ne entitetu“ istakao je.
On je upozorio da vladajuća koalicija u RS donela zakon o nesprovođenju odluka visokog predstavnika na teritoriji RS, entitetski izborni zakon, kao i niz zakona „koj ograničavaju građanski prostor kako bi ućutkali, obeshrabrili, pretili i naposletku kaznili neslaganje političkih mišljenja“.
„Ako se nastave, ove radnje bi mogle dovesti do de facto, ako ne i de jure, raspuštanja države BiH, što predsednik Republike Srpske Milorad Dodik stalno zagovara. To bi bio scenario s ozbiljnim posledicama“, upozorio je Šmit.
On je posebno problematičnim izdvojio Izborni zakon RS, ocenivši da je cilj donošenja tog zakona stvaranje paralelnog izbornog okvira za RS i poništavanje nadležnosti Centralne izborne komisije BiH (CIK), što je jasno kršenje Izbornog zakona BiH i Ustava BiH.
Dodao je da je nametnuo tehničke izmene Izbornog zakona, kako bi smanjio izbornu korupciju i prevare na loklanim izborima zakazanim za oktobar.
Šmit je problematičnim ocenio i Zakon o stranim agentima u RS, kao i ponovnu kriminalizaciju klevete u tom entitetu BiH.
U izveštaju je ukazao i na Dodikov „govor mržnje“, ali i njegove pretnje opozicionim predstavnicima.
Dalje je ukazao na nastavak kampanje negiranja genocida u RS, a lošom je ocenio odluku srpskih vlasti u Srebrenici da promene nazive pojedinih ulica.
Visoki predstavnik je u izveštaju naglasio da su i dalje prisutni napadni na povratnike, i u RS i u Federaciji BiH, oštro kritikujući vlasti oba entiteta i zahtevajući od njih veći stepen zaštite za povratnike u celoj BiH.
Što se tiče situacije u Federaciji BiH, Šmit je kritikovao vlasti tog entiteta zbog neimenovanja sudija u Ustavni sud BiH, ali i u Ustavni sud FBiH, na šta se čeka već dve godine.
U svom izveštaju Šmit se osvrnuo i na situaciju u vezi sa Javnim servisom BiH, BHRT-om, navodeći da se rtv taksa ne naplaćuje u velikom delu Hercegovine, te da Radio-televizija RS (RTRS), kao deo javnog servisa u BiH, uopšte ne uplaćuje novac BHRT-u.
Naveo je da još nije rešen ni problem između BHRT-a i Radio-televizije Federacije BiH (FTV) za stabilno finansiranje.
Šmit se u izveštaju osvrnuo i na misiju EUFOR-a u BiH, ističući da je ona „od najveće važnosti za mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
