Članovi parlamentarne grupe Zelenih u nemačkom Bundestagu poslali su pismo visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu u kojem ga kritikuju zbog korišćenja bonskih ovlasti na samom kraju izbornog dana u BiH, odnosno zbog odluke o nametanju izmena Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije BiH, prenose sarajevski mediji.
„Izražavamo naše najdublje nezadovoljstvo u vezi s vašim korišćenjem bonskih ovlasti na samom kraju izbornog dana. Vaša odluka donosi opsežne promene u sistem izbornog zakona – u pokušaju da se deblokira politički proces.
Činjenica da je izborni zakon izmenjen na način da je uticalo na rezultate izbora nakon što su birači dali svoj glas, ne svedoči o velikom poštovanju demokratskih prava građana Bosne i Hercegovine „, navode u pismu evroparlamentarci Boris Mijatović i Tineke Strik.
Strahuju da ova odluka ima potencijalni rizik da dugoročno naruši autoritet OHR-a kao institucije.
Podsetili su na Aneks III Dejtonskog mirovnog sporazuma koji propisuje da će se izbori u Bosni i Hercegovini održati u skladu sa relevantnim dokumentima Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OSCE).
Navode da u smernicama OEBS-a za reviziju pravnog okvira za izbore stoji da „izborno zakonodavstvo jedne zemlje treba biti doneseno dovoljno prije izbora kako bi birači i svi učesnici bili obaviješteni o pravilima.
Izborno zakonodavstvo doneto u „poslednjem trenutku“ ima potencijal da naruši poverenje u proces i umanji priliku političkim učesnicima i biračima da se na vreme upoznaju s pravilima izbornog procesa.
„Ljubazno vas pozivamo da elaborirate način na koji je vaša upotreba Bonskih ovlašćenja u skladu sa ovim relevantnim odredbama OSCE-a. Stoga bi bila dobrodošla i nezavisna procena vaših predloga od strane OSCE-a“.
Predlažemo da opozovete korišćenje Bonskih ovlasti za izvršenje i ponudite raspravu širom zemlje o promenama u političkom sistemu. Eventualni paket bi trebao uključivati punu implementaciju relevantne sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava
Navode i da čvrsto veruju da demokratske reforme ne treba nametati kao odluke, već da se realizuju kroz transparentan i inkluzivan proces, koji uključuje širok spektar aktera, uključujući mišljenja OSCE-a i Venecijanske komisije.
Ključna uloga civilnog društva će takođe biti ključna u tom pogledu. Kao što ste dobro svesni – zbog trenutnih struktura pod Dejtonom biće vrlo teško postići bilo kakvu razumnu provedbu presuda Evropskog suda za lmudska prava (ECHR), jer su za većinu potrebni mnogi akteri, uključujući i stranku HDZ.
„Bojimo se da će vaši predlozi zakomplikovati ovaj proces, jer neće biti izgleda da HDZ BiH pristane na druge promene, jer je udovoljeno njihovim najvećim zahtevima.
Takođe, molimo vas da razasnite navodnu koordinaciju sa Zagrebom oko ovih odluka“.
Praktično, „predlažemo da opozovete korišćenje Bonskih ovlasti za izvršenje i ponudite raspravu širom zemlje o promenama u političkom sistemu. Eventualni paket bi trebao uključivati punu implementaciju relevantne sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava.
Činjenica da je izborni zakon izmenjen na način da je uticalo na rezultate izbora nakon što su birači dali svoj glas, ne svedoči o velikom poštovanju demokratskih prava građana Bosne i Hercegovine
Zemlja je 2. oktobra pokazala ohrabrujući demokratski rad, a Veće građana već radi na konkretnim rešenjima ovog političkog pitanja.
Mi, parlamentarci, čvrsto verujemo da je političkim idejama potrebna komunikacija i debata kako bi stekle legitimitet i imale svoju vrednost u budućnosti. Možemo naglasiti i podržati demokratske debate sa našim demokratskim prijateljima i civilnim partnerima u Bosni i Hercegovini.
Verujemo u narod Bosne i Hercegovine da svoju zemlju učini demokratskom funkcionalnom državom, poručuju u pismu Boris Mijatović i Tineke Strik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.